Ko želi da ruši Grčku?

Na grčkoj krizi se isprobavaju scenariji ekonomskog i političkog tutorstva ili protektorata unutar EU i podela same evrozone na sever i jug i one koji profitiraju i one koji siromaše. Nemačka je motor EU i evrozone koja uz sebe nosi štap i šargaprepu. Džordž Soroš za Nemačku kaže:

Po mom sudu najbolje bi bilo uveriti Nemce da izaberu, hoće li biti malo popustljiviji lider ili će napustiti evro. Drugim rečima, Nemačka mora ili voditi ili otići, kaže Soroš i upozorava,  spasite evro! Odustanite od opsesije strogih mera štednje ili vi budite ti koji će napustiti zajedničku evropsku valutu!!!

Ovo je bačena rukavica Nemačkoj povodom stalnih pritisaka na članice evrozone u krizi, posebno Grčku, i licititiranja o ostanku ili napuštanju evrozone.

Stezanje Grčke – ekonomski protektorat

Nešto taktičnije i opreznije kaže grčki premijer Andonis Samaras koji je izjavio:

Lobi van Grčke, koji je zagovarao povratak drahme, imao je cilj da uništi ekonomiju zemlje i da razori Grčku kako to nije učinjeno ni sa jednom zemljom u miru. Bitka sa međunarodnim ´drahma lobijem´ je dobijena, ostaje da se poraze i domaći eksponenti koji bi da vide Grčku van evrozone.

Grčka je u krizi i pojedine izjave koje dolaze iz evrozone jačaju radikalne politike i ekstremiste koji dobijaju glasove na antievropskom raspoloženju, za izlazak Grčke iz evrozone. Naročito se to odnosi na koaliciju Siriza i Aleksisa Ciprasa koji ne odgovara politici EU, ali zbog prtiska EU i Nemačke na Grčku politika Sirize masovno dobija pristalice. Nemačka ne može direktno da pritiska velike ekonomije Italije, Španije ili Francuske oko krize u evrozoni, ali to može u slučaju manjih država poput Grčke, Potugalije ili u bliskoj budućnosti Slovenije, Kipra... Na ovaj način Nemačka se nameće kao protektor nad malim državama evrozone i kao spasilac ekonomije Italije ili Španije.

Jedinstvo na iskušenju

Prtitisak na grčku vladu je već politička konstanta od strane EU, MMF i pre svega Nemačke. Sve ovo utiče na unutrašnje odnose u samoj vladi i širenje političkog i socijalnog radikalizma. Mediji pišu da vođe triju koalicionih stranaka koje čine Vladu Grčke nisu uspele da se dogovore u vezi sa paketom mera štednje teškog 11,5 milijardi evra. To unosi izvesnu konfuziju u Grčkoj. Lider konzervativaca Andonis Samaras, lider socijalista Evangelos Venizelos i lider Demokratske levice Fotis Kuvelis nisu se složili u vezi sa sveobuhvatnim smanjenjem penzija i plata, a Venizelos i Kuvelis su insistirali na tome da kreditorska trojka omogući Grčkoj još vremena da sprovede mere štednje. Najvljeni su novi sastanci vrha vladajuće koalicje oko usaglašavanja nužnih mera trojke. Iz vlade, od strane koalcionih partnera stižu stavovi kako je potrebno je da zaštitimo ekonomski slabe. Venizelos je izjavio da Grčka ne može da pređe granice ljudske izdržljivosti.
Ne možemo se složiti u vezi sa nekim merama, kao što su sveobuhvatno kresanje penzija i smanjenje invalidskih penzija. Politička usaglašavanja unutar vlade Grčke praćena su sve masovnijim protestima radnika i sindikalnih organizacija gde jak uticaj ima koalicija Siriza. Masovniji protesti su bili pre svega u Solunu gde se okupilo najmanje 30.000 radnika, ali strane agencije smatraju da ih je bilo mnogo više. Svi opozicioni i sindikalni lideri bili su na masovnim demonstracijama koje su zvanično organizovali najveći sindikati ADEDI i GSEE.

Grčka će do 18. oktobra biti u velikim previranjima i potresima kada se očekuje samit EU gde Grčkoj treba da se odobri spasonosna rata kredita od 31,5 milijardi evra.