Grčka u strahu od radikalnih štrajkova
Istanjeni „politički i sindikalni“ nervi
(foto, Atina: sukob policije i demonstranata ispred Ministarstva pravde 30. januara)
Grčka je pred novim dilemama i strahovima. S jedne strane, zvaničnici ECB kažu da je Grčka istrčala već dve trećine svog maratona, i da je u maratonu najteži deo posljednja trećina. Grčka dobija ohrabrenja iz EU, MMF i ECB ali i žestoka upozorenja od osiromašenih građana i zbog visoke stope nezaposlenosti. Nezadovoljstva se artikuilišu kroz sindikalne proteste koji su sponzorisani od opozicionih partija, pre svega Sirize i komunističkih i anarhističih organizacija. Sindikati u Grčkoj sve češće postaju deo poliitčkog i radikalnog folklora. Grčka je od početka krize izgubila više od 20% BDP-a što je dovelo do ubrzanog siromašenja miliona ljudi. Radiklni štrajkovi postaju sve češći sa ciljem da padne vlada Antonisa Samarasa i da se prekine ili redukuje politika štednje.
Politički rejtinzi Nove demokratije i Sirize su gotovo izjednačeni a radikalni štrajkovi podstiču izbornu groznicu ali mogu postati i faktor političkog i socijalnog hosa i poništavanja ionako ugroženih demokratskih procesa u Grčkoj.
Grčka policija upala je 25. januara u atinski depo metroa u kome su radnici sedeći štrajkovali. Sindikati su reagovali pozivom na opštu obustavu rada
Radiklizam koji upozorava
Nedavni destodnevni štrajk u javnom prevozu i metrou u Atini, čime je paralisan život, ukazuje da se situacija otima kontroli i da vlada mora da zapreti i vanrednim merama za normalizaciju saobraćaja u glavnom gradu. Štrajk je bio proglašen zbog vladinog plana o smanjenju plata zaposlenih u sistemu atinskog javnog saobraćaja, koji dnevno prevozi 1,1 miliona putnika, preneo je BBC.
Grčka vlada je po prvi put put iskoristila odredbe zakona o vanrednom stanju iz 2007. godine da bi bez nasilja i državne intervencije rešila jednu mirnodopsku kriznu situaciju koja je zapretila da postane okidač za građansku pobunu i političko nasilje. Premijer Samaras je rekao:
Mi se nećemo povući kao vlada, oni će se povući.
To je bio moto premijera u upravljanju krizom. Vlada je shvatila da ako popusti i pokaže se slaba, a to je za vladu bio test ispred metroa, to će izazvati talas štrajkova koji će dovesti do paralize zemlje i fiskalne katastrofe u državi.
Policija je upotrebila palice i suzavac protiv demonstranata ispred Ministarstva rada u Atini, 30. januara 2013.
Put u anarhiju
Siromaštvo, nezaposlenost i velike socijalne razlike samo su podsticaj za širenje kriminala, nasilja, socijalnih i političkih štrajkova i radikalizaciju političke scene Grčke. Sve probleme grčkog društva koriste kriminalne organizacije i međunarodna mafija, radiklane i ekstremističke organizacije i opozicija koja deluje preko sindikalnih organizacija. Posebno zabrinjava visoko učešće mladih ljudi u nasilju, uličnim sukobima i pljačkama. Oni čine oko 56 odsto nezaposlenih u Grčkoj.
Sa druge strane u porastu su, u čitavoj EU, ksenfobija i rasizam koji dodaju nove impulse za sukobljavanja. Velika navala imigranata u Grčku i druge države Evrope dovodi do nepopularnih državnih mera i raznih incidentata ksenofobičnog karaktera.
Grčka živi već petu godinu u krizi, stresovima i štrajkovima. Sada se sve više uočava radikalizam socijalnih i političkih organizacija koje deluju ne u pravcu rešavanja ili ublažavanja krize, več dodatnog sukobljavanja. Namera radikalnih štrajkova je da se prošire iz Atine i Soluna u sve veće gradove i da uključe i agrarni sektor grčkog društva.
