Grčki hod po mukama

Nemački parlament, verovatno, neće odobriti treći paket pomoći Grčkoj za izlazak iz krize, izjavio je juče poslanik Stranke slobodnih demokrata, koalicionog partnera partije kancelarke Angele Merkel.

Ne mogu da zamislim da će još jedan paket pomoći za Grčku dobiti većinu u Bundestagu ili u vladajućoj koaliciji - kazao je Briderle. Mi Nemci smo od pomoći, ali nismo glupi – kaže Briderle.

U Nemačkoj cirkuliše 13,2 milijarde maraka kojima se može trgovati. Mediji pišu da je u Nemačkoj i danas moguće kupovati i plaćati starom nemačkomá monetom. Podaci govore da oko 90 odsto telefonskih govornica na ulicama nemačkih gradova, vlasništvo Dojče telekoma, prihvata novčiće DM. 

Postavlja se strateško pitanje: Da li Nemačka koristi evrozonu za isisavanje kapitala iz EU dok ne dođe do (mogućeg) kraha evra i povratka na DM (nemačku marku)? Onda se nameće zaključak da su Grčka i neke druge države u krizi kolateralna šteta banakarskih lobija u EU i Nemačkoj. Po toj logici, kada se u EU dođe do visoke napetosti (u evrozoni), Nemačka može da izvadi svoj adut DM-marku i pravi novu izlaznu strategiju. Kriza u Grčkoj, u odnosu na slom evra, ne predstavlja više ništa značajno. Pritisak na Grčku u datom času može da izazove slom ili prekomponovanje EU u opcijama nemačke dominacije, gde će druge države, računajući i Grčku, biti u statusu protektorata i ekonomski porobljenih država.

EU podeljena oko Grčke

Sa druge strane, na nedavnom sastanku ministara finansija evrozone u Nikoziji nekoliko visokih zvaničnika podržalo je grčki plan o produženju roka otplate kredita. Simptomatično je da su se prvi oglasili predstavnici Holandije i Austrije koje slede nemači ekonomski ali i politički interes. Evrozona je spremna da omogući nešto duži rok za fiskalno prilagođavanje Grčke, ali ne i više novca. Ovo je izjavila ministar finansija Austrije Marija Fekter. Kao vid podrške Grčkoj Evropska investiciona banka (EIB) će hitno dodeliti 750 miliona evra (966 miliona dolara).Taj novac će, verovatno, biti investiran u energetiku, obrazovanje, saobraćaj i mali biznis. Po proceni grčke vlade EIB će uliti u Grčku 1,4 milijarde evra do 2015. EIB će takođe pomoći Grčkoj da okonča izgradnju nekoliko autoputeva koju su poslednjih meseci privatni ugovarači prekinuli.

Vlada u Atini ipak računa da će trojka - MMF, ECB i EU odobriti Atini kredit u visini od 31,5 milijardi evra što nemačka strana za sada odbija.

Kako povratiti poverenje u Grčku ekonomiju

Put u spašavanje Grčke ekonomije vodi preko reinvestiranja grčkog kapitala u obnovu svoje države. Radi se o kapitlau grčkih kompanija i građana koje su iznete ili oročene u stranim, pre svega švajcarskim bankama. Procena je da je u Švajcarskoj oko 30, a možda i 60 milijardi evra bogatih Grka. Ranije su iz Nemačke stigle procene da u švajcarskim bankama leži i do 200 milijardi evra. Neki nepotpuni podaci govre da su Grci od 2009. godine do danas sa svojih računa u domaćim bankama podigli više od 65 milijardi evra, od čega je najmanje 16 milijardi završilo na računima u inostranstvu. Siva ekonomija u Grčkoj guta 25 do 30 odsto bruto društvenog proizvoda i taj novac je na računima raznih of šor kompanija, banaka ili u špekulativnim tokovima.

Pored povratka milijardi evra iz raznih banaka u planu su i procesi privatizacije državnih kompanija. Već je u toku proces privatizacije grčke državne lutrije OPAP. Podaci Fonda za razvoj aktiva Republike Grčke u Atini govore o prodaji 29 odsto akcija OPAP putem međunarodnog javnog tendera. Na redu je i proces privatizacije aerodroma Helinikon i Međunarodnog radio-televizijskog centra (IBC), kao i tender za privatizaciju gasnih kompanija DEPA i DESFA. Fond za razvoj aktiva Republike Grčke odredio je 40 nenastanjenih grčkih ostrva koja mogu biti iznajmljena na rok do 50 godina. Površina tih ostrva varira od 50 do 300 hektara, prenela je agencija Blumberg.

Dok se vodi borba za uterivanje mililijardi evra u državnu kasu, pod pritiskom EU, MMF i pre svega Nemačke, u Grčkoj se stvara antinemački i antievropski blok radiklanih opcija u kome je sve više i politički umerenih ili dosad neopredeljenih Grka. Krenuli su talasi štrajkova. Zvanično ih organizuju sindikati, ali nije tajna da iza većine stoji opoziciona radikalna levica Siriza. Na ulicama su lekari, advokati, nekoliko organizacija penzionera, a najžešće je bilo na protestima radnika Pošta Grčke, koji se protive privatizaciji i najavljenim otkazima za oko 40 odsto zaposlenih.