Stop GMO

Došli smo do informacija da se sprema liberalizacija zakonske regulative o genetski modifikovanim organizmima (GMO) kroz spregu tajkuna, multinacionalnih kompanija i političkih struktura i faktički prihvata Kodeks Alimentarijus, izjavio je na konferenciji za novinare Danilo Tvrdišić, član starešinstva pokreta Dveri.

On je objavio i početak kampanje Za Srbiju - zemlju bez GMO i protiv ilegalne distribucije genetski modifikovanog semena poljoprivrednih kultura.

Plakat pokreta Dveri

Švercovanje sumnjive hrane

Zakon iz 2009. Godine, koji već postoji o genetski modifikovanim organizmima, zabranjuje distribuciju i sadnju genetski modifikovanih biljaka u komercijalne svrhe, kao i trgovinu proizvodima koji sadrže GMO.

Prema rečima Tvrdišića, u Srbiji se uprkos tome već punu deceniju unazad švercuje genetski modifikovano seme, seju velike poljoprivredne površine sa ovim semenom i ovakve biljke se dalje distribuiraju i unose u ishranu stanovništva.

Kako je moguće da se poslednjih 10 godina velika količina semena švercuje i seje u Srbiji? Kome je to u interesu, pita Tvrdišić.

Miladin Ševarlić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu ocenio je da je ova akcija od opšteg nacionalnog interesa, ali da je ova tema i od globalnog značaja za čovečanstvo.

Srbija ne treba da proglasi moratorijum na genetski modifikovanu hranu, jer bi se tako održalo trenutno stanje. Mi imamo dobar zakon o GMO i treba da ga primenjujemo. Pored ekoloških i prehrambeno bezbednosnih, postoje i izraziti agroekonomski razlozi za zadržavanje sadašnjeg zakona. Ako je hrana sa GMO bezbedna, zašto onda vlasnici licenci ne dozvole da se na ambalaži istakne da je genetski modifikovana hrana, pa to bi im bila najjeftinija reklama? Pravnici velikih kompanija su svesni da bi se onda sprovodila istraživanja na ljudima koji koriste i koji ne koriste GMO hranu i da bi se onda definitivno video njen uticaj na zdravlje. Na kraju, ukoliko se i utvrdi štetnost GMO hrane, te multinacionalne kompanije će jednostavno da izvuku svoj kapital u ćerke firme, na neka ostrva, a ko će tada snositi odgovornost prema potrošačima kada ne bude bilo dovoljno hrane, upozorava Ševarlić.

Opasnost od uništavanja porodičnih gazdinstava

Takođe, postavlja se pitanje i šta će biti sa svim semenima koje proizvodi naša semenska industrija, najprofitabilniji deo poljoprivrede koji uveliko izvozi svoje proizvode.

Uvođenjem GMO semena izgubili bi direktno 5.000, a indirektno 50.000 radnih mesta u poljoprivredi, i uništili bi oko 500.000 porodičnih gazdinstava koja ne bi mogla da opstanu u sistemu proizvodnje GMO. Onda bi došli na nivo od 1,4 miliona nezaposlenih i uz 1,7 miliona penzionera bili bi potpuno neproduktivno društvo. Mi nemamo pravo da se ovako ponašamo, apelovao je Ševarlić. Ovaj profesor agroekonomije napominje da brana ovakvim odlukama mogu biti udruženja poljoprivrednih proizvođača i udruženja potrošača, kao i direktno povezivanje potrošača sa poljoprivrednim proizvođačima kako bi se došlo do zdrave hrane.

Šansa za odbranu slobode

Upravo se jedno udruženje građana aktivno bori protiv genetski modifikovanih organizama u Srbiji. Irena Baret, osnivač pokreta „Stop GMO“ ističe da to nije samo priča o hrani, već i priča o slobodi.

Genetski modifikovani organizmi su patenti u privatnom vlasništvu korporacija koje imaju potpunu kontrolu nad njima. GMO seme je potrebno samo zato što daje mogućnost kontrole korporacijama, jer vlasnik patenta semena određuje ko i koliko će hrane imati, kada jednom GMO uđe u zemlju. Ne želimo da naša deca dobijaju masovne alergijske reakcije kao u Irskoj. Neki navode Argentinu kao sjajan primer poljoprivrede zbog GMO, ali druga strana medalje je masovno rađanje defektne dece zbog korišćenja hemikalije Glifosat koju su doktori doveli u vezu sa oboljenjima. Karcinomi i sve bolesti praćene GMO su nešto što nas čeka, a mi smo i inače narod koji nestaje. Ako bi građani bili svesni i informisani o istini o GMO, imali bi šansu da se odbranimo, poručuje Baret.

Ona objašnjava da su GMO nastali u laboratorijama mešanjem gena različitih vrsta kako bi biljke bile otporne na bakterije ili pesticide. Ove kombinacije gena su nestabilne i unošenjem u organizam bakterije koje postoje u ljudskom organizmu počinju da stvaraju pesticide.

Sve što se plasira od strane naučnih krugova u Srbiji o bezbednosti GMO je netačno. Naučnici FDA (Uprava za hranu i lekove) u SAD su ukazali na rizike korišćenja GMO hrane pre nego što je ono dozvoljeno u ovoj zemlji, ali su svi oni uklonjeni, a njihova istraživanja sakrivena od javnosti. U javnosti se pojavila i informacija da će Evropska banka odobravati kredite za nabavku Monsanto proizvoda, korporacije koja je širom sveta poznata po proizvodnji GMO. U tim kreditima zemlja seljaka će biti kolateral, a ako ne budu mogli da vrate kredit, zemlja ide Monsantu, upozorava Baret.

Interes stranih kompanija

Tvrdišić je objasnio da ako se njiva jednom zasadi sa GMO, više ne može da se vrati na drugo seme i svake godine traži novu nabavku GMO semena na koji monopol drže strane multinacionalne kompanije.

Iz ovoga je jasno koji je interes stranih kompanija, ali nije jasno koji je interes domaće privrede i poljoprivrede. U poslednjih 12 godina uništeni su gotovo svi domaći poljoprivredno-industrijski kombinati, da bi strani trgovinski lanci dobili monopol na trgovinu osnovnim životnim namirnicama u Srbiji. U toku je uništavanje i domaćih poljoprivrednih instituta koji proizvode i čuvaju domaće sorte i hibride, seme i sadni materijal čiji smo inače izvoznik, kako bi i u toj oblasti zavladali ujedinjeni monopoli, strani i domaći tajkuni. Postavlja se pitanje šta ćemo onda sejati na našim njivama u kriznim vremenima ako nemamo domaće seme, odnosno banku domaćeg semena, što je pitanje nacionalne bezbednosti, napomijne Tvrdišić.

Prema njegovim ocenama, zaživljavanje GMO sadnog materijala širi se i direktno utiče na kompletan ekosistem i životnu sredinu a negativan uticaj GMO dalje se ne može zaustaviti, kako na prirodu tako i na zdravlje stanovništva.

U poslednjih mesec dana u Kaliforniji se vodila bitka oko toga da se na ambalaži prehrambenih proizvoda sa genetski modifikovanim organizmima istakne ovaj podatak. Pokrenut je i referendum o ovom pitanju i, iako je u startu 65 odsto građana Kalifornije bilo za ovaj predlog, nakon ogromne kampanje multinacionalnih korporacija predvođenih Monsantom, Kelogom, Pepsikom i drugim kompanijama koje su u ovo uložile 45 miliona dolara naspram sedam miliona koliko su u kampanju uložili mali proizvođači zdrave hrane i potrošači - predlog je odbijen. Protivnici obeležavanja GMO hrane preplašili su građane Kalifornije da će zbog ovoga hrana poskupeti i uspeli su da ubede 55 odsto glasača da glasaju protiv ovog zakonskog predloga.