Strategija za selo, odbačena

Odbor za selo Srpske akademije i nauka odbacio je predlog strategije poljoprivrede i sela koji je napravio Nacionalni savet za agrar kojim predsedava novinar Zaharije Trnavčević. Odbor SANU je bez mnogo rasprave odbacio ovaj dokumet karakterišući ga kao razočaravajući i pun ideja kojima nije mesto u tako važnoj strategiji kao onoj koja se odnosi na poljoprivredu i selo i to za period do 2037. godine.

Predsednik Odbora, akademik Dragan Škorić rekao je da mu je Trnavčević poslao tekst strategije.

Odgovorio sam mu da me je tekst razočarao. Treba formirati novi tim koji bi napravio pravu strategiju poljoprivrede i sela za narednih 25 godina. Koliko ja znam, deo članstva tog saveta je ogorčen ovom strategijom i protiv toga je, kratko je obrazložio predsednik Odbora za selo SANU pre nego što je tekst odbačen.

Zaista, ovaj nacrt strategije u startu izgleda kao neki zakon koji samo treba da bude usvojen, a obiluje i pesničkim konstrukcijama, neuobičajenim za tako zvaničan dokument kao što je Srbija će biti bašta Evrope ili, Narodna skupština Srbije zato izražava nadu da će i buduće Vlade i narodni poslanici, da slede predloženu razvojnu trasu, sa željom da ubrzaju hod u procvat.

U zaglavlju ovog teksta stoji Vlada Republike Srbije, Nacionalni agrarni savet, a u naslovu je Strategija razvoja poljoprivrede i sela, iako je to tek nacrt o kome treba da se vodi javna rasprava.

Nošeni težnjom da: Srbija postane bogat Evropski revir zdrave i ukusne hrane;

oni koji obrađuju polja, seju i žanju žito, uljarice, industrijsko i krmno bilje, gaje povrće, voće i vinovu lozu, čuvaju domaće životinje, uzgajaju ribe i pčele - postanu produktivni i imućni; Srbija, kao članica Ujedinjenih nacija, boljim korišćenjem svojih prirodnih uslova – tla, energije sunca, vode i vazduha - doprinese borbi protiv gladi, poslanici Narodne Skupštine Republike Srbije usvojili su i objavljuju Strategiju razvoja poljoprivrede i sela 2012-2037. godine, stoji na prvoj strani, ukazujući da dokument samo treba usvajiti, bez mnogo rasprave.

Branislav Gulan član Odbora za selo ističe da mu ova strategija više liči na spisak lepih želja.

Mi imamo dve slike srpske poljoprivrede. Na osnovu ovog dokumenta i dosadašnjih ministara u poslednjoj deceniji imamo jedno čisto staklo i sve blista. Samo još da primenimo ovu strategiju i Srbija je već postala bašta Evrope, svi će biti bogati, imućni i srećni. Ja mislim da smo mi daleko od toga, jer ponuđeni dokument predstavlja spisak lepih želja u idealnom vremenu. Prva slika je na osnovu pogleda dosadašnjih vlasti i ove ponuđene strategije, a o drugoj govore činjenice i podaci iz života, jer potrošnja hrane opada, pa čak i hleba. Recimo 1990. godine trošili smo 65 kilograma mesa po stanovniku, danas 43 kilograma. Tada smo proizvodili 650.000 tona mesa, a danas 470.000 tona. U to vreme smo iz Srbije izvozili godišnje oko 30.000 tona bebi bifa, a lane manje od 800 tona. U vreme kriza uvek je rasla potrošnja hleba, ali čak i ona kod nas opada. Sve ovo govori da imamo pothranjenu naciju, ističe Gulan.

Trnavčević se u strategiji zalaže za ukrupnjavanje poseda:

Radi uređenja atara i nastajanja većih parcela obradivog zemljišta, podesnih za obradu mašinama većeg radnog zahvata, organi lokalne samouprave su obavezni da nastave, obnove i ubrzaju komasacione radove. Deo troškova komasacije plaćaju vlasnici zemljišta. Poreskim, kreditnim i drugim olakšicama podsticaće se funkcionalna komasacija - spajanje malih njiva u veće komplekse zemljišta - za ekonomičniju obradu. Vlasnici se ujedinjuju na načelima ortačkih zajednica i sami uređuju imovinske odnose, podelu troškova i dobiti.

Takođe, cilj je povećanje korišćenja mineralnih đubriva i to za oko tri puta do 2016. godine.

Ratari Srbije, u proseku, unose 60–70 kilograma mineralnih đubriva (aktivna materija). To je tri puta manje nego u razvijenim agrarnim zemljama, članicama Evropske unije. Cilj strategije je da se podigne unošenje mineralnih hraniva i, uz upotrebu najboljeg semena i druge agrotehničke mere, prinosi gajenog bilja dignu na nivo najrazvijenijih agrarnih zemalja, kaže se u ovom dokumentu.

U Strategiji se projektuju i velika ulaganja u izgradnju sistema za navodnjavanja u koja bi bilo uloženo 22 miliona evra do 2018. i 1,2 milijarde do 2028. godine.

Strategija takođe udara i na poreski sistem, pa se predlaže uvođenje visokih taksi čime bi se sprečavalo pretvaranje obradivog u građevinsko zemljište. Takođe predviđa poseban porez na državinu.

Plaćaju ga vlasnici – zakupci i korisnici zemljišta - koji imaju najmanje 10 i više ari obradivog zemljišta. Lokalna samouprava ubrani novac koristi za program meliorativnih radova, gradnju putne i kanalske mreže. Ovim doprinosom se ostvaruje načelo: Posedovanje zemlje u Srbiji postaje skupo, a obrada jeftina! Nestaju zakorovljene njive, zapušteni – zaparloženi atari. San da Srbija postane bašta Evrope biće pretvoren u javu, piše u dokumentu.

Deo izgradnje sistema za navodnjavanje bi se prema ovom dokumentu finansirao i iz trajnog povećanja PDV-a za jedan odsto i to već od 2013. godine.

Branislav Gulan ocenjuje da Srbija danas nema konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju, a prema ponuđenom neće je ni imati.

Nalazimo se na nivou proizvodnje od pre tri, četiri decenije. Ne možemo napred jer za agrar dajemo samo 30 evra po stanovniku, a u EU to je 150 evra. Ne dajemo subvencije, a u EU polovina budžeta u 2010. godini od 122 milijarde evra je išla agraru. Mislim da politička volja za agrar postoji samo verbalno. Smatram da ponuđeni materijal, u čiju je izradu utrošeno mnogo napora, ne nudi rešavanje ovih problema. Ponuđeni podaci predstavljaju spisak lepih želja, ali teško ili neostvarivih u uslovima i vremenu u kome živimo i radimo, ocenjuje Gulan.