Brisel: najveća gustina špijuna na svetu

Vodi računa o čemu u autobusu na putu do kuće razgovaraš preko mobilnog telefona - ne znaš ko te može slušati u autobusu. Taj savet dobiju već prvog dana zaposleni u centrali NATO u Briselu.

Poznato je, naime, da autobuse koji vode do centrale NATO rado koriste ruski agenti. O tome se, ipak, dosad govorilo samo neoficiejelno i anonimno. Zato su izjave šefe belgijske tajne službe Alena Vinantsa (Alaine Winants) u EUobserveru o ruskim špijunima u sedištu NATO i EU naišle na veliki odjek.

Ne govorimo o desetinama, nego stotinama, tojest o nekoliko stotina ruskih špijuna, rekao je on. Vinants tvrdi da je aktivnost tajnih službi veća u Briselu nego i u jednom drugom velikom gradu na svetu.

U Belgiji je ruska pijunaža, ali i iz drugih zemalja, na nivou iz doba hladnog rata, dodaje šef belgijskih špijuna.

Birisel je zanimljiv za špijunažu. U jednom istom mestu nalazi se sedište najjačeg svetskog vojnog saveza, većina institucija EU i Evrope, kao i niza organizacija, firmi, lobista... Svaka preglasno izgovorena reč, neoprezno ispuštena informacija... može imati skupu cenu. Ne mora se raditi o visokim funkcionerima Alijanse, oni se, i onako ne voze u gradskim autobusima. I reči običnih zaposlenih mogu imati značaj za strane obaveštajne službe. Na primer, problemi s računarskom mrežom, sporovi na poslu, bolest visokog funkcionera, detalji iz privatnog života...

Sve strane tajne službe sada, kako se tvrdi, imaju jedan isti krupan cilj. U gradnji je nova zgrada sedišta NATO tako da svi sanjaju i mozgaju samo o tome kako prošvercovati u zidove prislušne uredjaje koji bi u budućnosit mogle biti zlatan rudnik informacija. Zbog toga rad na gradjevini pomno svakodnevno kontroliše belgijska kontraobaveštajna služba. Ona garantuje da se neće ugraditi nigde nijedna bubica ili neka druga prislušna tehnika. 

Mnogo bi zaista bilo gadno kada to ne bi bilo garantovano. Ne bi se mogao ometati eventualni signal špijunske trehnike jer bi to ometalo celokupnu komunikacionu tehniku u zgradi. Zato je sada ta kontrola toliko važna. Naravno, o tome se govori, uglavnom, u neformalnim kontaktima. Na formalnim međunarodno-političkim sastancima preovlađuju reči o saradnji i jačanju dobrih odnosa. O sporovima s Rusijom i Kinom u javnosti se ne govori, to su teme za iza kulisa.

Posle Rusa, najviše se za sve što se zbiva u belgijskohj metriopoli, prema Vinantsu, zanimaju Kina i Iran. Špijuni se najčešće predstavljaju kao diplomati, novinari ili studenti.

Prema Šeril Laurej (Sheryl Lowry)  iz američkog predstavništva u NATO, stranog agenta je moguće otkriti zdravim razumom.

Ako vas neko počne neprirorodno mnogo ispitivati o vašoj zemlji i prekoračuje u tome granicu uobičajene konverzacije, iako se ne poznajete dobro, to je sumnjivo. Tada je bolje pristojno se izviniti o otići, savetuje ona, iako sama s špijunima nema nikakvog isksutva. A nije, tvrdi, prošla ni kroz kakvu specijalnu antišpijunsku pripremu, mada američki diplomati, priznaje, moraju biti svuda na oprezu. A oni izgleda uzimaju u obzir pouku koja proizlazi iz onog starog vica kada jedan bolesni tip kaže da možda on ima maniju gonjenja ali to nije dokaz da nema neprijatelje. I zaista nije dokaz.