Masakr u Srebrenici – ogromna propagandna prevara
Drugim rečima, prvi masakr je upravo ono što je dovelo do drugog, manjeg masakra i to vojno sposobnih ljudi. Cela priča o masakru u Srebrenici je ogromna politička obmana, kaže Edvard Herman
(foto: Edvard Herman)
Poznati pisac, ekonomista i analitičar dr Edvard Herman je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije govorio o činjenicama koje se tiču Masakra u Srebrenici, o povodima „humanitarne“ invazije bivše Jugoslavije i razmotrio „zvaničnu“ verziju, koju je oduvek promovisao Zapad.
Edvard Herman
Dr Herman otkriva da je u stvari bilo više masakara u Srebrenici i da je ubijanje bosanso-muslimanskih vojnika u Srebrenici (izgovor Zapada) zapravo bio odgovor na ubistvo više od 2.000 srpskih civila, uglavnom žena i dece na tom mestu.
Robles: Moje prvo pitanje je o „Masakru u Srebrenici“ i o tome kako je establišment manipulisao medijima. Možete li nam reći, ili nam pružiti neki uvid, u to šta se tada dešavalo?
Edvard Herman: „Masakr u Srebrenici“, obično stavim pod znake navoda, jer je zapravo na području Srebrenice bilo mnogo krvavih ubistava. Jedno se dogodilo još pre jula 1995. godine kada su Muslimani, bosanski Muslimani, snage koje su napustile Srebrenicu, ubili brojne Srbe.
Prema jednoj proceni bilo je više od 150 srpskih sela koja su sravnjena sa zemljom a druga studija daje spisak imena 2.383 srpskih civila, koji su ubijeni u periodu od 1992. do jula 1995. godine. Onda bismo ovo mogli da nazovemo „Prvim srebreničkim masakrom“. A tek zatim je došao jul 1995...
Robles: Samo da budemo jasni - to su bili Srbi koji su ubiljeni?
Herman: Da! Govorimo o tome da su 2.383 srpska civila ubijena pre jula 1995. godine. Vojska bosanskih Srba je preuzela Srebrenicu u julu 1995. godine a tamo je bilo i smrtnih slučajeva i pogubljenja i nakon tog toga. To je ono što se na Zapadu zove „Masakr u Srebrenici“ ali, u stvari, to je prvenstveno politički koncept.
Broj pogubljenih je verovatno negde između 500 i 1.000. Drugim rečima, manje od polovine od broja srpskih civila koji su ubijeni pre jula 1995. godine.
A tvrdnja Zapada je da je u „Masakru u Srebrenici“ pogubljeno 8.000 muškaraca i dečaka, ali obratite pažnju to su bili muškarci, uvek muškarci, svi muškarci, oni su svi bili vojnici, dok je u onih 2.383 ubijenih civila uključen veliki broj žena i dece.
Govorimo o pogubljenju u drugom srebreničkom masakru, u suštini o masakru vojnih lica. I naravno da nikada nije dokazano da je bilo 7.000 ili 8.000, čak i da su i muškarci i dečaci ubijeni. U grobovima je bilo oko 2.500 tela.
Mnogi od tih ubijenih su poginuli u borbi. Jedna od „lepote“ sistema zapadne propagande je ta da sva tela, koja su pronašli posle jula 1995. godine, oni računali kao da su pogubljena, iako mi vrlo dobro znamo da je veliki broj bio ubijen u borbama.
Takođe, još jedna važna činjenica o masakru u Srebrenici je da su se sva ta ubijanja Srba dogodila u oblasti za koju se pretpostavljalo da je „sigurno utočište“. Srebrenica je bila bezbedno mesto, sigurno utočište. Trebalo je da bude demilitarizovana, ali se to nikad nije dogodilo. Tako da su bosansko-muslimanski vojnici izašli iz Srebrenice i oni su ubili srpske civile. Sve ovo je totalno ignorisano u zapadnim medijima. Tako da je ispalo kao da su Srbi došli u julu i počeli proizvoljno da ubijaju.
U stvari, vojsku UN u toj oblasti, konkretno francuskog zvaničnika Filipa Moviona su na sudu za bivšu Jugoslaviju upitali „Zašto su Srbi to uradili?“.
Movion je odgovorio da je apsolutno siguran da su se oni odlučili na takav korak zbog onoga što je komandir srebreničkih bosanskih muslimana uradio Srbima pre jula 1995. godine. I to su reči komandanta jedinice UN, ali to nećete moći da pročitate u zapadnoj štampi.
Drugim rečima, prvi masakr je upravo ono što je dovelo do drugog, manjeg masakra i to vojno sposobnih ljudi. Cela priča o masakru u Srebrenici je ogromna politička obmana. Bilo je masakra, ali kao odgovor na prvobitni masakr - nisu ubijane žene i deca.
Jedna od karakteristika drugog masakra u Srebrenici je ta da je srpska vojska na sigurno prevezla 20.000 srebreničkih žena i dece. Žene i deca nisu ubijani, samo vojno sposobni ljudi i veliki deo od onih koji su umrli – umrli su u borbi.
Dakle, po mojim proračunima, kao što sam i rekao, možda je bilo od 500 do 1.000 pogubljenja. Pogubljenja iz osvete.
Robles: Oprostite. Koliko?
Herman: Rekao bih 500 do 1.000.
Robles: 500 do 1.000.
Herman: Da. Dakle došlo je do značajnog masakra, ali ga treba staviti u kontekst. To je bio rat, to je bila vojska koja je videla kako su njeni civili bili masakrirani na mnogo većem nivou. To je na Zapadu u potpunosti potisnuto, kao da su Srbi došli u Srebrenicu i počeli da ubijaju jer su bili žedni krvi. To je apsolutna obmana! Dakle, ja smatram da je masakr u Srebrenici ogroman propagandni trijumf. Zapad je želeo da dođe posle Srbije i oni su izbegavali mir. Njima je bio potreban ovaj masakr.
Robles: Rekli ste oko 2.380 civila - uglavnom žene i dece...
Herman: Da, srpskih žena i deca.
Robles: .... prvobitno bili ubijeni. To je bila Srebrenica...
Herman: Prvi masakr između 1992. i jula 1995. godine. To su bili srpski civili. Stotine srpskih vojnika je, takođe, u tom periodu ubijeno, ali ja samo govorim o civilima.
Robles: U redu, civili! A onda u znak odmazde oko 2.500 Muslimana ... ubijeni su bosansko-muslimanski vojnici.
Herman: To je pogrešno, suština tvrdnje o 8.000 žrtava je da su bili pogubljeni, ali u stvarnosti tih više od 2.000 koji su bili ubijeni - veliki deo je ubijen u borbama.
Robles: U borbama. U redu, razumem.
Herman: Da, a pogubljenja su bila, kao što sam rekao verovatno od 500 do 1.000.
Robles: U redu. Dakle, smatra se da su bosanski muslimani direktno odgovorni za ubistvo ogromnog broja srpskih civila. Zar ne?
Herman: Srbi su zapravo imali spiskove bosansko-muslimanskih vojnika koje su želeli da ubiju, ali iskreno ne mogu reći da su oni bili jedini koji su bili pogubljeni. Ali svakako da je značajan broj pogubljenih bio na tom osvetničkom spisku.
prevela: Dijana Marković
objavljeno: 31. januara 3013.
