Kriza u EU i narednih godina
Oporavak u Grčkoj, procenjuje se, trajaćr 10-ak ili 15 godina ali Grci smatraju da nemaju veliki izbor
Sa jedne strane smo postigli mnogo, ali nam takođe predstoje teška vremena koja ne mogu da budu prevaziđena u jednom koraku. Puno se pričalo o tom jednom koraku, bilo da se radi o otpisu dugova, emisiji evroobveznica ili nekoj drugoj meri koja će sve rešiti. To se neće dogoditi", istakla je Angela Merkel, nemačka kancelarka na kraju minulog dvodnevnog samita lidera EU u Briselu. Ona je pozdravila postizanje sporazuma o bankarskom nadzoru i isplati pomoći Grčkoj, ali je iskazala oprez u predviđanju boljih dana za Evropu, kojoj slede spor ekonomski rast i visoka stopa nezaposlenosti prenela je agencija Rojters.
Jedan od razloga zašto sam oprezna prilikom prognoza je proces prilagođavanja. Naime, promene kroz koje prolazimo su veoma teške i bolne, rekla je nemačka kancelarka.
Predsednik Austrije Hajnc Fišer je uveren da će se Evropa u naredne dve do tri godine oporaviti od aktuelne finansijske i ekonomske krize.
Stižu dve ključne godine
Evropska unija je odobrila Grčkoj još dve godine za svođenje njenog javnog deficita u okvire limita EU. S obzirom na neophodnost jačanja održivosti grčkog duga, ciljevi za primarni suficit su sledeći: nulti u 2013, 1,5 odsto BDP u 2014, 3,0 odsto u 2015. i 4,5 odsto u 2016.
Podrška EU Grčkoj nameće i pitanje primene teških mera i visoke poreske i finansijske discipline. Predstavnici grčke vlade jasno govore da je put oporavka težak, sa puno neizvesnosti i prerpeka ali da sadašnja generacija ima veliku odgovornost za život i budućnost naraštaja koji dolaze ili su na pragu sazrevanja.
Jasno je da će oporavak u Grčkoj trajati 10-ak ili 15 godina ali Grčka nema veliki izbor: teške mere koje su primenjene i u drugim državama EU ili bankrot, izlazak iz EU i zone evra i vraćanje 40-50 godina unazad.
Sada je Grčka vraćena na 1998. godinu i to je realtivni period stagnacije. Vlada u Atini ocenjuje da su ključne naredne dve godine u životu Grčke, tačnije do 2014. godine gde se traži ostvarenje programa finansijskog prilagođavanja od 13,5 milijardi evra. Ministar finansija Stournas smatra da su ključne mere finansijske discipline - uređenje poreskog sistema, sprečavanje utaje poreza i korupcije koja je sada na najvišem nivou.
Rad, znoj i suze za Grke
Grčka vlada traži solidarni i odogovrni odnos grčkih građana prema pitanju poreske politike, popisu imovine i ravnomernom podnošenju tereta krize koja donosi siromaštvo. Ministar finansija Stournas podseća na odluku evrogrupe o obezbeđenju sredstava za dokapitalizaciju banaka koja je doneta radi normalnijeg funkcionisanja banakrskog i privrednog sistema. Ministar finansija kaže:
Insistiram da glavna korist od programa privatizacije za grčku ekonomiju nije prodaja državne imovine, nego uticaj koji privatizacija može imati na novi položaj rada i otvaranje radnih mesta. Glavni cilj naše politike je povećanje zaposlenosti. Mi tražimo sva moguća rešenja uz podršku gradjana kako bi povratili perspektivu za rad i bolji život.
Program vlade Samarasa je kombinacija desničarske poliitke privatizacije svega što se može prodati u Grčkoj i jednog levog, socijalno - egalitarnog koncepta minimalne socijane države. Grčki političari sada traže od građana visoki nivo nacionalne samosvesti, patriotizma, brige o narednim generacijama, stezanju kaiša. Međutim odgovornost za korupciju i pogrešne poteza kao i preispitivanja bogatstva političke i upravljačke i ekonomske oligarhije mora da se utvrde i oporezuju pre nego što se od građana Grčke zatraži rad, znoj i suze kao što je tražio Vinston Čerčil od Britanaca za vreme Ii svetskog rata.
