Budućnost EU na raskrsnici

Evropa je pred velikim rizicma, ne samo od posledica globalne krize, već i zbog poništavanja evropskih vrednosti marginalizovanjem nacionalnih kultura i tradicija koje se sve više i pretvaraju u ponižavanje država i nacija koje su u krizi, pre svega Grčke. EU  je nastala kao zamisao o jedinstvu Evrope u sklopu  atlantističke doktrine i pomirenja nekadašnjih  protivnika u II svetskom ratu. Od početka sedamdesetih Evropom su dominirale Nemačka, Velika Britanija, Francuska i njihove nacionalne valute. Kreiranjem  evrozone i jedinstvene monetarne unije, dolazi i do visoke polarizacije unutar EU i degradacije ekonomija koje se moraju povinovati nekolicini stabilnih i jakih država EU i evrozone, pre svega Nemačke. Nemci su vidno profitirali stvaranjem evrozone i sada su više gospodari Evrope i EU nego što su bili do 2000. godine. Nemačka žali za svojom DM (nemačkom markom) na svetskom tržištu, iako se još održava u unutrašnjoj upotrebi bez opterećanja i problema. To je samo  upozorenje evrozoni da se Nemačka jednog skorašnjeg dana može vratiti samoj sebi i tako  izazvati  opšti haos u evrozoni uz potrese i u samoj Nemačkoj.

EU sa DM?

Izvesna projektovana i nedovoljno precizna istraživanja nemačke fondacije Bertelsmanko ukazuju da dve trećine Nemaca smatra da bi živeli bolje da nisu izbacili svoju marku. Reč je o telefonskoj anketi u kojoj je učestvovalo 1.000 ljudi u Nemačkoj. Po tom istraživanju 65 odsto Nemaca smatra da bi njihova lična situacija bila znatno bolja da su zadržali nemačku marku. Nemci su, takođe, manje okrenuti Evropskoj uniji. Oko 49 odsto ispitanih Nemaca smatra da bi živeli bolje da nikada nije došlo do osnivanja EU. Većina od 69 odsto anketiranih ipak smatra  da je EU model svetskog karaktera.

Nemačka kancelarka Angela MerkeI izjavila je da su vrata Evropske unije i dalje otvorena za sve zemlje Zapadnog Balkana koje budu ispunile uslove, i pored krize unutar EU.

Ići ćemo korak po korak, ali tek nakon što države ispune uslove, rekla je kancelarka.

Nemačka kao najmoćnija država EU i evrozone ne želi da dođe do raspada EU ali želi njeno novo organizovanje i prekomponovanje na način koji joj najviše odgovora.

Evidentno je sada veliko interesovanje Nemačke da usisa što više obrazovanih i stručnih mladih ljudi iz država EU koje su u krizi, koji treba svoj privremeni boravak da zasnuju u Nemačkoj za opšte dobro i razvoj nemačkog društva.

Produženjem roka do spasa

Dok se vode trgovačke i često ucenjivačke diskusije unutar evrozone i u Nemačkoj oko budućnosti Grčke, dotle grčki premijer Antonis Samaras kaže da bi napuštanje evrozone bilo katastrofa za njegovu zemlju. Samaras je izjavio:

Umesto da mere smanjenja i rezova budu primenjene u naredne dve godine, biće najbolje da se to produži na četiri. Tražimo produženje do 2016. godine.

Grčka je obećala da će do 2020. godine prikupiti 50 milijardi evra od prodaje državne imovine, od koje polovinu čine nekretnine, kako bi ispunila uslove za 240 milijardi evra strane pomoći koju je dobijala tokom protekle dve godine. Grčka planira da proda diplomatske objekte - od Londona do Beograda, u okviru napora vlade da sprovede plan koji joj je neophodan da bi dobila dalju pomoć. Grčka vlada i država su  već prešle crvenu liniju odbrane nacionalnog suvereniteta pod pritiskom Nemačke i drugih država koje u grčkoj krizi ostvaruju i svoje interese - pre svega da na  jeftinom grčkom dugu zarade ali i postanu vlasnici resursa u Grčkoj. Tako se evopske vrednosti potiskuju pod pritiskom nacionalnih interesa i akcija krupnog kapitala.