Nemacka „guši“ Grčku

Politički odnosi u EU nisu harmonizovani. Sve su izraženiji oblici političke i ekonomske dominacije pojedinih država EU koji se manifestuju kao oblik ekonomskog ali i poliitčkog nacionalizma. Nemačka je lider u EU ali sa očiglednom krizom poverenja Nemačke u evrozonu i odnos prema celini EU a pre svega - prema opstanku Grčke u evrozoni.

Nemačka je na pragu recesije, a socijalna raslojavanja i jaz između bogatih i siromašnih sve je veći - upozoravaju finansijski eksperti. Stručne analize i ukazuju da je više od 50 odsto imovine u Nemačkoj u rukama deset odsto najbogatijih građana. Nemačka postaje bogato društvo pojedinaca uz fazno siromašenje srednjeg sloja društva. Tako se Nemačkoj, od 1992. do 2012. godine, državna imovina smanjila za oko 800 milijardi evra, dok su domaćinstva svoju imovinu udvostručila, sa 4,6 triliona evra na deset triliona evra. Istovremeno, 50% domaćinstava sa najnižim prihodima vlasnik je samo oko 1% ukupne neto aktive.

Nemačka je u zoni rizika stabilnosti svog društva, pa se zato dosta strogo - kroz izjave bankara i političara medijima - arogantno ponaša prema dinamici grčke krize. Nemačka ima jak uticaj u ECB i EU. Upravo zbog toga član izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Jerg Asmusen odbacio je pre tri dana ideju koju je iznela Grčka da bi mogao da bude produžen rok dospeća obveznica te države koje su u vlasništvu ECB, kako bi bio premošćen finansijski jaz u toj prezaduženoj zemlji.

Medijski rat protiv Grčke

Posebno negativna kampanja iz Nemačke prema Grčkoj dolazi iz žutog magazina od uticaja Špigla.Ovaj tabloid piše da Grčkoj nedostaje oko 20 milijardi evra, što je duplo više nego što se do sada pretpostavljalo i da zbog toga treba pritegnuti grčku vladu i to bez popuštanja. Pri tome, ni najnoviji grčki paket štednje u visini od 11,5 milijardi evra još nije usvojen zato što tri stranke vladajuće koalicije još nisu postigle saglasnost. Međunarodni zajmodavci nameravaju da isplate sledeću tranšu u okviru drugog paketa pomoći, tek kada vlada u Atini zatvori finansijske rupe. Prema pisanju Špigla, Samaras još pokušava da se javni zajmodavci odreknu jednog dela duga. Pri tome su se privatni poverioci proletos odrekli zahteva za više od 100 milijardi evra. Po pisanju nemačkog lista Zidojče cajtung (Sueddeutsche Zeitung), Grčka bi teško mogla stati na noge i šire na evropsko tržište pre 2020. godine. Grčkoj je potrebno dodatnih 30 milijaredi evra koji su sada sporni  što otežava celokupnu operaciju EU, MMF i ECB kao i napore grčke vlade da se sprovedu nužne mere štednje. Produženje od dve godine je neka vrsta davanja kiseonika grčkom društvu od strane EU i evrozone.

Grčka traži podršku

Ukoliko EU i Nemačka kao uticajna članica, Grčkoj daju kiseonik i dodatno vreme, smanjiće se tenzije kako u samoj Grčkoj tako i u EU i na evropskim berzama kapitala. Podrška EU i MMF Samarasovoj vladi daje novo vreme i umanjuje političko-socijalne tenzije. Gubitak podrške Nemačke, EU, MMF i ECB neće doneti pomoći Grčkoj i sav grčki napor u poslednjih tri godine pada u vodu. Zato i nije slučajno što je grčka često potresana generalnim štrajkovima koje organizuju dva najveća sindikata. Prioritet za sindikalne lidere je da se vlada odrekne prava da ograničava minimalne zarade i primanja u privatnom sektoru, intervencija u slobodnom kolektivnom pregovaranju sa poslodovacima, i da ni po koju cenu ne prihvati uslove kreditora o novom smanjenju plata i penzija i masovnim otpuštanjima u javnom sektoru. Vlada bez sindikata i poslodavaca teško može da se ozbiljnije pokrene ka oporavku Grčke. Samo će se obnavljati sukobi koji će neminovno voditi padu sadašnje Samarasove vlade i izazivanju političkog i socijalnog haosa koji će biti preskup za Grčku i štetan za EU i evrozonu.