Grčka između istoka i zapada

Predsednik Evropske komisije Hose Manuel Barozo (Barroso) nedavno je rekao u Evropskom parlamentu:

Moramo krenuti prema federaciji nacionalnih država. To je naš politički horizont.

Očigledan je interes EU da zaštiti nacionalnu državu od globalizacije sa stanovišta očuvanja suvereniteta država ali, istovremeno, da se ostvari i federalistički koncept Evrope. Teško je realizovati globalni poredak u EU uz očuvanje državnih suvereniteta jer su ekonomski i drugi interesi nacionalnih država u značajnom delu predati federalnom konceptu EU. Postojanje severa i juga u EU, odnosno razvijenih i kriznih ekonomija, ugrožava koncept federacije nacionalnih država. EU se kreće ka dezintegraciji ili novom organizovanju sa dominacijom interesa Nemačke i značajnom pritisku i slabljenu Unije na južnom krilu Evrope.

Protest ispred grčkog parlamenta

Kada je Grčka primana u EZ 1981. godine posle skoro 20 godina provere, namera EZ je bila jačanje evropske politike i zapadne demokratije na jugu Evrope koji je bio pod jakim uticajem politike iza gvozdene zavese. Neke države EZ, osnivači, pre svih Nemačka i Francuska i u to vreme francuski predsednik Valeri Žiskar d Esten kao i nemački kancelar Helmut Šmit, bili su rezervisani prema statusu Grčke u EU.

Koncept evropske federacije po uzoru na federalistički model SAD nije realan niti može biti stabilan. Pouke treba tražiti u uzrocima oba svetska rata ali i hladnom ratu. Dakle, geopolitički interesi NATO-a bili su za proširenje EU na istok i tolerisanje globalne krize zaduživanja koja je dovela do recesije u Evropi i pritiskanja Grčke da napusti evrozonu ili da bude pod protektoratom.

Grčka i geopolitička šahovska tabla

Pritisak na Grčku za napuštanje evrozone otvara i neka krupna geopolitčka i geostrateška pitanja, opstanka EU i evroatlantske doktrine u Evropi. Upozorenja dolaze i iz vodećih partija Nemačke, pre svega Merkelove CDU. Potpredsednik CDU Mihael Majster izjavio je da bi isključenje Grčke iz evrozone ili njeno napuštanje dovelo da destabilizacije ionako problematičan region istočnog Mediterana. Majster kaže:

Samo pogledajte kartu sveta i vidite gde se Grčka nalazi, upozoravajući na globalne probleme Evrope na jugu ali i na krize država Bliskog istoka, pre svega Siriju, ali i na nestabilnu situaciju na pojedinim delovima Balkana. Misli se na stanje na Kosovu, u BIH ali i BJR Makedoniji i prelivanju krize na Grčku i druge delove EU na jugu Evrope.

Upozorenje je dao i političar iz CDU, Armin Lašet koji upozorava da bi izlazak Grčke iz evrozone mogao da dovede do neželjenih nemira u južnoj Evropi.

Izlazak (Grčke) bi mogao da dovede do nestabilnosti u toj članici NATO-a, kaže poslanik Lašet.

Rusija je spremna da pruži milijarde pomoći Grčkoj u tom slučaju. Ulog je mnogo veći od toga da li Grčka ispunjava kriterijume (paketa pomoći). Nemačka se posredno plaši uticaja Rusije na Grčku i Balkan u opcijama izlaska Grčke iz evrozone i slabljenja NATO doktirne na jugu Evrope. 

Slabljenje Grčke, slabi EU i NATO

Grčka traži punu podršku Brisela (NATO i EU) ali i Nemačke da podrži njen oporavak i spreči samoisključenje iz evrozone. Grčki političari upozoravaju i na sve izvesniju socijalnu krizu u Grčkoj koja vodi i promeni odnosa prema EU od strane građana. Velika opasnost za Grčku su imigranti iz islamskih država, pre svega Iraka, Sirije koji preko Turske nadiru ka EU kroz Grčku. Grčki ministar unutrašnjih poslova Evripidis Stilianidis stoga upozorava:

Ukoliko ne shvatimo da se preko Grčke prelamaju različiti problemi koji pritiskaju Evropu, onda nećemo biti u stanju da vladamo situacijom. Zato Grčka mora zadržati ekonomsku i političku stabilnost. U suprotnom, strahujem da ćemo imati posla sa islamističkom propagandom, sa organizovanim kriminalom, pa čak i sa terorizmom.

Policijsko obezbeđenje ispred grčkog parlamenta

Opasnosti od terorizma islamskog karaktera, koji bi se transferisao preko Grčke ako bi država bila izvan evrozone, ili pod ucenom, bile bi realne. Ekspert za bezbednost i šef fondacije German Maršal, Konstance Štelcenmiler smatra da bi talas izbeglica iz Sirije mogao zapljusnuti Grčku. Ona dodaje: Naravno da bi i moguće zalihe gasa i nafte u istočnom Sredozemlju mogle promeniti geostratešku važnost Grčke u očima Rusije ili Kine. Štelcenmiler ne može da zamisli da bi u slučaju izlaska iz evrozone Grčka mogla da napusti i NATO.

Ukidanje evra bi, međutim, otežalo Grčkoj da preuzme svoj deo obaveza u bezbednosnom sistemu Zapadne vojne alijanse, dodaje ona.

Turski prodor u regionu?

Istaknuti američki autor Robert Kaplan u novoj knjizi Osveta geografije:Šta nam mapa govori o dolazećim sukobima i bitkama protiv sudbine (The Revenge of Geography:What the Map Tell Us About Coming Conflicts and The Battle Against Fate), piše: 

Hladni rat je zaslepeo zapadne mislioce kada je reč o realnostima geografskih karata. Veštački je smestio Grčku u Zapadnu Evropu, a zapravo je činjenica da je Grčka jedna siromašana balkanska i mediteranska država sa nekoliko razvojnih problema koje vuče još od vremna turskog i vizantijskog despotizma. Istovremeno, na Balkan prodire i turski faktor koji ugrožava i grčke nacionalne interese.

Izdavač i urednik časopisa Odbrana i inostrani poslovi, Gregori Kopli kaže:

Intenzivnija angažovanost Turske u sirijskoj krizi nagoveštava njenu ambiciju da se preko sunita ponovo domogne otomanske sfere uticaja, preko eventualnog sunitskog rukovodstva u Siriji. Po Kopliju, suniti imaju podršku Saudijske Arabije preko Katara i Turske i zato je tursko-američka alijansa bitna u svrgavanju Asada koji se na zapadu smatra kao eksponent Irana i saveznik Rusije i Kine. Istovremeno, jača i turski geoekonomski uticaj preko energetike. Kopli kaže:

U određenoj fazi, Turska će morati da pregovara sa Rusijom, Kiprom, Grčkom i Izraelom ako želi da realizuje svoju ulogu u energetskim projektima u istočnom Mediteranu, jer ukoliko to ne bude mogla da ostvari, biće u potpunoj energetskoj zavisnosti od Rusije.

Turski premijer Taip Erdogan u kokpitu mlaznjaka za vreme smotre turske avioindustrije, juna ove godine u Ankari

Dakle, EU je pred ozbiljnom krizom indentiteta i opstanka. Njeno urušvanje predstavljalo bi slabljenje ili blokrianje NATO strategije u Evropi. Isključenje ili izbacivanje Grčke iz evrozone vodi je u bliskiju saradnju sa Ruskom federacojom, Kinom, Iranom. To ne odgovara politici evroatalntske doktrine. U tome je razlog da se Grčkoj pomogne i da se ne ucenjuje jer ona je i čuvar dela suvereniteta EU ali i bezbedonosne politike u ovom delu evrope i sveta.