“Admiral Kuznjecov” plovi u Mediteran?
Putinova namera je da ometa Zapad u pokušaju da u Siriji ponovi libijski scenario. Ali, šta je u pozadini. Da li je Kremlju srce uz Asada ili uz Tartus, upitali su se analitičari koji misle da je rebus - prilika za političku trgovinu
(foto, jedini ruski nosač aviona "Admiral Kuznjecov")
Za manje od mesec dana, Moskva je nagovestila dva ozbiljna pojačanja svoje mediteranske grupe brodova, obrazovane tek nedavno, sa idejom o obnovi mornaričkog prisustva Rusije u Sredozemlju – u vodama u kojima je sovjetski Peti mediteranski eskadron svojevremeno držao na oku američku Šestu flotu (1967- 1992). Oba puta je reč o merodavnim izjavama komandanta mornarice admirala Viktora Čirkova koji je i najavio obnovu eskadrona. Sredinom maja, Čirkov je, govoreći o potencijalnoj snazi grupe, najpre dopustio da će mornarička formacija “u perspektivi” u sastavu imati možda i nuklearne podmornice, a koncem istog meseca, da će pravcem Sredozemlja uskoro zaploviti i “Admiral Kuznjecov” – jedini ruski nosač aviona, upoređivan povremeno s američkim “Nimicom”. Brod je u stanju da nosi između 41 i 60 borbenih aviona.
Remont prekinut bez objašnjenja:"Admiral Kuznjecov" u borbenoj pripravnosti
U slučaju podmornica, izjava admirala je sledila uz napomenu “mogućno je”, “u perspektivi”. “Bilo ih je (u Sredozemlju), prisutnih tokom postojanja Petog eskadrona, i nuklearnih i dizel-podmornica”, rekao je admiral Čirkov. Ali s dolaskom “Admirala Kuznjecova” u more iz kog se dosežu Crveno more i Indijski okean, stvar se čini već rešenom. Nosač aviona će biti spreman za dužnost u okviru grupe brodova već do kraja 2013, citiran je komandant mornarice.
Zaštita ruskih interesa
Prošle godine, brod je izvučen na suvi dok zbog dorade i unapređenja, uz očekivanje da ponovo bude u službi tek 2017. Rok je međutim bez objašnjenja skraćen, daljih pojedinosti o tome nema, ali “Admiral Kuznjecov” se vraća na dužnost, odlučeno je u Moskvi. To je nesumnjivo.
Mediteranski eskadron će imati pet do šest ratnih brodova – plus nekoliko lađa materijalne podrške saopšteno je marta meseca, kada je odluka Rusije o pomorskom povratku u tople vode objavljena. Pomorske borbene jedinice u njegovom sastavu menjaće jedna drugu na dužnosti, prispele iz svih ruskih flota – iz Crnomorske, Baltičke, Severnomorske i Pacifičke, a zadatak je da se uz Sredozemlje zalazi i u Atlantik i Indijski okean. Nema sumnje da će se to činiti kada u tim vodama “iskrsnu zadaci”, saopštio je Čirkov. U tom smislu teče i obuka već odabranog ljudstva za novu dužnost, rekao je ruski admiral. Reč je o 25 odabranih pomorskih oficira Crnomorske flote. Mediteranska jedinica će biti pod komandom centra u Sevastopolju ili Novorasijsku, rečeno je. Na pitanje o glavnom zadatku nove formacije, odgovoreno je – zadatak je “zaštita ruskih interesa”.
Asada za Tartus ?
“Ruski interesi” su širok pojam, ali u kritičnom području i kritičnom trenutku, takvi interesi se ovog trenutka dovode u vezu sa Sirijom. Čemu Rusija teži u okvirima krize u Siriji? Posmatrači iz SAD – možda i najmerodavniji, sa stanovišta prošlosti i sovjetsko-američke konfrontacije tokom hladnog rata, procenjuju da ruski aktuelni “program” ima nekoliko komponenti. Najpre, Moskva nastoji da zalaskom u Mediteran podvuče da Rusija ostaje svetska vojno-pomorska sila, makar i s okrnjenim kapacitetom, značajno ispod nekadašnjeg sovjetskog. Dalje, da Moskva ne teži pomorskoj konfrontaciji sa SAD, čije je ratno brodovlje većim delom pomereno iz voda Zaliva, nego je cilj da se faktom pomorskog prisustva ojačaju njene pregovaračke pozicije u procesu razrešenja krize, za šta je Rusija zainteresovana. Režim koji je pod opsadom jedini je preostali klijent Rusije u kritičnom području – rekorno izdašan kupac ruskog oružja i izdavač u zakup Tartusa, luke koja je u većoj meri tehničko-remontna postaja nego ruska baza, mada je sporazum o modernizaciji ruskih instalacija uglavljen sa Damaskom.
Sa stanovišta Moskve, Tartus je pogodnost bez alternative. Poslednje je rusko pristanište, jedino i nema mu zamene. Putinova namera je da ometa Zapad u pokušaju da u Siriji ponovi libijski scenario, ocenio je Volstrit džornal. Ali, da li je Kremlju srce uz Asada ili uz Tartus, upitali su se američki analitičari, nadneti nad tim kao da je rebus zapravo prilika za političku trgovinu. Dabome – uz eventualnu diskrentnu ponudu SAD Rusiji da joj se i nadalje garantuje stanovanje u Tartusu, a da ona možda digne ruke od režima u Damasku.
Ovog trenutka, takva ponuda još nije u igri. Ipak, odugovlačenje Moskve u isporuci S-300 Damasku, ohrabruje one koji misle da je ne treba isključiti. Simbol ruskih interesa nije režim, simbol je Tartus.
