Rusija spasava prestiž u Kosmosu

Posle cele jedne serije omaški u lansiranju satelita, s poslednjim takvim događajem od pre mesec dana – Rusija je ove nedelje prizemljila proton-M, snažnu raketu-nosač, sposobnu da tone tereta uznosi u vasionu. Sva predviđena lansiranja uz pomoć moćnog transportera odložena su do daljeg, uključujući i izbacivanja u orbitu vojnih uređaja, saopštile su ruske RIA-novosti.

Crne epizode ovakve misije protona-M ponavljaju se od decembra 2010, kada su tri satelita glonas-M, iz ruskog sistema globalnog pozicioniranja (rivalskog američkom GPS) – umesto u orbiti završila u Tihom okeanu, negde hiljadu i po kilometara severozapadno od Honolulua, srećom van ruta brodova.

Sonda Fobos-Grunt  izgubljena na putu za Mars krajem prošle godine

Izbačeni sateliti nisu se domogli orbitalnih putanja, navodno zbog odstupanja poslednjeg od tri stepena protona-M sa zadatog kursa.

Poslednji udes je iz avgusta 2012. – kada su nepravilan rad ili potpuni otkaz funkcije na nekom od delova rakete uzrokovali gubitak još dva satelita. U međuvremenu, avgusta, novembra i decembra 2011. registrovana su još četiri nova otkaza (od 32 lansiranja ukupno), tako da su promašaji, uzeti svi zajedno pribavili mrlju ruskoj svemirskoj industriji.

U toj istoj 2011, SAD su izvele 18 lansiranja s jednim neuspehom, kao što tokom 2011. lansiranje svega jedanput nije uspelo ni Kini. Te dve sile imale su ove godine, Amerika osam a Kina jedanaest lansiranja, a obe bez i jednog promašaja. I Moskva, shvatljivo, ne može a da ne bude zabrinuta. Pogotovo, kada se januara 2012. nije uspelo ni s misijom Fobosa – unapred reklamiranim izbacivanjem sonde na Mars. I kada se, upravo na dan poslednjeg ruskog neuspeha, s Marsa na Zemlju vratio američki marsohod. Četvrti američki marsohod...

Gube se ugled i milijarde

Avgusta 2012, o slučaju se izjasnio predsednik vlade Rusije Dmitrij Medvedev. Ruski vasionski neuspesi ne mogu se više tolerisati, rekao je predsednik vlade. Ja ne znam šta je uzrok neuspeha – jesu li to ( neispravan ) gornji stepen, mehaničko oštećenje ili elementarna prljavština...ali to se više ne može tolerisati. Gubimo ugled i milijarde rubalja , citiran je Medvedev.

Medvedev je obećao da će lično odgovorni za celu stvar biti prozvani. Premijer je pozvao da se u najkraćem roku organizuje i sazove sastanak svih nadležnih a takođe i predstavnika kosmičke industrije, a da se o stanju industrije pripremi podroban izveštaj – uz pojedinost ko da bude kažnjen za događaje i šta da se preduzme.

U isto vreme o svemu je konferisao i Putin. Predsednik Rusije je o stanju industrije razgovarao sa Dmitrijem Rogozinom, zamenikom premijera nadležnim za odbrambenu industriju i generalom Vladimirom Popovkinom, šefom državnog Roskosmosa. Popovkin je zadužen za pomenuti izveštaj i predlog šta da se radi.

Trećeg septembra, u Kremlju je objavljeno da je Putin oslobodio dužnosti direktora Svemirskog centra Kruničev, Vladimira Nesterova. Državni Kruničev je reprezent sjedinjenosti na jednom mestu i dizajna i proizvodnje, ne samo delova raketa nego i satelita i opreme projektila i tereta. Ostavka Nesterova može imati veze s onim o čemu se u štampi raspravlja, da je na raketi otkazalo ovo ili ono – ali ostavka ne ukazuje šta je to eventualno trulo u kosmičkoj industriji zaslužnoj za prvi ikada lansirani sputnjik, pa za prvi satelit sa astronautom Gagarinom i za najveći ikada podignuti teret, to o čemu se raspravlja povodom protona-M.     

Vladimir Nesterov, generalni direktor državnog istraživačkog i proizvodnog centra Kruničev

Sledi za tragom novca

Da li su propusti (mada do u pojedinost još neobjašnjeni jer pojedinosti tek predstoje) možda proizvod oskudice u finansiranju? Nisu, pišu upućeni u stanje industrije. Od 2000. do 2012. budzet Roskosmosa povećan je trideset puta – sa 4,2 na 150 milijardi rubalja.

Na programe u kosmosu više para troše još samo Sjedinjene Države, s ovogodišnjim budzetom od 20 milijardi dolara. Ipak, u američkom programu ima a u ruskom nema letova na Mars i Jupiter, s cenom od dve i po odnosno milijardom i 100 miliona dolara. Znači, nije reč o novcu već o tome kako se novac troši – primiče se suštini kosmičkog pitanja Leonid Radzihovski, politolog i bloger vlastima bliske Rasijske gazete.

Radzihovski pominje stanje kada sve više para daje sve manje efekata. Aludira na korupciju, sakrivenu saradnjom Roskosmosa s raznoraznim nekompetentnim isporučiocima – kada se osposobljena preduzeća ostavljaju bez posla a narudžbine odlaze nekompetentnima.

Izgleda da će to sada imati da reši Vladimir Popovkin, čija je ideja da se takvi spuste iz svemira na zemlju time što će se Roskosmos ustrojiti identično Rosatomu – sav u državnom vlasništvu i postrojen po vojnički.