Izbori u Grčkoj do jeseni?

Grčka ne može dugo da izdrži masovne i generalne štrajkove koji parališu život i nanose dodatnu ekonomsku, političku i međunarodnu štetu. Štrajkovi i protesti organizovani su u Atini i većim gradovima Grčke, pod upravom dva vodeća sinidikata ADEY i GSEE.

Česte blokade javnog života zbog vladinih mera štednje, koje su deo obaveze prema MMF, EU i ECB - davaocima finansijske podrške reformama u Grčkoj, dovode u pitanje ne samo opstanak vlade Antonisa Samarasa već guraju Grčku u bankrot i napuštanje evrozone. Masovni protesti parališu normalni život  u ionakao teškoj nacionalnoj situaciji za Grke.

Surova štednja ili vanredni izbori

Lider koalicije Radikalne levice (Siriza) Aleksis Cipras, koji je prisustvovao protestima, istakao je da su ovi skupovi održani zbog loše politike koju je usvojila grčka vlada. Cipras i Siriza žele izbore u narednih pola godine, ako ne i ranije.

Veliki su pritisci na kabinet Antonisa Samarasa, uz unutrašnje sukobe u koaliciji ali i u vodećim partijama vlade - Novoj demokratiji i Pasoku. Ukoliko se štrajkovi radikalizuju i ne dogovore prevremeni izbori, Grčkoj preti blokada u vreme turističke sezone - glavnog privrednog segmenta države.

Konzervativna vlada u Atini ponavlja da nema drugog rešenja osim oštrih mera štednje, budući da je to glavni uslov međunarodnih kreditora koji obezbeđuju pozajmice od vitalnog značaja za zemlju, već šestu godinu za redom u recesiji.

Siriza se sprema za vlast?  

Ciprasov politički uzor je utemeljivač komunističkog pokreta u Italiji Antonio Gramši koji kod Ciprasa izaziva nadahnuće da se i on ponaša gramšijevski, odnosno da ustane protiv krupnog kapitala, siromaštva i vladajuće oligarhije. Neokomunistička ubeđenja Aleksisa Ciprasa pomešana su sa političkom pragmatikom kapitalističkog modela društva. Cipras je samo deklerativno tvrdi levičar. On je po svojim postupcima politički pragmatičar i cilj mu je vlast na prvom mestu, a onda i reforma drštva.

Prevashodni cilj Ciprasa i Sirize je da dođe do prevremenih izbora, najkasnije do okotobra ove godine, i da ova partija bude faktor vlasti bez obzira šta se u međuvremenu bude dešavalo sa Grčkom. Cipras, po političkom modelu, Što gore to bolje, želi da okupi sve protivnike sadašnje vladine politike, pre svega u sindikatima.

Ima i političkih procena da iza Ciprasa stoje neki zapadni politički krugovi ali i tajne službe koje preko sindikalne borbe žele promenu vlasti i poretka u Grčkoj da bi ova država dugo bila slaba kako u EU tako i u regionu. Postoje ozbiljne indicije da je i CIA umešana u aktivnosti Ciprasa i njegov nagli uspon u politici u poslednjih godinu dana.

Ciprasov strateški tim

Cipras je untar Sirize ima strateški tim od 32 člana koji treba da napravi program političkog i društvenog uređenja Grčke u kriznim periodima. U tom strateškom tiimu su akademici, profesori univerziteta, pravnici iz Grčke i grčki profesori koji rade na Zapadu. Ovaj tim čine 32 profesora koji treba da daju odgovore na pitanja čiji sadržaj nagoveštava ne samo nove izbore već i nameru da se preuzme vlast.

Koja su to pitanja od značaja za program Sirize: Ustav i ustavne politika, političkog sistem i njegov rad, središnja ili decentralizirana država s jakom izabranom vlašću, industrijski odnosi i prava u svetu rada, okvir prava i osiguranje prava radnika u razdoblju krize kao i krize republike, pitanje nacionalnog suvereniteta i međunarodnih odnosa.

Okosnica eksperata Ciprisove politike su profesori sa pravnog i fakulteta političkih nauka i među njima nema viđenijih ekonomista, inženjera, menadžera koji su stručni da daju odgovore na ekonomska pitanja.  Odatle i kritika da je najveći broj tih eksperata usmeren na reformu pravnog i političkog sistema ali ne i na nuđenje praktičnih mera za izlaz iz ekonomske i socijalne krize.

Članovi Ciprasovog tima

Ovaj tim od 32 eksperta čine: Vasilis Asimakopoulos, advokat, Christopher Vernardaki, docent na Fakultetu političkih nauka Aristotel, Ilija Georgantas, docent na Fakultetu političkih nauka univerziteta na Kritu, Kyrkos Doxiadis, profesor na Fakultetu političkih nauka i javne uprave univerziteta u Atini,

Ari Kazakos, profesor Zakona o radu, AUTH, Iphigenia Kamtsidou, vanredni pofesor ustavnog prava, AUTH,

Maria Karamesini, profesor ekonomije rada univerziteta Panteion, George Cassimatis, profesor emeritus ustavnog zakona univerziteta u Atini, Katrougalos George, profesor ustavnog prava  Demokrit univerziteta u Trakiji, Kouzeli Maki, profesor na fakultetu političkih nauka i javne uprave, Atina,

Ivan Kouzi, profesor na univerzitet Panteion, odeljenje za socijalnu politiku, Stavros Constantakopoulos, docent na fakultetu političkih teorija, Panteion univerzitet, Nikos Konstantopoulos, advokat, George Maniatis, profesor etike i političke teorije univerziteta u Atini, Stavros Moudopoulo, vanredni profesor pravnog fakulteta univerziteta u Atini, Anthony Bredima, profesor međunarodnog prava pravnog fakulteta, Atina, Ilija Nikolakopoulos, profesor na odseku političkih nauka i javne uprave, Atina, Ilija Nikolopoulos, profesor ustavnog prava na pravnom fakultetu javne uprave, Panteion univerzitet, Nikos Paraskevopoulos, profesor prava, AUTH, Stelios Perrakis, profesor međunarodnih i evropskih institucija, Panteion univerzitet, George Plejade, profesor i predsedavajući u sektoru za medije i komunikacije, univerzitet u Atini, Helen Rethymiotaki, docent prava u Atini, Alkis Rigos, profesor emeritus na fakultetu političkih nauka, univerzitet Panteion, Michael Spourdalakis, profesor na fakultetu političkih nauka, Atina, Kostas Stamatis, profesor prava, filozofije prava, Aristotel, Dimitris Travlos-Tzanetato, profesor emeritus zakona o radu, univerzitet u Atini, Constantinos Tsoukalas, profesor emeritus, Univerzitett u Atini, Claus Bubble, profesor međunarodnih odnosa, Univerzitet u Richmondu, Engleska,

Dimitris Christopoulos, docent na fakultetu političkih nauka, univerzitet Panteion, Chrysogono Costa, profesor Ustavnog prava, Tasoula Christodoulopoulou, advokat, Marianna Buhe, vanredni profesor političke komunikacije i analize, Panteion univerzitet.