Bogati i siromašni u EU

Za postizanje sporazuma o budžetu je neophodan pristanak svih 27 država-članica EU. Evropska komisija sada mora da predstavi novi predlog budžeta kako bi pregovori bili nastavljeni. Kolaps pregovora loš je predzank za samit EU koji je zakazan za 22. i 23. novembar, a koji će biti posvećen rešavanju još dubljih razmirica oko spornih planiranih budžetskih izdataka za period od 2014. do 2020. Zajednički budžet 27 članica Evropske unije ove godine iznosi 129 milijardi evra. Koristi se da bi se subvencionisao evropski poljoprivredni sektor, programi na polju nauke, istraživanja, kulture, industrije, kao i strukturalna i sektorska pomoć. Otprilike 80 procenata budžeta se vraća nazad državama članicama u vidu subvencija.

Ko daje i ko prima u EU?

Članice su podeljene u dva tima u dogovorima oko budžeta. Postoji 12 neto davalaca i 15 neto primalaca. Neto davaoci primaju manje novca iz Brisela nego što daju za zajednički budžet. Neto primaoci primaju više pomoći i olakšica nego što daju Briselu. Prema Evropskoj komisiji, najveći neto davalac je Nemačka (9 milijardi evra), pa Francuska (6,4 milijarde evra), Italija (5,9 milijardi), Velika Britanija (5,6 milijardi) i Holandija (2,2 milijarde). Vodeći neto primaoci su Poljska (11 milijardi), Grčka (4,6 milijardi), Mađarska (4,4 milijarde), Španija (2,9 milijardi) i Portugal (2,9 milijardi). Projekcija budžeta EU do 2020. godine predviđa rashode od 1.075 milijardi evra. Britanski vlada želi da se budžet do 2020 godine smanji za 200 milijardi evra. Uprkos iznosu od trilion evra, zajednički budžet je minimalan i on iznosi oko jedan odsto evropskog ekonomskog učinka. Za sada je samo jedan mali deo zajmova za spasavanje Grčke izdvojen iz sredstava EU.

Granica siromaštva u EU

Jedan od ciljeva strategije “Evropa2020”je da se broj siromašnih u EU smanji za 20 miliona tokom naredne decenije. Prema novom zvaničnom kriterijumu UN, apsolutno siromašnim se smatraju ljudi koji žive od prihoda manjeg od 1,25 dolara dnevno. Prema kriterijumima EU siromašan je onaj ko na raspolaganju za troškove života ima manje od 60% od prosečnog primanja u zemlji.

Siromaštvo kuca na sve veći broj vrata i u EU, gde po podacima Eurostata 80 miliona ljudi živi ispod granice siromaštva, što je 16% populacije. Među najugroženijom populacijom su nezaposleni i samohrani roditelji, a zatim slede starije osobe, porodice sa puno dece, osobe sa nižim obrazovnim nivoom, kao i imigranti. Evropska komisija predložila je uspostavu fonda za pomoć siromašnima u Evropskoj uniji koji bi do 2020. raspolagao sa 2,5 milijardi. Taj fond bi omogućio pomoć u hrani najsiromašnijima a u odeći i osnovnim potrepštinama beskućnicima i siromašnoj deci. U sklopu nacionalnih programa, fond bi pokrivao 85 posto vrednosti pomoći, a države članice 15 posto.