Neoosmanizam i sa malih ekrana

Da li će Turska postati regionalna sila ili je ona to već sada? Kakvi su njeni interesi na Balkanu i da li su oni u skladu ili u suprotnosti sa srpskim? Da li se sto godina posle Balkanskih ratova Turci vraćaju na ove prostore, ali ovoga puta ne vojno, već uz pomoć kulture i investicija? Ovo su neka od pitanja na koja su pokušali da odgovore neki od najboljih stručnjaka za Tursku u Srbiji iz nekoliko uglova na konferenciji Instituta za evropske studije održanoj u subotu 1. Decembra pod naslovom Turska-regionalna sila?

Miša Đurković, jedan od organizatora ove konferencije primetio je da od dolaska na vlast stranke AKP, 2002. Godine, promene u Turskoj postaju među najzanimljivijima u svetu. Turska ulazi u snažan ekonomski rast, a za poslednjih deset godina bruto domaći proizvod se utrostručava što daje osnovu za mnogo agresivniji nastup u spoljnoj politici.

Novi ambasador Turske u Srbiji Mehmet Kemal Bozay predao je 22. novembra akreditivno pismo predsednika Turske Abdulaha Gula predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću čime je zvanično stupio na dužnost ambsadora u Beogradu

Turska među 10 najvećih ekonomija sveta?

Spoljna politika Turske bila je od Kemala Ataturka izolacionistička i okrenuta Zapadu. Danas se ona diversifikuje prema drugim centrima. Tursko stanovništvo je mlado i vitalno, gde je od oko 80 miliona stanovnika, više od četvrtine mlađe od 25 godina. Turska beleži u ovom periodu buran razvoj turizma, a pokazuje i novu snagu u popularnoj kulturi, pre svega kroz serije i filmove. Turska prolazi i kroz proces reislamizacije. S druge strane, to je država u kojoj besne unutrašnji kulturni i politički ratovi, a tu je i kurdsko pitanje. Turska ekonomija je 16. u svetu, a neki ekonomisti procenjuju da će uskoro ući u deset najvećih. Drugi opet misle da je ova ekonomija pregrejana poput Grčke, kaže Đurković.

Suprotnosti koje karakterišu ovu zemlju ne završavaju se ovde. Turska poslednjih deset godina prolazi kroz proces demilitarizacije i sve jače civilne kontrole nekad vojne države. Vojska je u nekoliko navrata pučevima uspevala da zadrži sekularni karakter ove države. S druge strane, najviše zatvorenih novinara u svetu je baš u Turskoj. Tamo se zabranjuju knjige, a iza rešetaka je i veliki broj generala i političkih protivnika AKP-a.

Turski premijer Taip Erdogan sa generalima turske vojske

Na Balkanu Turska je u nekim zemljama izuzetno investiciono aktivna. U Bugarsku je uložila 4,5 milijarde, a u Rumuniju devet milijardi dolara. Njen ekonomski uticaj raste u BiH, u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Sve je veći i vojni uticaj kroz obuke vojski ovih zemalja. Verski uticaj je takođe veliki. Neki smatraju da se Bakan nalazi između zamorene Evropske unije, za koju se smatra da nakon Hrvatske neće primiti nikoga sledećih 10 godina, i nadolazeće Turske. Za Srbiju Turska može biti šansa sa ekonomijom koja buja, ali i potencijalno veliki problem, jer je u poslednjih 20 godina uvek bila na strani naših neprijatelja u svim sukobima, napominje Đurković.

Miša Đurković

Neoosmanska politika sadašnje vlasti

Turska ima veliku nadmoć nad skoro svim balkanskim narodima i u pogledu demografije a u prošlosti je neretko i koristila tu prednost. Aleksandar Raković ističe da današnju snagu Turske oslikavaju i demografski procesi od 1914. godine u kom učestvuju velike sile i turski narod.

U Istočnoj Trakiji 1914. godine bilo je 400 hiljada Turaka i 1,1 milion Grka. Danas tamo živi 13 miliona Turaka i 2.000 Grka. Prema popisu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1921. godine na teritoriji Jugoslavije živelo je 12 miliona stanovnika. Prema popisu iz 1927. godine Turska je ima 13,6 miliona stanovnika. Dakle imali smo dve slične zemlje. Danas u bivšoj Jugoslaviji ima do osam miliona Srba, a Turska ima 75 miliona stanovnika. Srbi se nalaze u demografskoj depopulaciji, dok narodi koji baštine otomanski identitet, kao što su Bošnjaci i Albanci beleže demografski rast. Prema demografskoj slici, još će se mešati karte na Balkanu, nagovestio je burna vremena Raković.

On je ukazao i na etnička razgraničenja koja se dešavaju poslednjih nekoliko decenija od Kipra do Balkana.

Imali smo etničko razgraničenje između Grčke i Turske u Malj Aziji i maloazijskim ostrvima, ali i 1974. razgraničenje između Grka i Turaka na Kipru. Na Balkanu imali smo razgraničenje u Bosni i Hercegovini na Republiku Srpsku i Federaciju, a tu je i Kosovo. Ostale su dve nerešene oblasti, a to su Makedonija i Raška, odnosno Sandžak i tamo se mogu očekivati turbulencije.

Sandžak je drugo usko grlo srpskog naroda i to prema Hercegovini i Crnoj Gori i tu Turska igra ozbiljnu ulogu. Ako sever Kosova padne pod albansku jurisdikciju, separatistički pokret u Sandžaku bi dobio oslobodilačku vojsku Kosova na svojim granicama i to bi bio početak ozbiljnog perioda za srpski narod, upozorava na dramatičan razvoj situacije Raković.

On ističe da niko danas ne može da ignoriše snagu turskog naroda. Tako je nedavno prvi put zabeleženo u Berlinu u jednoj školi izbegavanje druženja sa nemačkom decom. U nekim školama u Berlinu turska deca postala su većina.

Ipak, neoosmanska politika sadašnjih turskih vlasti, pre svega predsednika vlade Erdogana i ministra spoljnih poslova Davutoglua, u praksi postaje protivrečna, a neki njeni prioriteti praktično nesprovodivi.

Darko Tanasković

Profesor Darko Tanasković, jedan od najvećih autoriteta za Tursku u Srbiji i među prvima koji je upotrebio naziv neoosmanski za savremenu tursku strategiju, ističe da se može dovesti u pitanje da li je Turska zaista regionana sila, ali uvodi i još jedan pojam makroregionalna sila.

Nema sumnje da je Turska najsnažnija zemlja regiona. Ipak, Turska ne misli da je regionalna sila i trudi se da to postane. Ako regionanu silu definišemo kao državu koja presudno utiče na donošenje političkih odluka i ekonomski bitno utiče na zemlje jednog geografskog regiona i određuje spoljnopolitičku orjentaciju, možemo videti da Turska presudno utiče na politiku nekih zemalja, ali na politiku nekih zemalja, kao što su Bugarska, Srbija ili Grčka ne utiče. Makroregionalna sila je država koja prevazilazi nivo regionalne sile, jer joj ambicija prevazilazi granice regiona.  Turska nastoji to da postigne i da izgradi makroe region Balkana, Bliskog istoka i Kavkaza. Ahmet Davutoglu je u svojoj knjizi Strategija dubine pokazao da je Turska shvatila da je proces makroregionalizacije u toku, odnosno borba za uspostavljanje nove mape geopolitičkog uticaja. Turska hoće da postane jedan od centara gravitacije i da ima svoj makroregion. Davutoglu je izjavio da Turska želi da postane jedna od sedam najuticajnijih zemalja na svetu, objašnjava Tanasković. Prema njegovim rečima, naša javnost je prošla kroz tri faze sagledavanja položaja Turske u svetu.

Turska je jedna od najlojalnijih saveznica NATO

Sigurno je samo jačanje islamizma

U prvoj fazi to je bilo zanemarivanje do 90-ih godina 20. veka i to je bio hendikep za Srbiju, jer tek od tada počinjemo da ozbijnije gledamo na Tursku. U drugoj fazi sledilo je iznenađenje otkrivanjem aktivizma Turske tokom krize na Balkanu. Stalno se iznenađujemo kako se Turska ponaša i šta se desilo sa nekadašnjim izjavama kako su dva najveća prijatelja Turske Jugoslavija i Pakistan. U trećoj fazi je shvatili smo sprovođenje neoosmanske doktrine i u njenoj funkciji su svi taktički potezi Turske. Reakcija je velika zabrinutost, a onda sklonost da se radi o nečemu nezaustavljivom i dolazi do fatalizma da je Turska već tu i da nas je Evropa predala Turskoj. Prva reakcija je žurba da se uspostavi saradnja u svim oblastima kako bi se amortizovalo negativno, a ujedno kako bi iskoristili potencijal Turske da rešimo svoje probleme. Druga reakcija je odbijanje saradnje, primećuje ovaj stručnjak za turska pitanja.

Iako možda širenje turskog uticaja deluje nezaustavljivo, ipak i ova zemlja se suočava sa preprekama u sprovođenju neoosmanske strategije. Postavlja se pitanje gde je granica turskog pragmatizma, jer ona veoma pragmatično realizuje svoju ideologiju, smatra Tanasković.

Otvorili su više frontova nego što mogu podneti. Na unutrašnjoj sceni postoji dosta kritika politike, ali i načina na koji politiku sprovode Erdogan i Davutoglu. Ako posmatramo dva prioriteta spoljne politike Turske, nula problema sa susedima i diversifikaciju spoljne politike vidimo da ih je u praksi nemoguće sprovesti. Prvi prioritet je nemoguće sprovesti jer je svet suviše komplikovan, pogotovo ako Turska staje na stranu jednih u odnosu na druge. Arapsko proleće je za Tursku bilo preveliko iskušenje. U Siriji je u pitanje dovedea u pitanje nezavisnost spoljne politike Turske na koju je Erdogan mnogo polagao. Pokušavao je da pozicionira Tursku kao partnera svim centrima moći i da izađe iz senke SAD, ali je onda stala na njihovu stranu u Siriji. Za sada jedini izvestan rezultat arapskog proleća je jačanje islama, kaže Tanasković.

Verski uticaj Turske na Balkanu je nesporan, a u tome veliku ulogu igra Dijanet, državni organ zadužen za pitanja vere. Kakav je njegov značaj i na koje još načine Turska brine o muslimanima na ovim prostorima objasnio je reis Adem Zilkić.

Dijanet ima zadatak da vodi računa o obredima, moralnim pitanjima vere, svečanostima i da promoviše u inostranstvu tursko znanje o veri i ispravno shvatanje islama. Od 2010. godine Dijanet i zvanična politika Turske imaju potpuno saglasje i dopunjuju se iako vodeću ulogu imaju politički faktori. Do 2010. godine islamska zajednica u Turskoj je bila u teškoj situaciji i mogla je delovati samo ako joj se kaže. Zato je osim oficijelnog stvoren i neoficijelni deo islamske zajednice, takozvani džemati kako bi ušli u svaku kuću, da se regrutuju članovi i da raširi lepezu deovanja kroz obrazovanje, ekonomiju i zdravstveni sektor. Tako neki džemati sada imaju milione članova i ekonomski su jači od većine islamskih zajednica, a o toj ekonomskoj snazi balkanske države mogu samo da sanjaju. Džemati su stvoreni da bi se izbegle opstrukcije i zabrane i da funkcionišu kao nevladin sektor. Sadašnja turska politička elita je duboko verski svesna jer je čedo džemata, a ne zvanične verske zajednice, što je izvanredna stvar, naglašava Zilkić i dodaje da je sa 74 miliona svojih stanovnika i 85 miliona Turaka, Turska jedina dovoljno moćna da predvodi sunitski način islama.

Adem Zilkić

On ističe i delovanje islamske zajednice u inostranstvu kroz škole i fakultete u Albaniji ili BiH, gde džemati finansiraju sve izdatke, čak i džeparac studentima. Tu je i besplatno školovanje kadrova i njihovo uvezivanje koji kasnije postaju ambasadori Turske.

Od 75 miliona stanovnika na Balkanu, oko 15 miliona su muslimani i oni su cilj politike Turske i na osnovu toga ona smatra legitimnim da se umeša i vodi brigu o njima. Uticaj Turske na islamske zajednice u BiH i Rumuniji je potpun, a od prošle godine i u Bugarskoj. Islamska zajednica Turske želi jedinstvo muslimana u Srbiji i to je dobro. Ja zameram način kako to ostvaruju, kroz džemate i Dijanet. Težnja Turske da stvori balkansku islamsku uniju je davna želja i ni ne krije se više. Međutim Turska je pogrešno shvatila problem muslimana u Srbiji i nije imala tačne podatke. Pod uticajem je islamskih zajednica iz Bosne i Kosova. Ovde je duboko umešana politika, prava muslimana Srbije su povređena i oni su postali predmet trgovine malih stranaka iz Sandžaka, objasnio je reis Adem Zilkić.

Drugi vid širenja uticaja van svojih granica Turska poslednjih godina ostvaruje na možda i neočekivan način, serijama i filmovima. Kulturološko osvanjanje Balkana serijom Sulejman veličanstveni došlo je dotle da je u jednoj anketi beogradskih dnevnih novina više ljudi znalo koliko je Sulejman imao dece nego kada je vladao Knez Miloš. Istoričarka Jovana Šaljić ističe i da Turska u to ulaže ogroman novac, pa je tako snimanje filma Fetih, o osvajanju Carigrada 1453. godine koštalo 17 miliona dolara, a osmanski osvajači su predstavljeni kao izuzetno tolerantni.

Ulice Istanbula u oktobru - Više desetina hiljada ljudi, anti-ratnih protestanata, večernjim marširanjem kroz ulice ovog istorijskog grada poručili su vlastima u Ankari, i celom svetu – „mi rat ne želimo !“. Demonstranti su odbacili sramotnu i poniznu tursko-američku alijansu i istakli solidarnost sa sirijskim narodom

Najveći problem tih serija je što se baziraju na istorijskim likovima i događajima, pa neko ko ne poznaje dobro istoriju, a to je većina običnih ljudi, ne može da razlikuje fikciju od stvarnosti, naglasila je ova istoričarka.

Konačno, verovatno najefikasniji način za nametanje politike je dominantna ekonomija i investicije. Poslednje tri godine Turska beleži fantastičan rast BDP-a od devet odsto godišnje, ali u ovoj godini to je drastično smanjeno na 3,5 odsto. Ipak i dalje je to daleko bolje od većine evropskih zemalja koje neće ni imati rasta. Uz privredni rast, raste i zaposlenost, ali turska ekonomija ima i svojih mana koje je mogu ograničiti u dugom roku, smatra ekonomsita Goran Nikolić.

Goran Nikolić

Spoljnotrgovinski deficit je ogroman i iznosi 10 odsto BDP-a. Uvoz je 155  milijardi, a uvoz 330 milijardi dolara, što je prema nekim izvorima najveći deficit u svetu posle SAD u apsolutnim iznosima. Veliki deo tog ekonomskog čuda bazira se na prilivu stranog kapitala i ogromnoj kreditnoj ekspanziji. Turska izvozi uglavnom proizvode nižeg stepena prerade i izvoz čini svega 16 do 18 odsto BDP-a. Na srednji rok najveći rizik za Tursku je nedostatak mineralnih resursa i ljudskog kapitala jer samo 26 odsto turske dece ima srednju školu, ocenio je Nikolić.