Nafta iz škriljaca menja ravnotežu u svetu?
Američki naftni bum, koji se najavljuje posle plinskog, menja bitno ekonomsku ravnotežu u svetu - najviše na štetu zemalja izvoznica nafte, članica organizacije OPEC
(Procena rezervi škriljaca u svetu. Izvor: Dan Jarvie, Energy Institute, Texas Cristian University)
Kina je lane, prema objavlajenim podacima, postala najveći uvoznik nafte na svetu i na tom je mestu, posle 40 godina, zamenila SAD. To je jedna od najvidljivijih posledica koje je dosad izazvao novi način eksploatacije nafte – takozvanim hidrauličkim štepovanjem odnosno frakovanjem (fraking).
Nova metoda je već osigurala SAD samodovoljnost u pogledu gasa, a što se tiče nafte to se predviđa da se dostigne do 2020. Gas je, inače, u SAD sada osetno jevtiniji nego u Evropi što poboljšava konkurenstos američke privrede.
Procena ležišta gasnih škriljaca u svetu
Ova metoda je prvi put bila primenjana 1947. ali je komercijalna eksplotaacija započela pola veka kasnije. Potom je metoda unapređivana i bivala sve ekonomičnija tako da je cena eksploatacije po barelu, kao se tvrdi, pala čak ispod 50 dolara po barelu (sadašnja berzanska cena barela je oko dva puta veća).
Amerčiki naftni bum koji se najavljuje posle plinskog, menja bitno ekonomsku ravnotežu u svetu - najviše na štetu zemalja izvoznica nafte, članica organizacije OPEC. Kako se predviđa, moglo bi uskoro doći do viška na svetskom tržištu od čak osam miliona barela nafte dnevno što neće moći da izravna ni porast potrošnje u Indiji i Kini u kojima su već vidljivi znaci usporavanja privrednog rasta. U takvoj situaciji bi OPEC mogao izgubiti kontrolu nad produkcijom pa bi cena barela mogla da padne strmoglavo. Analitičari već operišu sa cenama od oko 70 dolara po barelu, pa čak i ispod toga.
Istraživanja koja su potvrdila velike rezerve uljnih škriljaca u Srbiji: na sredokraći puta od Aleksinca prema Sokobanji, u ataru aleksinačkog sela Subotinac
Takav pad cena bi izazvao teške posledice u nizu zemalja izvoznica nafte, posebno u Iranu, Libiji, Rusiji, Iraku, Jemenu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mogućnosti kontrole produkcije su ograničene i zato što se na tržište nafte agresivno vraća Irak koji svoju dnevnu produkciju svake godine povećava za oko milion barela. Glavnii grač na tržištu ostaje i dalje Saudijska Arabija, kojoj je za mimnimalno punjenje budžeta, medjutm, potrebna cena od bar 71 dolara po barelu. Žrtve ove krize biće, takođe, i glavni afrički proozvodjači - Angola i Nigerija.
Američki analitičari već govore o tome da SAD prestaju da budu talac režima kakav je venecualnski koji će zbog pada cena nafte izgubiti pozicije koje ima u latinoameričkom svetu.
Promene na svetskom planu najavljuju se i u pogledu cena gasa koji se već ugovara da se u obliku LNG (tečni gas) izvozi iz SAD u Evropu. To razbija ruski mopol u Evropi od čega se nadaju da će imati koristi sve zemlje-potrošači.
