Rusima izlišno američko “rukovodstvo”

U epilogu polemike o američkom novcu i ruskom anti-putinskom pokretu, Moskva se pre nedelju dana odrekla dalje saradnje s Američkom pomoći

( USAID ) – zamolila je svetski poznatu agenciju da prekine aktivnosti u Rusiji. Naloženi rok obustave delatnosti organizacije je 1. oktobar – slučajno ili ne, prvi dan meseca u kojem slede ruski lokalni izbori. Raznorodni pokret Putinovih oponenata koji je sebe izrazio povremenim, ali skoro jednogodišnjim mitinzima, nagovestio je nameru da učestvuje na tim izborima.

Ruska odluka inspirisana je karakterom rada predstavnika Agencije, komentarisao je predstavnik MID Rusije, Aleksandar Lukaševič. Reč je o pokušajima da se rasporedom donacija utiče na političke procese, uključujući izbore različitog nivoa i institucije građanskog društva, izjavio je predstavnik Ministarstva. Lukaševič je rekao da je aktivnost američke agencije u ruskim regionima, posebno na Severnom Kavkazu, podstakla na ozbiljna pitanja, i da je američka strana o tome ne samo jednom obaveštena. Rusko građansko društvo izraslo je u sasvim zrelo i ne oseća potrebu za inostranim rukovodstvom, citiran je predstavnik MID (http://www.mid.ru/brp_4.nsf/newsline/E04283AF23C3AAA144257A7E002E5DF0 ).

Moskva kaže, i sama Rusija se u međuvremenu svrstala među zemlje-donore pomoći. Saradnjom SAD i Rusije mogla bi se u takvim okolnostima otvoriti sasvim nova stranica – na primer, zajedničkim pomaganjem trećim zemljama. Ali, dabome, na principima ravnopravnosti i nemešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, saopšteno je posredstvom Ministarstva.

Amerika će nastaviti po svome, obećava Vašington

Odluka Kremlja nagoveštena jeVašingtonu početkom septembra, kada je vest o zahtevu koji će uslediti saopštena državnom sekretaru gospođi Hilari Klinton. Službena nota o tome prosleđena je iz Ministrstva Rusije 12. septembra. Američki Stejt department potvrdio je da će kancelarija u Moskvi biti zatvorena. Neimenovani američki izvor citiran je međutim s obećanjem da će se putevi (američkog) promovisanja demokratije i civilnog društva u Rusiji pronaći i bez kancelarije USAID. Obamina administracija potražiće narednih nedelja i meseci druga sredstva za dosezanje naših spoljno-političkih ciljeva, obećao je citirani izvor (http://www.themoscowtimes.com/news/article/russia-closes-usaid-office/468408.html#ixž26zqB6pU6).

Ruska kancelarija Američke pomoći zapošljava trinaest Amerikanaca i 60 Rusa, izjavio je američki izvor. Agencija sarađuje sa 57 ruskih partnera, mada u izjavi nije precizirano kojih. USAID je u Rusiji dvadeset godina, dodelivši za to vreme 2,6 milijarde dolara pomoći – većim delom za namene čija je humana dimenzija nesporna (na primer, ulažući u programe suzbijanja pojedinih bolesti ili očuvanja životne sredine). Rusima je neprihvatljivo američko promovisanje demokratije. Saglasno tumačenju šefa Rusije Putina, takvo promovisanje je, ako ne direktno prevratnička aktivnost, onda svakako nedopustivo spoljno mešanje u ruski unutrašnji proces, u nastojanju da se utiče na političke odluke i događaje.

Kao glavni instrument američke igre uočen je Golos – organizacija za kontrolu i objavljivanje rezultata izbora, paralelnih službenim. Golos je organizovan, tehnološki opremljen i pripreman unapred, za dumske izbore 2011. Desetine hiljada demonstranata protiv vlasti izvedeno je decembra te godine na ulice uz pomoć rezultata glasanja koje je još pri zatvaranju birališta objavio Golos – finansiran kroz Američku pomoć. Izlasku građana na ulice prethodila je izjava Hilari Klinton da izbori nisu regularni. Osnov američke izjave bilo je ono što je saopštio Golos – Putin je protumačio da je reč o montaži kojom je Amerika pokušala da podigne Ruse protiv vlasti.

Karta izbornih nepravilnosti - za koju se pokazalo da je lažna - koju je objavila ruska nvo Golos

Letos, Duma je donela zakone koji izvestan deo nevladinih organizacija obavezuju da se u istupanjima u javnosti deklarišu, ne kao ruske već kao agenti onih država ili organizacija koje ih i finansiraju. Ne sve nevladine organizacije – izuzete su organizacije aktivne u sferi nauke, kulture, sporta, zaštite materinstva, humanitarne pomoći, religijske, ili u oblasti zaštite prirode i životinja. Ali obavezne su da takav znak uz ime prikače one druge, zauzete ruskim izborima i unapređivanjem demokratije.

Demokratija koju je smislila CIA

Na Zapadu, u jednom delu javnosti i pogotovo u SAD, šef Rusije optužen je povodom toga kao ksenofobični vlastodržac. Međutim, ni na Zapadu, ne misle svi odreda da su ruske primedbe bez razloga. Nacionalna zadužbina za demokratiju (National Endowment for Democracy - NED) – nevladina organizacija u Vašingtonu rasporedila se širom Rusije, piše Frederik Vilijam Engdal (inače, autor knjige Jedan vek rata: Anglo-američka naftna politika i novi svetski poredak), izlažući aktivnosti SAD u nastojanju da se ukloni s vlasti Putin. Rusija s Putinom, uz Kinu i Iran, čini osovinu svetskog otpora američkoj politici (http://www.informationclearinghouse.info/article30205.htm).

NED logo, izvor: Centar za evroatlantske studije - CEAS

http://ceas-serbia.org/root/index.php/93-preuzeto/310-call-for-fellowship-applicationsss

U Moskvi, Zadužbina za demokratiju finansira međunarodni pres centar, gde 80 međunarodnih nevladinih organizacija u bilo koje doba mogu održavati svoje brifinge po izboru. Finansira brojna omladinska propagiranja i liderske radionice, da mladima pomogne u političkom aktivizmu. I potrošila je na takve i slične programe dva miliona 783 hiljade dolara samo 2010. Na spisku uživalaca tih donacija su i ključni elementi ruskih nezavisnih nadzornika izbora, takođe. Među njima je i Golos, navodi Vilijam Engdal. Engdal poimence pominje predvodnike anti-putinskog pokreta, Njemcova, Navaljnog i druge, navodeći na koji su način plaćeni za to što rade.

Vilijam Engdal (F. William Engdahl)

Javnosti, Američka zadužbina za demokratiju je predstavljena kao privatna, neprofitna fondacija posvećena napretku i jačanju demokratskih institucija širom sveta. Uz pomoć novca dobijenog od Kongresa, Zadužbina podržava 1.000 projekata u 90 zemalja, ali primeri njene stvarne preokupacije su epizode svrgavanja s vlasti Mubaraka, a pre toga kolor-revolucije u Ukrajini i Gruziji s američki pomognutim dovođenjem na vlast pro-NATO surogata i promovisanje ljudskih prava u Mijanmaru, na Tibetu i u naftom bogatoj kineskoj provinciji Ksinđang, tvrdi F. Vilijam Engdal.

Razne vizuelne variajnte narodnog otpora, izvor:

http://www.voltairenet.org/And-this-year-s-NED-award-goes-to

Zadužbina za demokratiju je izum CIA za koji je direktor CIA Bil Kejsi pridobio Ronalda Regana, ranih osamdesetih prošlog veka. Predložio je da se obrazuje privatna nevladina organizacija, za lakše ostvarivanje globalne agende Vašingtona, umesto direktnog angažovanja CIA. To je privatizacija jednog dela CIA aktivnosti radi njihovog lakšeg ostvarivanja, kaže pisac članka. Davnašnji izum ali SAD ga se nisu odrekle. Uostalom, i sam upravni odbor Zadužbine upućuje na to o čemu se radi, s obzirom da su u njemu bivši šefovi Pentagona i američkih obaveštajaca: general Vesli Klark, Oto Rajh, Džon Negroponte, Henri Sisneros, Eliot Abrams... Šef borda direktora 2008. bio je Vin Veber, osnivač ultrakonzervativne organizacije Ojačajte Ameriku, sakupljač fondova za kampanju Džordža Buša. Tekući predsedavajući Džon Bon, bivši šef Mudi rejting agencije, s još nerasvetljenom ulogom u finansijskom slomu zbog hipotekarnih kredita... Ukoliko je tako, zanimljivo je. Pogotovo kada o ksenofobiji Kremlja na ovaj način piše Amerikanac.