Duga borba Grčke za stabilnost

Vreme rasipništva i države blagostanja je prošlo. Globalna kriza otvorila je pitanje realnog novca koji je više od 20 godina bio u sferi virtuelnog. Najveće beneficije i profite u globalnoj krizi ostvarile su finansijske korporacije i koruptivni faktori.

Podrška EU i MMF Grčkoj uticala je da američka bonitetna agencija Standard i Purs podigne kreditni rejting Grčke za šest stepeni, sa selektivnog bankrota na B-B, sa stabilnom prognozom. Samo nekoliko dana ranije ista ova agencija je Grčku proglasila da je bankrotirala.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je u Berlinu kako joj je Grčka konstantno u mislima, te da veliki deo svog vremena provodi u razmatranju načina koji bi pomogli toj članici Evropske unije (EU) da prevaziđe dužničku krizu. Govoreći o dužničkoj krizi koja je pogodila Grčku, Merkelova je kazala kako nikada ranije nije razmišljala o toj zemlji koliko to čini sada.

Kao Evropa želimo ostati na nogama. Evropa poseduje sve mogućnosti ali naše domaće zadatke moramo raditi dobro", poručila je Angela Merkel. Bez unutrašnje solidarenosti u EU i evrozoni nema stabilnog razvoja ni Nemačke kao najače države EU.

Grčka na raskršću

Grčko društvo ima dva puta. Prvi je da se uhvati u koštac sa svojom krizom i da iskoristi povoljni trenutak u EU oko podrške Grčkoj, što zahteva visoku disciplinu i samosvest o težini situaicje. Druga opcija je da se prihvati krah, bankrot i puna neizvesnost.

Politčki faktori i sindikati u slučaju prve opcije imaju težak zadatak da stvari pacifikuju i stvore uslove za nacionalni konsenzus oko primene mera, pre svega poreskog sistema. Ako toga nema, vodiće se poliitčka borba stranaka, vlade i sindkata na štetu države i naroda uz pojačni popuilizam koji će biti iskorišćen od koruptivnih u špekulativnih struktura grčkog društva. Radnici zaposleni u javnom sektoru u Grčkoj stupili su po ko zna koji put u štrajk, u znak protesta zbog mera štednje vlade i planiranih otpuštanja radnika, što je dovelo do zastoja u javnom prevozu i aviosaobraćaju, a rad su prekinule i škole i poreske službe.

EU i MMF evidentno pritiskaju Grčku i njenu vladu, ali novac i podrška se ne dobijaju na lepe oči i bez uslovljavanja. Grčka u ovom času nije u stanju da određuje pravila igre, ali je u prilici da igru koju je prihvatila i usvojila u parlamentu definiše kao svoj državni interes.

Ovaj štrajk je organizovao jedan od najvećih sindikata - ADEDI (ADEDY), koji okuplja pola miliona radnika u javnom sektoru, odnosno četvrtinu od ukupnog broja radne snage u zemlji.

Tražimo da vlada promeni ovu nepravednu politiku koja pogađa radnike i 'ubija' javni sektor, izjavio je predsednik tog sindikata Kostas Cikrikas.

Siriza u usponu

Kriza u Grčkoj otvara i pitanje uspona alterativne političke opcije Sirize koja nema mnogo podrške u EU ali dobija podršku u osiromašenim delovima grčkog društva. Po istraživanjima koje su nedavno sporovedna u Grčkoj od strane agencije Marc, Siriza uživa 22,7 odsto uticaja. Nova demokratija premijera A. Samarasa uživa poverenje kod 21,5 odsto ispitanih građana Grčke, Pasok 5,4 odsto, ekstremna organizacija Zlatna zora 9,6 odsto, Nezavisni Grci KKE 4,7 odsto i KPS 4,5 odsto.

Ipak, istraživanje pokazuje da i dalje premijer Grčke A. Samaras ima oko 46,7 odsto podrške a vođa Sirize Aleksis Ciprac 28,7 odsto podrške. Negativni stav o vladajućoj koaliciji ima oko 50 odsto ispitanih što govori o visokoj političkoj krizi u Grčkoj i tesnoj podršci grčkog društva sadašnjoj vladi. U ostatku istraživanja, 41,1% ispitanika veruje da će stvari biti još gore s i da je Siriza poželjna (kod 19,1%), dok 32,4% ispitanika veruje da će stvari biti iste, dok 87,5% ispitanika kažu da manje kupuju i da je smanjena kupovna moć grčkog društva.

Teške mere i rezovi utiču (smatra 94%) na opšti standard građana, pre svega u nabavci odeće, obuće i potrepština za domaćinstvo. Kriza je ostavila trag i na putovanje kod Grka (to oseća 82,6%). Anketa ukazuje da  53,4% ispitanika smatra da im je najveći problem povećanje cene električne energije, lož ulja i benzina.

Prema podacima Ministarstva fiinansija za tekuću i naredne dve godine, ukupan iznos državnih subvencija političkim partijama je 87 miliona evra. Po podacima Ministarstva finanisja prenos iz državnog budžeta u stranačke fondove samo za 2012. je 45,15 miliona evra a za godine 2013. i 2014. Planirano je 21,8 miliona i 19,97 miliona evra.