Britanija u sporu sa EU

Ključna država EU - posle Nemačke i Francuske - Velika Britanija koja nije članica evrozone ozbiljno razmišlja da otvori referendumsko pitanje o odnosu Velike Britanije i EU i opravdanosti da Velika Britnaija bude u EU u uslovima globalne krize. Sve se češće čuju stavovi na poliitčkoj sceni Velike Britanije, pre svega od britanskog premijera Dejvida Kameruna. Kamerun kaže:

Britanija je spremna da blokira svaki sporazum Evropske unije o budžetu za koji bude smatrala da je neprihvatljiv i protiv njenih nacionalnih interesa... Smatram da bi bilo dobro da postignemo dogovor, odnosno da rešimo ova pitanja, jedino ne bi bilo prihvatljivo neko veliko povećanje potrošnje EU, u uslovima kada se u drugim budžetima sprovode rezovi.

Britanska vlada ima ozbiljne primedbe na budžet EU za 2013. godinu. Premijer Kamerun kaže:

Prema tome, britanska javnost očekuje strog pristup i to je upravo ono što će dobiti, a ukoliko ne bude postignut dogovor, odnosno ukoliko ne bude bilo dobrog sporazuma za Britaniju, onda ga neće ni biti.

Komesar za bužet EU

Nemačka kancelarka Angela Merkel je trenutno morala da zakoči oko uvođenja komesara ili superkontrolora za ekonomije EU i prava ECB da kontroliše i utiče na kreiranje budžeta članica EU i evrozone. Konkretno, ocenjena je kao nerealna ideja Evropske komisije i nekih evropskih zemalja, koje je predvodila Francuska, da mehanizam za superviziju, kao prva etapa bankarske unije, postane operativan već 1. januara 2013. godine. Plan je da ECB postepeno uvodi kontrolu nad svih 6.000 banaka evrozone.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej tvrdi da je za Evropu dobro da ima jedinstveni nadzorni mehanizam, koji će funkcionisati od 2013. godine. Nastaje li tu možda država u državi, jedna Evropa različitih brzina? Dugo su 27 zemalja EU izbegavale ta pitanja. Sada, na jesenjem samitu u Briselu, ta pitanja su i službeno na agendi. Miinstar finiansija Nemačke Šojble, koji vodi svoj paralelni rat na disciplinovanju država članica Unije i zone, zapravo je predložio unapređenje EU poverenika za monetarna pitanja na funkciju evropskog ministra za finansije sa dalekosežnim pravima i kompetencijama.

Podrška Grčkoj uz uslove

Državnici EU potvrdili su da je budućnost Grčke u evrozoni, a francuski predsednik Fransoa Oland najavio odlazak u Atinu. Istaknuta je opredeljenost ka smanjenju poreza, privrednom rastu i zapošljavanju i sve se manje govori odnosno insistira na stezanju kaiša. Nemačka politika na grčkom, italijanskom i španskom primeru želi da definiše budućnost evrozone i neku vrstu kolektivizaciju nacionalne politike odnosno gubljenje dela monetrane suverenosti članica prilikom oblikovanja nacionalnih budžeta. 

Čim se usvoji Zakon za sprovođenje nadzora o kome smo se dogovorili, Evropska centralna banka moći će da organizuje kontrolu nad bankarskim sektorom evrozone, smatra predsednik Francuske Fransoa Oland. 

Od izbijanja dužničkih kriza, pre gotovo tri godine, pa sve do danas, čelnici zemalja članica Evropske unije u Briselu su se sastali 22 puta. Evropski lideri postigli su nakon celonoćnog sastanka dogovor o tzv. jedinstvenoj superviziji banaka. 

Grčka kriza je obeležila svoju treću godišnjcu u velikoj napetosti i neizvesnosti. Grčka je uspela da se početkom ove godine sa svojim poveriocima dogovori o oprostu 105 milijardi evra duga, ali čak i uz to, dug će do kraja ove decenije opasti samo na 120 odsto BDP. I to ako sve bude išlo po planu. Grčkoj predstoji ekonomski i politički maraton u uslovima globalne krize.