Terorizam na vratima Atine

Ministru finasija Grčke Sturnarasu stigao je paket sa metkom kalibra 9 milimetara koji je poslala, za sada nepoznata, grupa Kritska revolucija. Pismo upozorenja poslato je u znak protesta zbog zaplena kuća i imovine onih koji nisu uspeli da vrate kredite. Ovakva forma pretnje može biti akcija radikalnih ekstrmista, da prete i zaplaše, ali i mafije kao vid upozorenja za gubitak zarada na neprijavljenim porezima.

Ova ekstremna grupa poziva se na egalitarni zahtev da država ne preduzima nikakve mere zaplene kuća i izbacivanja iz domova čime se   želi zaustavljanje poreske reforme koja zahvata široki deo grčkog društva. Nedavni bombaški napadi na javna mesta tretiraju se kao dela levičarskih grupa protivnika kapitalizma i akcija u kojima policija isteruje bespravne stanare iz jedne napuštene zgrade u centru Atine.

Siromašenje većeg dela grčkog društva nekima omogućava da se predsatve kao levičarske grupe u borbi za socijalnu pravdu: pozadina može biti politička ali i mafijaška, kada pojedine kompanije ili bogatši koji su na udaru poreske istrage, mogu platiti grupe da se predstave kao radikalni ekstremisti - da bi prisilii vlast na promenu  politike.

Vlada i sindikalna demokratija

Radikalna politika koja remeti opšti život sve se više uvlači i u strukture  poljoprivrede. Grčki poljoprivrednici blokirali su traktorima autoput nedaleko od grada Larise u centralnom delu Grčke, u znak protesta zbog mera štednje. Poljoprivrednici su zapretili novim blokadama.
Grčka ostrva su već više dana odsečena od kopnenog dela zbog štrajka mornara, koji su doneli odluku da obustave rad. Panhelenska federacija mornara (PNO) zahteva kolektivni dogovor o platama i prestanak zapošljavanja radnika bez dokumenata i osiguranja.

Vlada Grčke traži rešenja za spror sa  PNO. Radnici, takođe, žele da vlada otkaže plan za regulaciju neophodnog minimalnog broja radnika na pristaništu u svakoj smeni što bi, prema njihovom mišljenju, dovelo do otpuštanja. Grčka vlada razmatra mogućnost objavljivanja nove prisilne mobilizacije kojom bi mornare primorali da se vrate na radna mesta kao u slučaju zaposlenih u podzemnoj železnici.

Siriza ruši Pasok

Nova istraživanja javnog mnjenja ukazuju na izjednačeni  status Nove demokratije i Sirize. Po istraživanjima vođenim od 31.1. do 4.2. na nacionalnom uzorku od 1.200 osoba, Nova demokratija ima 21,1 odsto podrške birača a Siriza 20,8 odsto. Zlatna zora ima podršku 10 odsto a Pasok 7,2 odsto dok KPS ima 4,8 odsto i KKE 5 odsto biračkog tela.

Podršku vladi daje 41,4 odsto anketiranih a negativni stav prema vladi  ima 57,3  odsto ispitanika. Pozitivan stav prema premijeru Antonisu Samarasu ima 44,1 odsto ispitanika a slede Fotis Kouvelis sa 43,2 odsto, Aleksis Cipras sa 36,8 odsto i Evangelos Venizelos sa 32,5 odsto. Podršku fiskalnoj politici vlade daje  38,8 odsto ispitanika i smatra da je to nužno, a 10 odsto smatra da je to pošteno.

Vidne su slabosti u Pasoku gde se sada vodi rasprava o strategiji i novoj politici ove stranke koja je izgubila veliki broj glasača i podršku među građanima Grčke. Biračko telo Pasoka prelazi u Sirizu i druge leve politčke opcije. Lider Sirize Aleksis Cipras javno govori da će ova partija zatvoriti vrata saradnje sa Pasok i KPS što znači da će Siriza ići na dalju kompromitaciju i uništavanje Pasoka.