Grčka pobuna protiv Nemačke

Grčka je svakim danom u sve konfuznijoj situaciji koju prate visoka nezaposlenost, privatizacija nacionalnih resursa i pritisak s jedne strane EU, MMF i ECB a sa druge strane moćne politike Nemačke koja podržava grčku vladu, ali i vrši dodatni pritsak na Grčku da štedi i po cenu ruiniranja države.

Kriza koja podseća na prošli vek

Spojeni sudovi političke i ekonomske krize na relaciji Grčka-Kipar dodatno su pojačali tenzije na Mediteranu. Tako su obnovljena pitanja unutrašnjih državnih i političkih konflikata na jugu Evrope, ali i aktiviranja formi protektorata i diktatura koje mogu biti nametnute ili stvorene u kriznim državam juga Evrope, kao što je bilo u ovim zemljama 70-tih godina.

Države kao Kipar, Grčka, Portugalija i Španija, suočile su se sa strmoglavim padom zapošljavanja i socijalnim pobunama. Treba podsetiti da su se ove države nalazilie u teškoj situaciji 1974.  godine i da ih posle skoro 40 godina čekuju neki recidivi iz prošlosti, uz podršku danas moćne Nemačke.

Skok cena u Grčkoj  podseća na 1968. godinu odmah pole pada vojne hunte .

Ciprasov plan: bunt južne Evrope protiv Nemačke

Na grčkoj političkoj sceni, pre svega leva partija SIRIZA koja je izjednačila ili je već u maloj prednosti u odnosu na Novu demokratiju, otvara se pitanje socijalne pobune juga Evrope, koji je u krizi, potiv Nemačke. Grčki levičarski političar Alekos Alavanos formirao je novu partiju Plan B koja će se zalagati za povratak zemlje na staru valutu - drahmu. Alavanos (63) je predvodio levičarsku Siriza partiju između 2004. i 2008. Ugledni ekonomista i bivši guverner centralne banake Adamantios Pepelasis ne isključuje mogućnost da se Grčka iz nužde vrati na drahmu i smatra da je neozbiljno da Venizelos (ministar finansija i lider Pasoka) govori o zapošljavanju 700.000 ljudi u Grčkoj i to pre svega mladih.

Lider Sirize Aleksis Cipras podstiče novu mapu otpora južne Evrope protiv Nemačke koja profitira na krizi juga EU. Po Ciprasu, postoje dva scenarija. Prvi je da se Nemačka povuče i smanji pritisak što bi bila pobeda i za Grčku i za južnu Evropu, i drugi - urušavanje pa čak i raspuštanje postojećeg oblika evrozone i definisanja evrozone u dve brzine. Pošto, po Ciprasu, Nemačka ne želi raspad evrozone, moguće je da se izvrši određeni pritisak na nemačku politku iz više centara južne Evrope...

Drahma kao pretnja ili realnost?

Neke anekete, kao što je agencije Mark, pokazuju da 63,5 odsto  Grka želi ostanak u zoni evra. Nasuprot tome 29,8 odsto je za povratak na drahmu a 6,7 odsto nema stav o ovom pitanju. Po drugoj anketi, agencije MRB Elas, sprovedenoj u isto vreme i na sličnom uzorku, 58,3 odsto je za ostanak Grčke u zoni evra ali uz drugačiju ekonomsku politiku a ne samo uz mere stroge štednje. Po toj anketi, 20,4 odsto ispitanika je za to da Grčka ostane u zoni evra i sprovede zahteve EU i MMF jer nema drugog rešenja, dok 16,5 odsto smatra da Grčka treba da napusti zonu evra.

Po pisanju nemačkih medija, većina Evropljana su mišljenja da grčki građani nepravedno trpe posledice krize. Ovo stajalište zastupa oko 57 odsto Nemaca, dok njih čak 70 odsto smatra da obični građani, recimo oni Grčkoj, nezasluženo i nepravedno pate od posledica finansijske krize. Evropljalni su svesni težine kroz koju prolaze Grčka i druge države južne Evrope, ali se pritisak za štednju nastavlja.

Širenje kritičkog pa i antinemačkog i delom radikalnog nastupa prema EU, odražava se i na politiku preispitivanja odnosa Atine i Berlina. Naime, u listu To vima, pod naslovom Šta nam Nemačka duguje, navedene su eventualne stavke ratne odštete koju bi Grčka mogla da zahteva od Nemačke za štetu pričinjenu u II svetskom ratu.

Po dokumentaciji ispada da Nemačka duguje ukupno 108 milijardi evra za obnovu uništene infrastrukture, i još 53 milijardi evra na osnovu prinudih zajmova koje je Grčka od 1942. do 1944. davala nacističkoj Nemačkoj. Te zajmove je davala narodna banka Grčke, a bili su korišćeni za snabdevanje i plate nemačkih okupacionih snaga.