Otpušteni ministar Žerom Kaizak bi i dalje da pljačka narod (kao i druge njegove kolege)

Žerom Kaizak, bivši francuski ministar budžeta, pošto je bio prinuđen da dâ ostavku 19. marta a onda je, 2. aprila, priznao sudijama da je lagao narod i vladu, tvrdeći da nema i da nikada nije imao račun u stranoj banci. Priznavši da već 20 godina krije račun na kome trenutno poseduje 600 hiljada evra, da ga nikada nije prijavio poreznicima, niti da je ikada prijavio koliko je novca prošlo kroz njegov račun, Kaizak je svoju aferu video kao završenu, uprkos novim informacijama, da je 2009. godine pokušao na račun jedne privatne banke da stavi 15 miliona evra, a oni su ga odbili, plašeći se posledica zbog njegovog političkog položaja.

Dva dana kasnije, Kaizak je nazvao Kloda Bartolona, predsednika Skupštine i rekao mu da će preuzeti svoje mesto poslanika, ostavljeno zameniku u trenutku imenovanja za ministra.

Igrao sam igru istine – kazao je on – pristao sam da vidim sudiju i da priznam, a sada je na pravosuđu i na glasačima da odluče da li mogu da zasedam na Skupštini ili ne. Za sada, nije mi zabranjeno.

Prema francuskom zakonu, Kaizak može do 19. aprila da razmisli i, tehnički, ništa ga ne sprečava da se vrati na svoje mesto narodnog poslanika. Predsednik Skupštine je pokušao da ubedi Kaizaka da više nije moguće da se vrati na poslaničko mesto i da je stav Socijalističke partije da on više nema mesta ni među njima, ni u politici.

Bivši ministar Kaizak laže narod u Skupštini

Po rečima jednog od bliskih Kaizakovih saradnika, bivši ministar i nema nameru da dolazi u Skupštinu, nego samo da ostane poslanik. Pošto se Kaizak nedavno žalio jednom kolegi poslaniku da su troškovi advokata veliki, pretpostavlja se da je on zainteresovan poslaničkom platom od 11.000 evra (neto). Na taj način, bivši ministar koji je priznao korupciju i utaju poreza, pokušava sebi da obezbedi narodne pare da bi platio advokata koji će ga braniti od naroda kome je krao novac.

Gerini – političar, senator i mafijaš

Mnoge Kaizakove kolege socijalisti zapanjeni su njegovom drskošću i cinizmom, moleći se svim svetiteljima levice i desnice da narod ne počne da im postavlja pitanja u vezi Žan-Noel Gerinija, senatora i socijalističkog predsednika generalnog saveta departmana Buš-di-Ron. Naime, senator Gerini, sa svojim bratom je organizovao klijentelizam, korupciju, lažiranje i falsifikovanje ugovora. Sistem, na oči čitave političke strukture, funkcionisao je godinama i braći Gerini donosio ogroman novac koji su oni, delom, upotrebljavali za političke poslove, a delom za lično bogaćenje.

Žan-Noel Gerini je srećno vodio svoju mafijašku porodicu sve do 2011. godine, kada se u pripremama za javne izbore socijalističkog predsedničkog kandidata, Arno Montbur poslužio njime da bi sebi podigao popularnost. Tražeći javno da se ispitaju dešavanja vezana za Gerinija, on je stekao slavu Gospodina Čistunca, a senator Gerini pravo na gubitak parlamentarnog imuniteta i prvi istražni postupak.

Kako je istraga napredovala, tako se broj umešanih povećavao, te je početkom marta ove godine Gerini ponovo uhapšen i protiv njega je poveden novi postupak. Videvši da će ga sve to skupo koštati, Gerini je zapretio da će reći sve što zna i za sobom povući veliki broj političara koji su, manje ili više, umešani u njegove prljave poslove. Drugovi socijalisti su uspeli da ga ubede da ne otkriva nepotrebno, a verovatno su mu obećali i obeštećenje.

Tako je na videlo dana izašlo da je, posle martovskog hapšenja visokog državnog funkcionera Gerinija, optuženog za krađe i prevare koje imaju “mafijaški karakter”, generalni savet departmana Buš-di-Ron, odlučio je da narodnim novcem plati advokata koji će braniti Gerinija zbog pljačke narodnog novca.

Senator Žan-Noel Gerini, političar mafijaške reputacije

Sitne buve u ćebetu

U čitavoj ovoj zbirci državnih pljačkaša narodnog novca, Patrik Moanj, bivši visoki funkcioner policije, čelnik Brigade za suzbijanje prevara svim vrstama platežnih sredstava, uhvaćen je u korupciji i krađi narodnog novca. On je nelegalno naplaćivao svoje informacije koje je nelegalno vadio iz policijskog sistema, ali nije zaboravljao i da nelegalno naplaćuje nelegalno brisanje informacija iz raznih dosijea i da nelegalno gura dosije za koji su ga plaćali na crno. Nažalost, pokriven drugim skandalima, Moanj se skoro i ne spominje u medijima.

Prirodno, ne treba zaboraviti da svi ovi socijalistički političari, lopovi i mafijaši, na kantaru banditizma bili bi oduvani samo jednom Sarkozijevom aferom u kojoj je naredio Kristin Lagard, ministarki ekonomije, da polulegalnim sredstvima isplati 400 miliona evra, narodnog novca, korumpiranom biznismenu i političaru Bernaru Tapiju, na ime odšteta za gubitak i kamate u aferi oko prodaje Adidasa državnoj banci Kredit Lione. Za taj novac, Tapi je Sarkoziju doneo glasove i omogućio pobedu na izborima 2007. godine. Potom je Sarkozi, legalnim sredstvima, promenama zakona i poreskog sistema, privatizovanjima i ostalim zakulisnim radnjama, bogatašima poklonio preko dve milijarde evra.

Francuska trijada – Sarkozi, Tapi, Lagard

Žil, ako lažeš, bar nemoj da kradeš

Na kraju teksta, želimo da ispravimo nepravdu koju smo naneli rabinu Žilu Berneimu, glavešini jevrejske verske zajednice u Francuskoj. Žil nije krao novac, kao gore spomenuti političari, nego je krao ideje i plagirao knjige. Filozof po struci, verovatno u manjku vremena zbog svih obaveza, on je prepisivao delove iz tuđih knjiga i nije navodio izvore. Takođe, ispostavilo se da mu je manjak vremena onemogućio da položi državni ispit za agregaciju univerzitetskog profesora, pa da bi to nadoknadio, on je svugde lažno upisao da ima agregaciju.

Žil Berneim, veliki rabin Francuske, laže i krade ideje, ali ne i pare

Rabinu Žilu Berneimu se izvinjavamo što smo zaboravili da ga postrojimo među gorenavedene prevarante, potom mu želimo ugodan dan, a posebno mu ne savetujemo da se ugleda na francuske političare, koji se kao i on, lažno predstavljaju narodu, ali pri tome i kradu narodne pare.