Kada će Grčkoj biti bolje?

Različite su prognoze oprovaka Grčke od posledica unutrašnje i globalne krize. One se kreću od optimistične procene od pet godina, do 15 kao najpesimstičnije. Pet godina je period utezanja grčke ekonomije i države i svođenja duga na 120 odsto BDP. Ove prognoze se projektuju na osnovu parametara ozdravljenja ekonomije Grčke, nacionalne solidarnosti, državne odgovornosti i političke snage grčkih vlada i partija da kombinuju mere štednje sa investiranjem, socijalnom ravnotežom i poboljšanjem ekonomskog rejtinga Grčke u regionu i EU.

Grčka je već pet godina u krizi i narendih pet čini jednu deceniju ekonomskog urušavanja za koje će biti potrebno 10 - 15 godina uzdizanja da bi se zemlja vratila u sedlo.

Premijer Grčke Antonis Samaras daje obećanje i kaže:

Neće biti više štednje čim privredni rast bude ostvaren, počeće mere olakšanja, poručio je premijer, a po njegovoj oceni, grčka ekonomija još nije izašla sa intenzivne nege, još nije izašla iz bolnice.

Uništavanje grčkih farmera

Grčka ima bolne obaveze prema EU i MMF, počev od poreskih i privatizacionih, do otpuštanja radnika i službenika što se korsiti u političkoj kampanji opozicije i dovodi zemlju na ivicu građanskog sukoba.

Prema uslovima dogovorenim u okviru programa pomoći, Grčka treba da ukine 25.000 radnih mesta u javnom sektoru ove godine i ukupno 150.000 do kraja 2015. Povratak privrednog rasta, ranije prognoziran za 2012, sada se ne očekuje pre 2014. Do sada su EU i MMF odvojile za grčki oporavak 240 milijardi evra a Grčka će se do kraja marta boriti za dodatnih 2,8 milijardi evra.

Grčka je uzdrmana po dubini društva i dužina krize uticaće na psihološko, moralno i socijalno slabljenje države što je teže od samih dugova. Mediji pišu da grčki farmeri traže subvencije od prezadužene države - koja je bila primorana da preduzme stroge mere štednje - kako bi im pomogla da smanje cene i ostanu konkurentni. Po oceni Grčke unije farmera, država nije ništa farmerima dala, ni jeftini benzin, ni struju, kako bi imali konkurentne proizvode i nižu cenu proizvodnje.

Sindikalista Vangelis Butas tvrdi, sa svoje strane, da se EU trudi da napravi aranžmane oko uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Brazila što bi nanelo štetu lokalnim farmerima.

To je neprijateljski, kazao je Butas. Postavlja se pitanje ko stoji iza uništavanja grčkih farmera i stvaranja potrebe da se uvozi ono što u Grčkoj može da se proizvodi? Ko su ti monopolisti u Grčkoj i strukture u EU?

Turizam i političke borbe

Grčki turizam se već pet godina bori sa stalnim političkim i sindikalnim protestima zbog čega se plaća visoka cena. Grčka od turizma ostvaruje oko 20 odsto BDP i to se kreće poslednjih godina oko 10 - 12 milijardi evra a projektovano je 20 milijardi, što pokazuje gubitak od oko 30 odsto koji se stalno uvećava.

Vladine mere štednje, pritisak zbog otpuštanja u sektoru trgovine, pritisak na agrar, energetiku, saobraćaj... sve su to glavni agregati turističe ekonomije Grčke.

Opozicija je takođe dala svoj doprinos. Siriza je forsirala političku i ekonomsku nestabilnost, gurajući sindikate u stalne i iscrpljujuće štrajkove. Komunistička partija je tome dodavala zapaljivu retoriku, pa je svaki protest Trg Sintagmu pretvarao u ratište. Strani turisti već su značajno smanjili svoj boravak u Grčkoj zbog pretnji nasiljem, pljačkama, štrajkovima, blokadama aerodroma i luka...

Vlada i opozicija moraju jednom da odmere šta su politička borba i državni razlozi, a šta interes Grčke da se zaradi od turizma. Ukoliko se nastavi sa političkom borbom i zahtevima za prevremene izbore - koji postaju sve realniji - Grčka bi ove godine mogla dodatno da izgubi 10 - 15 odsto od onoga što je bilo zarađeno 2012. godine.

Dok traju političke borbe, Grčka rasprodaje i jedan broj manjih ostrva. Tako je ostrvo Oksija u arhipelagu Ehinades, kao i još pet drugih, kupio jedan od najbogatijih ljudi na svetu, katarski emir Seih Hamad bin Halife al-Tani. Za ostrvo Oksija, emir je platio 4,9 miliona, a za ostalih pet manjih ostrva 3,5 miliona evra. Emir, koji je obećao izgradnju novog vodovoda na Itaki, već je osnovao fond za kupovinu čitavog arhipelaga u čijem sastavu se nalazi 18, uglavnom nenaseljenih ostrva.