Vruće proleće na Balkanu
Opasnosti od nasilja u Grčkoj i Bugarskoj, na Kosovu i u Makedoniji
(foto, Skoplje, 2. marta 2013: policajci prolaze pored prevrnutog automobila posle demonstracije Albanaca u znak podrške novom ministru odbrane Taletu Džaferiju)
Balkan očekuje vruće proleće i još toplije političko leto jer se umnožavaju političke, ekonomske i socijalne krize.
Grčka se nalazi pred velikim iskušenjima da sve dosadašnje mere štednje mogu biti dovedene u pitanje oštrim stavovima trojke - EU, MMF i ECB - koja insistira na strogim pravilima mada Grčka teško da može do kraja da ih primeni u praksi. Država i vlada moraju da dalje otpuštaju službenike i zaposlene u državnim instituciajma.
Pretnje vanrednim izborima ili gradskom gerilom
Ministar finansija Sturnaras tvrdi da će Grčka platiti sve dugove iako je, kako kaže, program jako težak, bolan za naciju jer nema alternative. On naglašava da je aktiviran program privatizacije a da neće biti prodaje ostrva.
U medije je procurio dokument sastavljen od analitičara EU i MMF u kome se navodi da su u praksi u Grčkoj postignuti samo fragmentarni uspesi u naplati poreza za šta su odgovorni državni organi koji su nesposobni da nađu, pripreme i postave kvalifikovane inspektore koji mogu da donose samostalne odluke.
Snažan pritisak na vladu Antonisa Samarasa dolazi od Sirize i Antonisa Ciprasa sa gromkom najavom mogućih prevremenih izbora u Grčkoj. Druga opcija takvih pritisaka je pojačano građansko i političko nasilje koje bi moglo da dovede do blokade Grčke i bezbednosnog urušavanja...
Sukobi na Kosovu?
Na Kosovu i Metohiji mogući su unutrašnji sukobi albanskih partija na političkoj sceni. Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da njegova stranka razmatra mogućnost saveza i saradnje sa pokretom Samoopredeljenje i Demokratskim savezom Kosova čime bi se otvorio politički rat između Tačija i Haradinaja gde bi ovaj drugi preuzeo vlast u sukobu sa Tačijevom politikom. Haradinaj je počeo da kritikuje Tačija i aktuelnu Vladu Kosova tek kada je Tači odbio da mu ustupi mesto premijera. Po mentalitetu Albanaca, u borbi za vlast mogu se očekivati sve oštriji sukobi. Upravo zbog toga, opoziciona Alijansa za budućnost Kosova (AZBK) saopštila je da neće biti koalicije sa vladajućom Demokratskom partijom Kosova Hašima Tačija ali će podržati državnu politiku oko napredovanja Kosova prema EU i u rešavanju spora sa Srbijom.
Haradinaj će svoj pritisak na Tačijevu vladu usmeriti na ekonomske teme, status severa Kosova i srpsko pitanje u nešto zaoštrenijem tonu. Ne bi iznenadilo da Haradaj zatraži prevrmenee izbore. Ipak glavnu reč i odluku imaće međunarodni faktori, pre svega SAD, oko izobra i pervlasti na Kosovu i Metohiji.
Fitilj iz Skoplja
Politička i bezbednosna situacija u BJR Makedoniji postaje sve napetija i preti ne samo novim uličnim sukobima već i mogućim padom sadašnje vlade i prevremenim izborima. Svakim danom se pojačavaju sukobi, kako iz ekonomskih tako i političkih razloga, zbog imenovanja za ministra odbrane Taleta Džaferija nekadašnjeg vođe ONA. Mediji objavljuju da je makedonski ministar odbrane Talet Džaferi bio osuđen na uslovnu kaznu zatvora zbog ometanja policajca u obavljanju službene dužnosti. Makedonski veterani iz oružanog sukoba pokrenuli su inicijativu za skupljanje 150.000 potpisa neophodnih da se o Džaferijevom imenovanju glasa na referendumu.
Izbori u Albaniji početkom juna otvoriće pitanje političke nestabilnosti na Kosovu i Metohiji i BJR Makedoniji. Na političkim demonstracijama u Tirani pojavljuju se i ovakve parole: Mi sledimo situaciju u Makedoniji; Skoplje će biti glavni grad Albanaca na Balkanu; Pozivamo Vladu, pozivamo albanske partije u Makedoniji da preduzmu zakonske mere protiv kršenja prava nevinih Albanaca, poručeno je sa demonstracija u Tirani, u znak podrške izboru Taleta Džaferija za ministra odbrane.
Uz sadašnjeg ministra odbrane i ključne ljude u MUP-u BJR Makeodnije, stvorena bi bila idealna varijanta za vojnu saradnju Albanije, Kosova i BJR Makedonije ali i meke granice, pogodne za sve oblike šverca, kriminala i prelaska ekstremistasa jednih na druge teritorije radi izazivanja kriza.
Bugarsko proleće
Bugarska je pred prevremenim izborima. Pala je vlada premijera Borisova, ne toliko zbog poskupljenja struje već zbog veoma teške ekonomske situacije, visoke korupcije ali i zahteva da se na sud izvede dosadašnji premijer Bojko Borisov. Zapadni krugovi, pre svega američki i nemački, podržali su Borisova za premiejra iako je kao gradonačelnik Sofije, po navodima nekih medija i analitičara, bio umešan i u nezakonite radnje i veze sa kriminalnim strukturama na Balklanu. Posebno mu se zamera veliko bogaćenje supruge i njena uključenost u glavne građevinske poslove u Sofiji, kao nekada supruga bivšeg gradonačelnika Moskvea Luškova. Masovni protesti u Bugarskoj, u svim većim gradovima, ukazuju na potrebu promene politike, posebno ekonomske i socijalne u ambijentu visoke zaduženosti i nezaposlenost.
Predsednik Bugarske Plevnelijev pokušava da sastavi vladu stručnjaka za nasleđivanje kabineta konzervativca Bojka Borisova, koji je podneo ostavku 20. februara pod pritiskom naroda. Mašući transparentom ispred parlamenta Vlast građanima, dole mafija, demonstranti sve jače pozivaju na građansko okupljanje za uklanjanje svih korumpiranih nevladinih organizacija i stranaka.
Svi ovi procesi Balkan čine veoma nestabilnim i EU teško da može kontrolisati ceo region na neki racionalan način.
