Podeljena BJR Makedonija

Lokalni izbori koji se dugim krugom danas, u pojedininim opštinama završavaju BJR Makedoniji, govore da je biračko telo zadovoljno sadašnjom koalicijom VMRO-DPMNE i albanskom partijom DUI i da je opozicija sa SDSM i albanskom partijom DPA Menduha Tačija, čvrsta opozicija. Vladajuća koalicija je pobedila ubedljivo na lokalnim izborima u prvom krugu (24. marta) i to je jedna vrsta političkog baromtera biračkog tela.

Ipak, politički gledano, mapa interesa između VMRO-DPMNE je šarolika kao što je i pritisak opozicije na vlast sve veći. Pre nego što dođe do prevremenih parlamentarih izbora u BJR Makedoniji, treba očekivati značajna politička i ekonomsko-socijalna zaoštravanja koja će možda pomeriti odnose snaga na političkoj sceni. U BJR Makedoniji udari su jaki na ekonomskom planu uz jak socijalni naboj građana podstaknut recesijom, teškim razgovorima koje vlada ove države vodi sa međunarodnim faktorima i grčkom vladom oko statusnog pitanja imena države, ali i sve težih odnosa sa susedima pre svega Bugarskom, Kosovom i Albanijom.

Velikoalbanske ili separatističke igre u BJR Makedoniji

Rezultat međunarodne misije EU i SAD u dijalogu između Prištine i Beograda značajno će uticati na ponašanje albanske zajedinice u BJR Makedoniji i vidni uticaj Prištine i Tirane na vlast u Skoplju, širenje političkog esktremizma i radilkalne politike.

Kosovski premijer Hašim Tači je u bliskim odnosima sa skoro svim albanskim partijama u BJR Makeodniji. Hašim Tači je uticao da se skine kao počasni građanin Tetova bivši kosovski premijer, lider OVK i jedan od moćnih bosova mafije, Ramuš Haradinaj. Razlozi su politički ali i broba za vlast ova dva lidera i komandanta bivše OVK i za uticaj u BJR Makedoniji. Državni inspektorat za lokalnu samoupravu Makedonije, kako je konačno objavljeno i u Službenom glasniku, ozvaničio je poništenje odluke o proglašenju bivšeg komandanta albanske terorističke OVK, Ramuša Haradinaja za počasnog građanina Tetova.

Odlukom samo albanskih, bez prisustva makedonskih predstavnika u lokalnoj vlasti opštine Tetovo, Savet te komune na severozapadu Makedonije, 31. januara ove godine Haradinaja je proglasio počasnim građaninom. Sve je veći broj bivših pripadnika OVK, ANA ili ONA koji se politčki udružuju kako u BJR Makedoniji tako i na jugu Srbije i na Kosovu. Medijske analize pokazuju da je na političkoj sceni Makedonije promovisana nova stranka Albanaca pod nazivom - Opcija za Makedoniju, čiji je lider Besim Hodža, aktuelni čelnik Udruženja veterana terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Ekstremistička transferzala

Novoformirana albanska stranka u osnovi okuplja deo članstva iz ranijeg sastava paravojnih grupacija, kao i vladajuća Demokratska unija integracija (DUI) Aljija Ahmetija, koja je formirana od gerilaca iz redova pobunjenih Albanaca po okončanju ratnih sukoba u ovoj zemlji 2001. godine. Cilj je formiranje više malih pokreta i partija koje se bore za vlast i uticaj ali i deluju na afirmaciji federalizacije BJR Makedonije i stvaranju velike Albanije. Ove strukture povezane su sa Kosovskim vetranima i onima sa juga Srbije. Nije ni čudo što je Predsednik Pokreta za demokratski progres Jonuz Musliju ocenio da su na jugu Srbije, koji je nazvao Preševskom dolinom, mogući i oružani sukobi ako se ponove proterivanja i ubistva Albanaca. Musliu je, u intervjuu za prištinsku Tribunu, kritikovao kosovsko rukovodstvo zbog nezainteresovanosti da kroz dijalog sa Beogradom pokuša da reši i problem statusa Albanaca u Preševeskoj dolini. Musliju kaže: Najdiskriminisaniji Albanci u Evropi su oni u Preševeskoj dolini. Ovo je najbolje potvrđeno kada nam je 20. januara uklonjen spomenik (OVPMB u centru Preševa). Tu je Srbija pokazala zube (i nameru) da preko sile rešava probleme sa Albancima.

Poznato je da su u sukobima 2001. godine u BJR Makedoniji, još od 1998. i 1999. Godine, bili uspostavljeni kanali ekstremizma od juga Srbije-Kosova-zapadne Makedonije do Albanije. Ova transferzala esktremizma, narkotika i trafikinga je i dalje očuvana.

Političke igre ministra Džaferija
Nije ni čudo što se ministar odbrane Makedonije Talat Džaferi založio za novu istragu o smrti predsednika Borisa Trajkovskog koji je stradao u avionskoj nesreći pre devet godina kod Mostara, jer je ostalo puno nedoumica kako se to desilo, zašto i ko je kriv. U avionskoj nesreći kod Mostara, 26. februara 2004. godine, prilikom pada vladinog aviona king-er, poginuo je makedonski predsednik Trajkovski i osam njegovih saradnika i članova posade. U Skoplju je nedavno boravio Omer Kulić, koji je predvodio tim od 15 eksperata iz BiH, Hrvatske, Srbije i Makedonije, koji treba da sprovedu istragu nakon što je makedonska vlada priložila nove dokaze koji nosu uzeti u obzir u toku prve istrage kada je zaključeno da je nesreća - rezultat greške pilota. Nova komisija, baviće se činjenicaama o tome kako je došlo do nesreće, a predmet istrage u Makedoniji će biti i operator, odnosno organizacija koja je tada utvrđivala potrebe vlade za avio-prevoz.

Ministar odbrane Talet Džaferi, bivši oficir JNA i lider ONA tokom sukoba 2001. godine, želi da ojača svoju poziciju posle pritska NVO i makedonskih veterana protiv njegovog imenovanja za ministra odbrane. Džaferi je odmah po izboru, krenuo u tesnu saradnu sa Prištinom i Tiranom u uspostavljanje globalne bezbednosti Balkana, preko struktura NATO.

Bitka za Tetovo

Glavna bitka izmedju DUI i DPA vodiće se u drugom krugu lokalnih izbora, pre svega u Tetovu, epicentru albanskog političkog pokreta već duže od 40 godina. Sada se u drugom krugu vodi bitka za Makedonce i nhove glasove koji će biti odlučujući za grdonačelnika Tetova. Izbor je između sadašnjeg gradonačelnika, kandidata DPA Sadi Bekšetija (Beksheti) ili poritivkandidata iz DUI Teute Arifi.

Obe stranke Albanaca agituju i bore se za svak glas etničkih Makedonaca sa gromkim obećanjima o zapošljavanju i raznim lokalnim ekonomskim i socijalnim programima. Pojedine procene su da je sadašnji gradonačelnik pogodan za obnovu svoje funkcije. Do sada, tokom kampanje, po mišljenu Makedonaca nije izložen ubedljiv program Teute Arifi. Nakon prvog kruga, Arifi ima oko 3.000 glasova više od Bekšetija. U drugom krugu glasanja, odlučujući će biti glasovi Makedonaca. Procene su da će drugom krugu, izaći između 25-30 odsto biračkog tela ove opštine. Istovremeno, vodi se i velika polemika kako jedna žena - Teuta Arifi može da vodi opštinu i porodicu. To su pitanja tradicionalno konzervativnog i albanskog i makedonskog biračkog tela gde i dalje smatraju da je ženi mesto, pre svega, u porodici a manje u politici. Ipak, Teuta Arifi ima znatnu podršku i ovo će biti test da albanske ali i makedonske partije više angažuju žene u politici što je i jedan od uslova za članstvo u EU, pa će eventualni izbor Arifi biti znak nove politike u Tetovu ali i u čitavoj državi.

Drugi krug glasanja će biti  29 opština. Glasanje u prvom krugu lokalnih izbora završilo se u ukupno 49 opština.