“Mostobran” Moskve na Balkanu

“Srpski mostobran kolektivne bezbednosti”, glasi naslov jutrošnjeg osvrta moskovske Nezavisime gazete na status posmatrača pri Parlamentarnoj skupštini zemalja članica ugovora o kolektivnoj bezbednosti, dodeljen Beogradu sinoć u Moskvi, u završnim satima posete predsednika vlade Ivice Dačića Rusiji u sredu i četvrtak. Analiza ruskog lista poduža je, a već podnaslov Nezavisime ukazuje na eventualnu poentu rečenicom:

“Vojno prisustvo Rusije na Balkanu može biti odgovor na raspored sistema SAD za PRO u Evropi.”

Moskva, 10.04.2013 – susret delegacija koje su predvodili minstar odbrane Rusije Sergej Šojgu i premijer Srbije Ivica Dačić

Pošto obaveštava o događaju, uključujući i razgovor Dačića s ministom odbrane Rusije Sergejem Šojguom,okončan obostrano izraženom nadom u tešnju rusko-srpsku vojnu saradnju – Nezavisima citira “eksperte” koji srpski dolazak u ODKB među posmatrače smatraju “probojnim dostignućem Rusije i njenih saveznika u ostvarivanju njenih geopolitičkih interesa na jugu Evrope”. Stvar je u tome što je ruski odbrambeni savez do ovog trenutka uključivao samo zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, a sada prvi put ima i dva interesenta za njeno funkcionisanje van tog kruga – Srbiju i takođe juče prihvaćen Avganistan (O značaju Avganistana, Gazeta ne informiše ). Osim toga, reč je i o trenutku, s obzirom da ODKB - koji “u međunarodnoj zajednici a posebno unutar struktura NATO nema visok rejting” – “u poslednje vreme proživljava preobražaj” i uzima sebi “nove geopolitičke zadatke okrenute Evropi”, pa liči da se time značajno menja situacija, kaže ruski list.

Proizilazi iz teksta da je događaj u neku ruku iznenađenje i za samu Rusiju, bez ozbira što razgovori o statusu Srbije kao posmatrača traju već neko vreme. Jer, “čak ni rusko rukovodstvo ni službeni predstanici MID RF nisu do nedavno uzimali tu ideju za ozbiljno”, motivišući stanovište time “što je Srbija još 2007. objavila neutralnost ( Beograda ) u odnosu na sve blokove i saveze”.

Moscow, Novo-Ogaryovo, 10.04.2013 - susret predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Srbije Ivice Dačića u rezidenciji Novo Ogarjovo, nadomak Moskve

“Sve se promenilo kada je s jeseni prošle godine u Beogradu boravio predsednik Vrhovnog saveta Jedinstvene Rusije Boris Grizlov”, čije su potonje izjave ukazale na mogući novi ugao ruskog gledanja na stvari, bez obzira što je “službeni Beograd ćutao”. Sledeći koji je pomogao da se nova stranica otvori je Dmitrij Rogozin, službeni gost Beograda s jeseni 2012, koji je iz Srbije u Rusiju poneo potvrdan odgovor na pitanje o srpskom statusu posmatrača.

Nezavisima gazeta prenosi izjavu generalnog sekretara ODKB Nikolaja Bordjuža da je rano već sada govoriti i o punopravnom članstvu Srbije u ruskom vojnom savezu. Gensek ODKB je još razlučio da Srbiji nije dodeljen status posmatrača “u samoj organizaciji”, već “samo u okvirima delatnosti njenih zakonodavnih organa”. Bordjuža je pojasnio da “status posmatrača u samoj ODKB faktični znači učešće zemlje ( posmatrača ) u aktivnostima (organizacije )” i da “za Srbiju neće biti takvog statusa”. Ipak, rekao je, “ovo je važan međunarodmni događaj, to je uspostavljanje novih kontakata zemalja učesnica kolektivne odbrane već i van postsovjetskog prostora, što širi granice ODKB i snaži njen autoritet”.

Sledeći kojeg u panorami svojih sagovornika citira ruski list je general Leonid Ivašov, davnašnji funkcioner MOD za međunarodnu saradnju, uočen u ovom pregledu time što tvrdi da je događaj o kojem je reč za Srbiju “tek prvi korak”. Jer, navodno, “logika zbivanja ukazuje na dalje približavanje Beograda, Moskve i njenih saveznika”, uopšte, “pa i u vojnoj sferi”. Ivašov smatra da je punopravno učešće Srbije u ODKB “sasvim verovatno i očekivano, i da će pomoći toj zemlji da ojača svoje pozicije na Balkanu, u tom smislu i u rešavanju problema Kosova”. Ivašov čak “dopušta i prisustvo u zemlji mirotvornih kontingenata ODKB, a takođe i pružanja vojne pomoći uz olakšane uslove, kako to važi u organizaciji”, prepričava Nezavisimaja gazeta i citira: “Bilo bi poželjno obrazovanje u oružanim snagama Srbije takođe, aparata glavnog vojnog savetnika koji bi ojačao odbrambenu moć te republike.”

Upitan o srpsko-ruskoj vojnoj temi, kapetan Konstantin Sivkov, nekada u Centru vojno-strateških istraživanja Genštaba VSRF, smatra “da su ciljevi Rusije na Balkanu daleko širi”. Pominjući vojnu bazu SAD na Kosovu kao okupiranom delu Srbije, Sivkov kaže da bi “raspored ruskih vojnih objekata u Srbiji (grupa avijacije, lansirnih rampi operativno-taktičkih raketa ‘iskander’ i sl. ), sigurno ojačali suverenitet Srbije i postali jednim od faktora suzdržavanja, okrepljujućih za bezbednost Beograda”.

“...Mogućno rusko vojno prisustvo u Srbiji, postaće jedan od asimetričnih odgovora na raspored sistema SAD za PRO u Evropi”, citiran je kapetan.

U završnici dužeg članka, ruska NG pominje susret Dačića i Šojgua, dogovor o aktiviranju vojno-tehničke saradnje dve strane i pojedinost da će jedna ruska vojna delegacija uskoro doći u Beograd, povodom potpisivanja dokumenata o tome. U maju, Moskva takođe očekuje posetu načelnika Generalštaba Srbije.