Poruke Grcima za 2013.
Rad, red i odgovornost
(foto, Karolos Papuljas, predsednik Grčke)
Ekonomoisti i bankari govore da je stanje u EU bolje nego 2011. ali da su rizici i dalje prisutni, od bankrotstva pojedinih država poput Grčke ili Španije. Na to upozorava i nobelovac, Jožef Štiglic koji kaže, Španija i Grčka u ekonomskoj krizi su sa slabim izgledima za oporavak.
Po oceni člana izvršnog odbora ECB, Jerga Asmusena, evrozona je sada stabilnija nego što je bila u ovo vreme 2011. godine i dodaje: Evrozona je bez sumnje stabilnija nego što je bila pre 12 meseci. Irska i Portugalija su ostvarile najveći napredak, odnosno obe zemlje su uspele da se vrate na tržište kapitala. Španija mora da rasčisti svoj bankarski sektor, dok je Grčka ponovo na dobrom putu da se izvuče iz krize.
Grčka dužnička kriza, uprkos svim do sada preduzetim merama i pokušajima EU, MMF i Evropske centralne banke (ECB) da je reše, i dalje je kamen o vratu ne samo 17 - člane evrozone, već i cele evropske privrede, napominju analitičari MMF. Američki ekonomista navodi da periferija pokazuje malo znakova oporavka. Štaviše, recesija s periferije počela se širiti i po jezgru evrozone. Prema njegovim rečima, nastavlja se balkanizacija ekonomske aktivnosti i bankarskih sistema, a strani investitori beže iz periferije i traže utočište u jezgru, dok nivoi privatnog i javnog duga rastu do neodrživosti. Umereni optimizam ipak je najavio premijer Grčke Antonis Samaras svojom novogodišnjom porukom sunarodnicima.
Bolje sutra po Samarasu
Antonis Samaras u svojoj novogodišnjoj poruci kaže: Ovogodišnji fokus u Grčkoj biće otvaranje novih radnih mesta i mere za oživljavanje ekonomije.
Godina 2012. je bila jako teška. A 2013 neće biti laka ... Ali u narednoj godini će se pokazati perspektiva za bolje sutra. Premijer Samaras najavio je veliki obračun sa neplatišama poreza, posebno sa onima sa Lagardine liste. Grčko društvo je, po premijeru, u velikim previranjima i traganju za svojom dušom ali i nacionalnom odgovornošću i hrabrošću. Samaras kaže: Platili smo i sve grehe, zbog narušavanja našeg političkog sistema, ekonomije i načina kako smo naučili da živimo.
Politička poruka premijera Samarasa donosi i ton patriotizma i poziva na solidarnost i nacionalnu slogu. Po oceni premijera Samarasa, mi smo pokazali da imamo hrabrosti za promene za ono što se mora menjati i da imamo snage da se borimo za ono što moramo učiniti da Grčka opet bude jaka, da bude pravedno društvo a naša ekonomija konkurentna.
Znam koliko je to teško ali nema prepreka koje nas mogu zaustaviti da rešimo nepravde zbog korupcije i nađemo posao za nezaposlene. Zato nema razvoja bez socijalne kohezije i bez pravde. Ja ću učiniti sve, ali ću to tražiti od svih i svuda i od stranih investitora i grčkih privrednika.
Rekli smo da ćemo uspostaviti red, tako je počelo... Rekli smo da ćemo zaustaviti ilegalne imigracije. Naravno, mi smo tek na početku. Treba još mnogo uraditi. Ali svi smo već videli razliku nabolje. I nećemo stati dok ne završimo ono što smo započeli...
Poruka predsednika Papuljasa Odgovornost elite
Predsednik grčke Karlos Papuljas koji je oličenje nacionalnog jedinstva i grčke demokratije, u svojoj novogodišnjoj poruci traži široki front i borbu protiv utajivača poreza, posebno moralnu ali i ekonomsku obavezu bogatih prema osiromašenim slojevima grčkog društva.
Ekonomska elita ima veliku moralnu obavezu u obnovi i stabilnosti Grčke, napomijne Karlos Papuljas. Predsednik kaže: Oni koji nastavljaju da ignorišu svoju dužnost, konačno bi trebalo da budu prisiljeni od strane vlade da to učine odmah, a ne u dalekoj budućnosti, i da budu podložni vladavini prava.
Šef grčke države misli na bogate utajivače, korumpirane političare i administraciju i bankare. Odgovorniji odnosi se očekuju recimo od grčkog brenda - brodogradje i pomorske flote. Dok kod kuće, u Grčkoj firme imaju rejting neefikasnih i neproduktivnih preduzeća, na moru to ne važi jer grčki brodski prevoznici pripadaju svetskom vrhu. Grčka vlada se sada ponovo obraća brodovlasnicima, a u novembru je usvojila novi zakon prema kome bi sve pomorske kompanije s poreskim domicilom u Grčkoj, tokom naredene četiri godine donele državnoj blagajni bar 140 miliona evra. Grčki brodovlasnici su poslednjih godina skupili velike količine gotovine koju koriste za modernizaciju brodova, a neki i za kupovinu novih. Zahvaljujući tome što su sposobni da smanje troškove, uspeli su da od početka globalne krize 2008. godine zadrže udeo na svetskom tržištu.
