Nezaposlenost “guši” EU
U Grčkoj je bez posla 53,8% mladih, a u Španiji 52,9%, što je razlog za pojačane socijalne i političke sukobe, pojavu anarhističkog i buntovnog odonsa prema sopstvenoj vlasti i „odliv mozgova“
Početkom sedamdsetih godina pojavila se knjiga Bardžisa i film Stenlija Kjubrika Paklena pomorandža o socijalnom i društvenom nasilju u Engleskoj kao pojavnom obliku društvene i ekonomske krize ranih sedamdsetih godina. Mladi su predmet nasilja i socijalnih devijacija u uslovima nezaposlenosti i nemogućnosti da se uključe u svet rada.
Nezaposlenost u EU i evorzoni danas bitno utiče na socijalne i političke procese unutar Unije i način komunkacije među članicama sa više ili manje sukobljavanja. Istraživanje nezaposlenosti, po analizi Statističkg bira EU (Eurostat), krajem avgusta pokazuje da je u evrozoni u junu 2012. stopa nezaposlenosti mladih u 10 članica zone opala, ali da je istovremeno znatno porasla u Španiji, Grčkoj i na Kipru.
Ključni problemi su upravo radna apstinencija mladih i obrazovanih ljudi u EU, posebno u Grčkoj i Španiji. U Grčkoj je bez posla 53,8% mladih, a u Španiji 52,9%, što je razlog za pojačanu socijalnu ali i političku konfliktnost, pojavu anarhističkog i buntovnog odonsa prema sopstvenoj vlasti i „odliv mozgova“ stručnih mladih ljudi sa juga EU na sever EU. Najniža stopa nezaposlenosti te kategorije stanbovništva je u Nemačkoj – 8% i Austriji gde je samo nešto viša – 8,9%, a sledi ih Holandija sa 9,2 pa se otuda može sagledati i talas seoba grčkih i španskih i italijanskih mladih ljudi u Nemačku i druge države EU na njenom severu.
Prottest rudara u Španiji
Da li EU pripada mladima?
Danas je u zoni evra bez posla 22,5 % mlađih od 24 godine, a u julu 2011. ih je bilo 21,3 %. U Italiji je taj postotak, prema navodima nacionalnog instituta za statistiku, iznad 35 %. EU teško da može kratkoročno da reši problem nezaposlenosti u EU i evrozoni na način kako sada funkcioniše EU i politički odnosi u njoj sa predominantnim uticajem Nemačke. Problem nezaposlenosti EK pokušava da rešava preko Evropskog socijalnog fonda (ESF) gde je kriznim državama uplaćeno oko tri milijarde evra. Grčka, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Portugal, Slovačka i Španija primaoci su sredstava iz fondova ESF u okviru pilot projekta započetog ranije tokom 2012. godine. Podaci govore da je u svih 27 zemalja članica, stopa nezaposlenosti bila 10,4% u julu 2012.
Strategija Evropa 2020 u delu politike zapošljavanja predviđa kao cilj da 75% stanovništva između 20 i 64 godina bude zaposleno. Inače, nezaposlenost u evrozoni raste već 14 meseci zaredom. Najveći broj ljudi koji traže posao je i dalje u Španiji (24,6 odsto) i Grčkoj (21,9 odsto). Broj nezaposlenih u EU-u u posljednjoj godini je povećan za skoro dva miliona.
Podaci govore da je u svih 27 zemalja članica, stopa nezaposlenosti bila 10,4% u julu 2012.
EU klizi u afrikanizaciju
Španija i Grčka imaju, gledano u procentima, više nezaposlenih nego mnoge afričke zemlje, pokazalo je istraživanje Međunarodne organizacije rada (ILO). Nezaposlenost u Španiji od 24,5 posto i Grčkoj od 22,3 posto veća je nego u svim drugim državama obuhvaćenim međunarodnim statističkim analizama. ILO je analizirao podatke za 178 država u svetu. Projekcije za 2013. godinu su da će stopa nezaposolensti sporo opadati u EU. ILO najavljuje da će 2015. u Grčkoj biti 20,3 posto nezaposlenih, a u Španiji 23,4 posto.
Težinu krize posebno povećava primena oštrih mera - otpuštanje zaposlenih i smanjenje plata.
Sve do sada smo trpeli nemilosrdno šibanje. Mislim da smo dovoljno platili za svoje greške, kaže predsednik Grčke Papuljas i dodaje, Evropa mora da razume da treba da pomogne Grčkoj. I ne samo Grčkoj, već i Španiji, Portugaliji i Irskoj, da prevaziđu ekonomsku krizu.
Grčka treba da uštedi na penzijama 3,5 milijardi evra, 1,47 milijardi u zdravstvenom sektoru, kao i da smanji potrošnju za odbranu u vrednosti od 517 miliona evra. Sve to utiče na političke odnose kao i stav slabijih eknomija i država prema jačima u EU, pre svega Nemačkoj.
