EU na “novčanim infuzijama”

Prošle godine, stopa nezaposlenost u EU bila je 11,4 odsto a ove godine se predviđa na 12,2 odsto. Rekorderi nezaposlenosti u EU su Grčka i Španija sa oko 27 odsto. Na drugoj strani, u Nemačkoj stopa nezaposlenosti je 5,7 odsto a u Francuskoj 10,7 odsto i Italiji 11,6 odsto.

Nezaposlenost i siromaštvo

Polarizacija unutar EU prema stopi nezaposlenih stvara ozbiljne socijalne probleme. Tako, na primer, skroro trećina dece u Grčkoj, Irskoj, Portugaliji, Italiji i Španiji dovedena je do ruba siromaštva zbog mera štednje koje sprovode vlade tih zemalja. Siromašnom decom smatraju se ona iz porodica koje žive sa manje od 60 odsto prosečnih primanja. Podaci Evropske komisije ukazuju da je 2011. u Španiji i Grčkoj na granici siromaštva bilo preko 30 odsto dece, a u Portugaliji 28,6 odsto.
Nezaposlenost u Grčkoj u novembru 2012. iznosila je 27 odsto, dok je u istom mesecu prethodne godine iznosila 20,8 odsto, saopštio je grčki zavod za statistiku. Nezaposlenost u Grčkoj najviše pogađa mlade. Vlada Antonisa Samarasa kao i ostale partije vode međusobne političke ratove oko nezaposlenosti i smanjenja siromaštva. Porast nezaposlenosti prati vladine mere štednje nametnute od EU i MMF i ECB iako te mere deluju negativno po naciju.

Pored visoke nezaposlenosti i siromštva, u EU su sve češći ekonomski ratovi oko ispravnosti hrane. Treba podsetiti na agrarni rat”oko španskih krastavaca, pa onda rat konjskog mesa, kao i mlečni rat oko ispravnosti mleka. Sve to ide u prlog slabljenju nacionalnih ekonomija i podsticanju bede i nezaposlenosti.

Francusko – nemački jaz

Ekonomski pokazatelji ukazuju na znatne razlike unutar evrozone, naročito između Nemačke i Francuske, kao u odnosu severa i juga EU što stvara utisak unutrašnjeg raskola, podele ili ekonomske diskriminacije. Ekonomisti smatraju da je Nemačka privreda u blagom usponu i to verovatno po stopi od 0,4 posto. Kriza u Francuskoj najverovatnje će se dodatno produbiti, čime bi se druga najveća ekonomija evrozone približila zemljama u rubnom pojasu evrozone i udaljila od jezgra koje tradicionalno čini s Nemačkom. Udaljavanje francuske od osovine sa Nemačkom otvara pitanje globalne stabilnosti EU i njenog funkcionisanja, ali i stavova prema kriznom jugu EU, pre svega Grčkoj.

Francuski predsednik u poseti Grčkoj pohvalio je napore vlade i naroda ali, istovremeno, ukazao da se produbljuju socijalne razlike, kako u Grčkoj tako i u drugim državama EU, od Bugarske i Slovenije...

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi smatra da evrozona mora brzo da oformi zajednički fond za restrukturiranje i gašenje problematičnih banaka i kaže:

Fond treba da bude finansiran porezima za finansijske institucije da bi se osiguralo da ne 'guta' novac poreskih obveznika na srednji rok, garantujući da će troškove prvenstveno snositi privatni sektor.

Sa druge strane, ministar finansija Nemačke Šojble napominje i upozorava:
Nećemo biti u stanju da izbegnemo sledeću krizu ukoliko se nastavi sa upumpavanjem novca u ekonomiju.

Britanija izvan EU?

Ključna država, pokretač EU, Velika Britanija u dužem periodu gubi primat u ekonomskim ali i politčkim odnosima u EU, (iako nije članica evrozone). Britanija, suočena sa svojim problemima i gubitkom dominatne pozicije u Evropi sve je bliže referendumu o daljem statusu u Uniji.

Politički establišment u Lonodnu preko medija priprema teren za mogući stav o izlasku Velike Briitnaije iz EU. Po istraživanju koje objavljuje Fajnenšel tajm (Financial Time), polovina Britanaca bi se izjasnila za izlazak iz Evropske unije ako bi sada bio organizovan referendum o ovom pitanju. Prema toj anketi (uradio Harris Interacktive za FT), 33 posto ispitanika bi bilo za ostanak u EU-u, 17 posto ne bi glasalo, a 50 posto bi se izjasnilo za izlazak iz Evrope.

Podeljena su, za sada, i mišljenja u javnosti Velike Britanije oko koristi od članstva u Uniji. Oko 45 posto ispitanika misli da njihova zemlja izvlači prednosti iz EU, dok 34 posto misli suprotno, ali 33 posto ispitanika misli da bi britanska ekonomija bila jača izvan Evrope dok 37 posto misli da izlazak iz nje ništa ne bi promenio. Ova anketa je urađena između 29. januara i 6. februara na uzorku od 2.114 odraslih osoba.