Nezaposleni će prirediti „evropsko proleće“?
Pošto nisu u stanju da reše problem nezaposlenosti, evropske vlade veoma rizikuju, smatra vašingtonski Centar za ekonomska i politička istraživanja
(foto, sajam zapošljavanja u Beogradu - i dalje je tražnja za radnim mestima mnogo veća)
Eksperti Centra sproveli su specijalno istraživanje o tome kakva je zavisnost između smanjenja državnih troškova u nacionalnim budžetima i rasta političke nestabilnosti. Po podacima Centra za ekonomska i politička istraživanja, smanjenje državnih troškova za 3% unutrašnjeg bruto proizvoda godišnje dovolјno je da zemlјu zaplјusne talas antivladinih demonstracija. A odgovarajuće smanjenje za 5% unutašnjeg bruto proizvoda znači da vlada treba da bude spremna na masovne nerede. Niz eksperata u vezi sa tim već je uveo u promet termin Evropsko proleće – po analogiji sa sličnim događajima u zemlјama Severne Afrike i Bliskog Istoka, poznatim pod nazivom Arapsko proloće.
Prema referatu zvanične statističke agencije EU Eurostat, trenutno u 15 zemalјa članica EU od 27 nivo nezaposlenosti premađuje odgovarajuće pokazatelјe SAD. Lideri na tom spisku su Grčka (25,4%) i Španija (26,2%), gde je dati pokazatelј izjednačen sa onim koji su bili u SAD u jeku Velike depresije 30-ih godina. Nivo nezaposlenosti od 10% radno sposobnog stanovništva premašen je i u Francuskoj (10,7%), Italiji (11,1%), Irskoj (14,7%), Portugaliji (16,3%). Ako se uzmu odgovarajući pokazatelјi za lic amlađa od 25 godina, onda je u ovoj kategoriji nivo nezaposlenosti u4 zemlјe – Italiji, Portugaliji, Španiji i Grčkoj već premašio indikativan za eksperte nivo od 30%. Ministar finansija Španije Luid de Gindos navodi još manje prijatne cifre.
Pokazatelј nezaposlenosti među aktivnim stanovništvom od 26% u velikoj meri je posledica toga što kod nas nezaposlenost među omladinom čini 55%. I u tome se sastoji glavna zabrinutost vlade. I sve što čini vlada, sva njegova ekonomska politika, poreska kosnolidacija, oporavak bankarskog sektora, sama reforma zapošlјavanja i strukturne promene, sve to ima jedan cilј: smanjiti nivo nezaposlenosti u prvom redu među mladima.
Ali ne može se reći da strukture EU u punoj meri pomažu da se reši ovaj problem. U razgovoru za Glas Rusije šef katedere za evropske integracije MGIMO MIP Rusije Nikolaj Kavešnikov ističe da je zaista odgovornost pre svega na nacionalnim vladama, mada rešenja EU kao kolektivnog razuma ne olakšavaju život njenim članovima.
Problem nezaposlenosti nije problem EU kao organizacije. U datoj sferi EU je aktivna samo kao neki pomoćni instrument. Uglavnom sve što ona čini je realizacija ograničenih po obimu programa prekvalifikovanja omladine – i ne više od toga. Veći deo odgovornosti za borbu protiv nezaposlenosti leži na nacionalnim vladama. Druga je stvar što se smanjenje državnih troškova dešava u mnogome na zahtev Brisela. Ipak odgovarajuće odluke utvrđuju se ipak na nacionalnom nivou, i vlade snose za njih principijalnu odgovornost.
Vodeći svetski ekonomisti smatraju da evropske zemlјe ne treba da se bave samo budžetskom štednjom kako bi izbegle socijalne potrese. Nastala situacija zahteva od evropskih političara izradu novih antikriznih mehanizama koji se neće svoditi isklјučivo na mere stroge budžetske štednje.
Objavljeno: 29. 1. 2013.
Izvor: http://serbian.ruvr.ru/2013_01_29/Nezaposleni-ce-prirediti-evropsko-prolece/
