Traže čvršću EU i jače institucije

Ministri spoljnih poslova 11 zemalja EU, medju kojima i Nemačke i Francuske, založili su se ovih dana sa sastanka u Varšavi za produbljivanje integracije i  učvršćivanje Unije. U kominikeu, izdatom posle ovog sastanka, kvalfikovanog kao radni, oni su, kako je izvestio EUObserver, predložili, između ostalog, ustanovljavanje funkcije predsednika EU, koga bi neposredno birali građani Unije, i objedinjavanje spoljne politike Unije u funkciji šefa EU za spoljne aktivnosti koji bi preuzeo i sadašnje delokruge nekih evro-komesara.

Evropi su potrebne jake institucije da bi mogla da bude zaista jaki igrač i globalni lider, istakli su posle sastanka u ministri Poljske i Nemačke Radoslav Šikorski (Radoslaw Sikorski) i Gvido Vestervele (Guido Westerwelle) uime svojih zemalja i ostalih devet učesnica ovog sastanka – Francuske, Italije, Španije, Holandije, Austrije, Belgije, Portugalije, Danske i Luksemburga.

Šefovi diplomatija ovih zemalja pozvali su celu Uniju na principijelnu revalorizaciju strukture spoljne službe EU, koju vodi Britanka Ketrin Ešton (Catherine Ashton). Služba EU za spoljne aktivnosti bi trebalo da preuzme nadzor i nad delokrugom evro-komesara za širenje EU i za susedsku politiku i razvoj.

Jedanaestorica ministara predlažu, takođe, zajedničku odbranbenu politiku i stvaranje evropske armije. Takođe bi bilo potrebno da sve spoljne granice Unije čuva zajednička granična policija.

Na čelu Unije bio bi predsednik, koga bi direktno birali građani, on bi obavljao obe čelne funkcije

u EU na kojima su sada Begijanac Herman van Rompaj (Rompuy), kao predsednik Saveta EU, i Portugalac Žose Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso) kao predsednik Evropske komisije.

U oblasti odbrane i spoljne politike ubuduće, kako stoji u kominikeu, ne bi se više odlučivalo konsensuom tj na principu jednoglasnosti, nego većinom glasova kako bi se sprečilo da i samo jedna članska zemlja može opstruirati svaku inicijativu. Novina je, takodje, da bi ubuduće zakone i smernice mogao predlagati i Evropski parlament koji ih je dosad mogao samo blokirati ili menjati.

Takođe i za promene temeljnih sporazuma ne bi se više zahtevala jednoglasnost – bila bi dovoljna takozvana superkvalfikovana većina od više od 72 procenata država s najmanje 66 posto stanovništva. Na zemlje koje promene ne bi ratifikovale ne bi se odnosile te promene. 

Ministri su podržali i već postojeće predloge za pojačavanje nadzorne funkcije Evropske komisije i Evropske centralne banke nad nacionalnim privredama.

U kominikeu se nekoliko puta ponavlja da se nisu svi ministri saglasili sa svim predlozima, što bi trebalo da znači da su neki predlozi dobili samo superkvalifikovanu većinu.