Godina teškog života u Grčkoj

Evropska unija i evrozona su u krzi i recesiji ali se pojačava evrooptimizam oko opstanka evrozone. Dok najnovija predviđanja ECB iznose i lošije cifre od prvobitnih i govore da se bruto društveni proizvod evrozone smanjio za 0,2 odsto u poslednjem kvartalu ove godine, kao i da se očekuje nastavak slabih aktivnosti i tek postepeni oporavak privrede u narednoj godini – dotle raste optimizam kod građana EU. Četrdeset odsto Evropljana danas ima povoljno mišljenje o EU, dok je u novembru prošle godine taj procenat jedva prelazio 30 odsto, navodi se u saopštenju Evrobarometra. Istovremeno, procenat građana koji smatraju da je EU dobra stvar porastao je u istom periodu sa 47 na 50 odsto, utvrdila je agencija. Istraživanje, koje je obuhvatilo više od 26.000 ispitanika iz 27 zemalja članica, pokazalo je da građani imaju najviše poverenja u Evropski parlament, dok je znatno manji broj povoljno ocenio rad Evropske komisije i Saveta. Međutim, više od polovine Evropljana (54 odsto) još smatra da njihov glas nema uticaja na politiku koja se vodi u Briselu, što potvrđuje tezu o demokratskom deficitu EU.

Štednja po Krugmanu

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je prekjuče izjavio:

Ako Grčka bude i dalje u potpunosti posvećena svojim ciljevima i ako ostvari rezultate, evropske institucije pa čak i svaka država pojedinačno će ostati posvećene podršci zvaničnoj Atini.

Od Grčke se traže rigorozne štednje i restrikcije. Drugo učenje nobelovca Pola Krugmana govori nešto drugo. Krugman kaže:

Ako štedite tako da ništa ne kupujete, uništavate moj prihod i mi, tonući, zajednički produbljavamo krizu. 

Krugman je sa svojim saradnikom Ričardom Lajardom sa Londonske škole za ekonomiju, napisao Manifest za ekonomski razum u kome iznosi tvrdnju da većina današnjih političara i kreatora ekonomske politike greši kada glavni uzrok krize vidi u neodgovornom zaduživanju države.

Grčke muke i dileme

Stopa nezaposlenosti u Grčkoj skočila je u junu na 24,4 odsto, a bez posla je bilo preko 1,2 miliona ljudi, saopštio je Zavod za statistiku u Atini. Najteže pogođeni recesijom, koja traje već petu godinu zaredom, su mladi do 24 godine, među kojima je 55 odsto bez posla. Grčka sa 10,7 miliona stanovnika od koji je 66 odsto u rasponu od 15 do 64 godine, dakle u radnoj kategoriji, živi u otežanim uslovima u poslednjih nekoliko godina. Najveće posledice krize osećaju se u Atini i Solinu koji zajedno čine nešto više od četiri miliona stanovnika Grčke ili oko 36 odsto populacije koja najviše trpe posledice krize. O teržini krize u Atini i stanju u Grčkoj dopisnik Dojče velea iz Atine Janis Papadimitriu, za Internet izdanje programa Tagesschau (Dnevnik) nemačke javne televizije ARD, kaže: Rekao bih da Grk radije pati u tišini. Ne želi da javno pokazuje svoj bol i probleme. U oči pada puno zatvorenih prodavnica, čak i u najboljim atinskim ulicama. Manje je automobila, pogotovo novih. U proseku su automobili stari oko 14 godina, što je dvostruko više nego u zapadnoj Evropi. Takve stvari pre pet ili deset godina ovde niste mogli da vidite. Takođe je sve više prosjaka na ulicama. Većina mora da izađe na kraj s malim platama koje se sada još i smanjuju. Plate padaju za 30 do 40 odsto. Ljudi se snalaze, štede na novoj odeći. Prošlog leta 60 odsto Grka nije išlo na godišnji odmor. To da neko živi u Grčkoj, ovde zarađuje novac, plaća porez, i da kaže - Mene je kriza zaobišla - ne, mislim da to ne postoji. Barem ja ne poznajem nikoga.

Ipak u Grčkoj živi i veoma moćna finansijska oligarhija i sloj koji nije mnogo pogođen krizom i koji je veći deo svog kapitala izneo iz Grčke ili profirita na nacioanoj krizi. Taj procenat je mali ali ipak postoji i društvo treba da ima stav i o onima koji se provlače bez većih posledica kroz vreme krize.

Grčki biznis u Makedoniji

Grčka je bila treći trgovački partner Makedonije prošle godine, a za 20 godina, Grci su uložili milijardu evra kapitala u Makedoniju. U Makedoniji radi 250 firmi sa grčkim kapitalom koje zapošljavaju oko 20.000 makedonskih državljana. Najbrojnije su kompanije u oblastima telekomunikacija, energetike, građevinarstva i prehrambene industrije... Dok traju politički teški razgovori između BJR Makedonije i EU oko naziva ove države i spor Skoplja i Atine oko iste teme, dotle biznis nezna za sukobe i granice. Grčka kompanija Aktor dobila je na tenderu ugovor o gradnji nove deonice autoputa kroz Makedoniju od Demir Kapije do Smokvice, koja je deo panevropskog koridora 10. Po pisanju medija, ugovor je vredan 210 miliona evra, a na tender se prijavilo 15 firmi. Rok za završetak radova je 72 meseca. Ova deonica duga je 28,2 kilometra i imaće dva tunela sa dvosmernim saobraćajem duža od kilometra, šest mostova, dve raskrsnice, pet nadvožnjaka i sedam podvožnjaka, navodi se u saopštenju. Projekat i realizacija vredi 271 milion evra, a Makedonija je u međuvremenu osigurala brojne izvore finansiranja. Evropska investiciona banka učestvovaće sa zajmom od 130 miliona evra, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) kreditom od 107 miliona evra. Iz predpristupnih fondova EU osigurano je 45 miliona evra, a šest miliona evra izdvojiće Vlada Makedonije. Oko 90 miliona evra od zajma EBRD-a biće iskorišćeno za gradnju autoputa, a ostatak će biti uložen u modernizaciju sistema naplate putarine i naplatnih rampi. Grčke kompanije su sve prisutnije u BJR Makedoniji što pokazuje da međudržavni sporovi političkog karaktera ne remete ekonomske interese i  protok kapitala.