Crne slike o Grčkoj

Naglo siromašenje grčkih građana i visoka nezaposlenost kao i socijalni cunami uz visoku korupciju državnih struktura i masovno neplaćanje poreza - to su glavne karakteristike unutrašnjeg i spoljneg imidža Grčke danas.

Partije na vlasti - Nova demokratija i Pasok - ali i opozicione, Siriza i Zlatna zora, igraju na kartu socijalne politke i zapošljavanja, pre svega mladih. Glavna politika vodećih partija u Grčkoj zasniva se na populizmu po pitanju socijalne i ekonomske krize u državi.

Po oceni premijera Antonisa Samarasa vlada se bori dan i noć da dođe do oporavka u Grčkoj, i obezbedi prilika mladima među kojima je 60 odsto nezaposlenih. Samaras podstiče patriotizam na siromaštvu i kaže:

Verujem u snagu i ponos Grčke. Zajedno ćemo pobediti uz veliku snagu i inspiraciju, kroz rad i ljubav, a sve za našu zemlju.

Narod u Grčkoj, ipak, traži hleba, rada i sigurnosti - sem političkih poruka vlade i opozicije.

Kakva se slika šalje o Grčkoj?

Sa druge strane, grčki sociolozi i psiholozi upozoravaju da prizori socijalno ponižavajućih situacija, gladi, siromašenja građana i korupcije štete slici Grčke u svetu, njenom imidžu kao turističke države jugoistočne Evrope i ugledu u EU.

Slike grčkog očaja koje prenose svetski mediji - kao što je slučaj sa londonskim Gardijanom koji objavljuje fotografije dana o besplatnoj distribuciji hrane u centru Atine - deluju destimultivno za strane investicije. Gardijan prenosi, slikom i tekstom, da su desetine i stotine ljudi raširenih ruku čekale besplatno voće i povrće. Kroz međunarodne medije - slične ovim, s ljudima koji traže besplatnu hranu - prenosi se i nekoliko drugih fotografija sa ljudima koji cepaju drva u parkovima da bi se grejali. Sve te slike grčke muke putuju Evropom, Internetom i šalju sliku nestabilne države, korumpirane vlasti i masovnog nezadovoljstva grđana, ne samo svojom vlašću već i Evropskom unijom i onima koji određuju pravila igre za Grčku i niz drugih manjih i većih država gde vlada izrazita kriza.

Makedonija je počela da izvozi ogrevno drvo u Grčku. To isto radi i Bugarska - preko 50 kamiona drva za ogrev svakog dana dolazi iz Bugarske sa cenom od 50-60 evra po kubiku (600 kg) dok je tona uglja u Grčkoj oko 150 evra. Prodaja cepanog drveta za ogrev krenula je i iz Srbije prema Grčkoj tako da je to na Balkanu postao sada masovan posao.

Virtuelni biznis

Na hiljade preduzetnika i stručnjaka iz svih delova Grčke, putem Interneta, besplatno reklamiraju svoje poslove, kroz inicijativu OTE koja radi sa puno uspeha. OTE predstavlja pet priča koje koriste ovu virtuelnu biznis preporuku i predstavljanje za svoje komercjalne ciiljeve. Pet kompanija iz različitih sektora, pokušavaju da besplatnim uslugama preko OTE ostvare lako i brzo prodor svojih veb stranica, spotova i informacija o svom biznisu.

Uspon Interneta, (www.yourbusiness.g / Anavasi) u funkciji je lakšeg poslovanja u otežanim privrednim uslovima, pre svega malog i srednjeg biznisa. Kroz posebno dizajnirane stranice (www.yourbusiness.gr), jednostavne i sa zgodnim alatom, zainteresovani profesionalci mogu napraviti stranice ili ostvariti onlajn trgovinu i poslovanje. Stranice ili onlajn trgovinu domaće kompanije besplatno mogu da koriste godinu dana, uz OTE infrastrukturu, pružanje onlajn pomoći i telefonsku podršku za informacije ili pojašnjenja.

Hajka na slobodnjake

Prema Ministarstvu finansija o potencijalnom prikupljanju prihoda od zaposlenih i penzionera kao i slobodnjaka, smatra se da se mogu sakupiti velika poreska sredstva. Procjenjuje se da grčka država gubi iz ove široke zone poreskih obveznika poreza na dobit od oko 10 do 11 milijardi evra godišnje.

Po podacima Ministarstva finansija procenjuje se da oko 1,5 miliona poreskih obveznika spadaju u ovu zonu raširene utaje poreza. Traje lov na mnoge profesije a pre svih na lekare, farmaceute, profesore, novinare i ostale slobodne profesije koje tradicionalno ne prijavljuju svoje zarade.