Topljenje srednje klase u Evropi

Pod teretom globalne krize urušava se srednja klasa. CIA predviđa da će do 2030. godine svetska populacija porasti sa 7,1 milijardi na 8,3 a među njima posebno srednja klasa. Veliki deo ove srednje klase završiće u gradovima - 60% svetske populacije živeće u urabnim područjima.

Kriza koja u EU i Evropi traje već četiri godine imaće svoj nastavak u različitim oblicima i u narednih 3-5 godina. Pogađaće najsiromašnijih slojeve stanovništva a posebno devastira srednju klasu.

Granice srednje klase

Prema kriterijima Svetske banke (SB), predstavnik srednje klase ima visoko obrazovanje, zarađuje najmanje 2.700 evra mesečno, poseduje nekretnine i raspolaže ušteđevinom u banci. Neki izvori pokazuju da samac u EU sa mesečnom platom od 1.500 evra ili četvoročlana porodica sa primanjem od 6.000 evra, pripadaju srednjoj klasi.

Srednja klasa koja je ogledalo tržišnih, tranzicionih i modernih društava trpi veliki udar. Ruski predsednik Vladimir  Putin je, takođe, izjavio da srednja klasa u Rusiji u najbližoj budućnosti mora postati socijalna većina i mora se popuniti onima na kojima se zemlja drži – pedagozima, lekarima, naučnicima, inženjerima, kvalifikovanim radnicima i vojnim licima.

Predsednik Amerike je upozorio da američka ekonomija i srednja klasa ne bi mogli da izdrže automatsko podizanje poreza svima, uključujući i 97 odsto Amerikanaca koji zarađuju godišnje manje od 250.000 dolara. Ne smemo da držimo srednju klasu kao taoca dok raspravljamo o poreskim olakšicama, rekao je Obama.

I dogodine recesija i nezaposlenost

Srednja klasa se srozava i u najmoćnijim ekonomijama EU poput nemačke ili francuske. Oko 58 odsto stanovnika Nemačke danas pripada tzv. srednjoj klasi. Godine 1997. bilo ih je 65 procenata. Po fondaciji Bertelsman, srednju klasu određuje zarada. Za orijentaciju služi prosečni prihod. Naučna studija ove fondacije u srednju klasu ubraja one koji imaju na raspolaganju 70 do 150 odsto prosečnog prihoda. Kod četvoročlane porodice radi se o 2.400 do 5.000 evra mesečno.

Da je situacija u Evropi i EU teška kaže i nemačka kancelarka.

Pred Evropom je još jedan težak period i zato ne treba odustati od reformi, kaže Merkel. Po oceni nemačke kancelarke, 2013. godina biće u znaku slabog privrednog rasta, čak i negativnog u pojedinim zemljama, i velike nezaposlenosti. Analize statističke agencije EU Evrostat o siromaštvu pokazuju da su Bugarska i Rumunija najsiromašnije unutar EU, ali i da zemlje poput Portugala, Irske, Grčke i Španije postaju bliže zemljama istočne Evrope koje su nedavno pristupile EU.

Srednjoj klasi, kako objašnjava Francois Tripet, francuski stručnjak za poresku politiku i autor dela Poresko pravo Francuza i nasledni trustovi Anglosaksonaca, pripadaju osobe sa mesečnim neto primanjima između 1.500 i 3.000 evra. Srednja klasa u Francuskoj je već pogođena najnovijim poreskim zakonima.

Srednji stalež – sve niže

Grčka srednja klasa je, takođe, žrtva krize. Radna grupa EU, koja Grčkoj pomaže u prevazilaženju krize koja ju je dovela do ivice bankrota, saopštila je da Atina još ima problema da naplati stare poreze i nedostaje joj oko milijardu evra da bi ispunila cilj od dve milijarde za 2012, prenela je agencija AP. Nova poreska reforma u Grčkoj dirktno siromaši srednju klasu i približava je nižim socijalnim slojevima. Visoki slojevi grčkog društva za sada ostaju bez većih posledica.

Prema Forbsovoj listi, top 18 zanimanja za 2013. godinu upravo su ona koja čine srednju klasu. Među njima su softver developer, računovođe i revizori, marketing istraživač i marketing specijalista, analitičar informacionih sistema, menadžer ljudskih resursa, predstavnik prodaje, analitičar za bezbednost informacionih sistema, mašinski inženjer, industrijski inženjer, programer, finansijski analitičar, specijalista za odnose s javnošću, menadžer za logistiku, administrator baza podataka,  event planer, finansijski kontrolor, lični finansijski savetnik.