Karl Marks ponovo aktuelan
Karl Marks je umro pre tačno 130 godina. Do nedavno se smatralo da je marksistička ideja mrtva, ali njegova kritika privredne eksploatacije i nejednakosti je tokom finansijske krize ponovo postala aktuelna
(foto, profesor Andreas Arnt)
O značaju marksističke teorije Dojče vele razgovara sa filozofom Andreasom Arntom.
DW: Šta još danas možemo da naučimo od Karla Marksa?
Andreas Arnt: Aktuelnost Marksa nije u tome, kako se dugo verovalo, što on daje recept kako da se promeni društvo. Zapravo, to je metoda, kritička analiza. Marks ne analizira pojedinačne delove privrede, on od početka istražuje globalno uspostavljen način proizvodnje. On gleda iza horizonta i tako dobija upravo one povezanosti koje se obično ne vide. Veliki projekat kod Marksa je odgovor na pitanje: 'Kako se stabilizuje sistem? Da li uopšte može da se stabilizuje?' I on dolazi do zaključka da stvari ne mogu trajno da funkcionišu takve kakve su sada. Ono što vidimo na tržištu finansija sigurno spada u razvoj situacije koji je zapazio Marks. On je uvideo da potreba za kapitalom stalno raste: na raspolaganju uvek mora biti sve više kapitala, da bi se balansirala nejednakost između sektora produkcije, odnosno da bi ceo sistem funkcionisao. Taj kapital se, međutim, neće investirati na produktivan način već će se, velikom delom, uložiti spekulativno.
Marksova najjača tačka je privredna analiza. Ali, da li je on čist analitičar? Kakva je uloga morala?
Moralno za njega igra ulogu kada razmatra pitanje realizacije slobode. Mislim da on u tom pogledu preuzima Hegelovu koncepciju istorije slobode. On želi da ljudi imaju mogućnost za život i rad u adekvatnim uslovima, a da ne budu u odnosu zavisnosti. To nije usmereno ka pojedinačnom shvatanju moralnosti, već ka onome za šta je Hegel, Marksov učitelj, koristio izraz 'moralna zajednica'.
Marks je svoje teorije pisao kao „dete svog vremena“. Tada još nije bilo jeftino napravljenih majci u zemljama u razvoju…
U svom 'Komunističkom manifestu', Marks je, zajedno sa Fridrihom Engelsom, već opisao tendencije ka globalizaciji. I pokazao je kroz mnogo pojedinačnih studija da kapital ide tamo gde je radna snaga najjeftinija. I da će pokušaja da se smanji nivo plata uvek biti. Dakle, takozvani odliv u zemlje sa jeftinom radnom snagom može se dobro razumeti uz pomoć Marksa. Mnogi smatraju da je za Marksa produktivnost bio fetiš. Ali on se nije koncentrisao isključivo na produktivnost. Marks je jasno video da stalni rast produktivnosti ima posledice po ograničene resurse. On na taj način doprinosi diskusiji i sa ekološke tačke gledišta.
Marks je, uz Engelsa, jedan od najuticajnijih teoretičara socijalizma i komunizma. Koliko je ono što se iz njegovih teorija sprovelo u praksu, (na primer, od strane Staljina) imalo veze sa onim što je on sam želeo?
To je teško pitanje jer se, naravno, ne može reći da sve to nije imalo nikakve veze sa njim. Neke stvari jesu preuzete na pogrešan način, Marks ih je zamišljao sasvim drugačije. Rekao bih da je najveći nedostatak marksizma to što nije bilo teorije politike i države. Ne možemo mu to zameriti, jer je ta teorija bila planirana ali on, jednostavno, nije stigao da se pozabavi njome. Tako bi se i razjasnilo važno pitanje poimanja prava. Ako pažljivo pogledamo njegove spise, ustanovićeno da se on bavi pravnim pitanjima, ali da ih ne povezuje sistematski. Mnogi veruju u tezu da je Marks bio pravni nihilista. To je sigurno tačka na koju se priključio staljinizam.
Profesor Andreas Arnt predaje na katedri za filozofiju na univerzitetu Humbolt u Berlinu, predsednik je Međunarodnog Hegelovog društva i radi u Šlejmaherovom istraživačkom centru u Akademiji nauka Berlina i Brandenburga.
Izvor: Dojče vele (Deutsche Welle, http://www.dw.de/karl-marks-ponovo-aktuelan/a-16668183)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
