Grčka ucenjena od Šojble-a i EU
Nemački politički pritisak na Atinu
(foto, Grčki sindikati na protestu protiv vladinih mera štednje - smanjenja plata i otpuštanja u javnom sektoru)
Grčka je pred novim izazovima kako na unutrašnjem planu tako i pred EU. Svakim danom se obznanjuju razne pretnje koje dolaze iz Nemačke i pre svega od nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. On je odbacio mogućnost da Grčka dobije treći paket pomoći ali smatra da će Grčka ostati u evrozoni. Šojlbe kaže: Davanja za Grčku već su veoma velika, zbog čega ne možemo da pokrenemo novi program pomoći.
Grčka mora da uveri tim međunarodnih kreditora, poznatih kao trojka, da ostvaruje dovoljan napredak u štednji i reformama, da bi joj bila isplaćena sledeća tranša pomoći.
Sada čekamo izveštaj trojke, naveo je Šojble.
Pritisak Nemačke na Grčku povezan je i sa političkom situacijom u samoj Nemačkoj i pozicijom kancelarke Angele Merkel. Po istraživanju javnog mnjenja, Demohrišćani nemačke kancelarke Angele Merkel bi, kada bi se sada organizovali izbori, osvojili čak 39 odsto glasova, što je njihov najbolji rezultat od 2008. Kada je reč o opozicionom bloku, za socijaldemokrate bi glasalo nepromenjenih 26 odsto, dok bi za Zelene, partiju koju je nekada vodio bivši šef nemačke diplomatije Josip Fišer, glasalo 13 odsto, procenat više nego u prošlonedeljnoj anketi. Sve ovo navodi na moguću veliku koaliciju, sastavljenu od demohrišćana Merkelove i socijaldemokrata, na čijem čelu stoji Zigmar Gabrijel.
EU podeljena na dva dela
Svi ekonomski i politčki pokazatelji ukazuju da je EU podeljena na dva dela, na razvijeniji sever i krizni jug. Najveći broj članica evrozone je u dubljoj ekonomskoj krizi. Ova podela ukazuje i na jačanje ekonomskog ali i politčkog nacionalizma u EU, uz pritisak na države u krizi, pre svega Grčku.
Studija Instituta Haris, objavljena u londonskom ekonomskom dnevniku Fajnešenel tajms, ukazala je na velike podele i razlike unutar EU ali i na većinski stav po pitanju izlaska Grčke koja se smatra najodgovornijom za krizu u evrozoni. Po ovoj anketi Instituta Haris, može se videti da 27 odsto Nemaca želi da Grčka ostane u evrozoni, dok se 54 odsto izjasnilo u korist odlaska Grčke, a 19 odsto je bilo uzdržano. Francuzi, Španci i Italijini pokazali su veće razumevanje, pošto se u korist odlaska Grčke iz evrozone izjasnilo 32 odsto Francuza, 27 odsto Španaca i 21 odsto Italijana.
Krizni jug EU i evrozone se grčevito bori za odbranu svog nacioanlnog suvereniteta ali i opstanak u evrzoni, dok države severa EU imaju dosta kritičan odnos prema jugu globalne krize u Evropi a posebno prema Grčkoj.
Šestodnevni rad u Grčkoj?
Posebno zabrinjavaju stavovi Brisela i Berlina koji smatraju da je vlada Antonisa Samarasa podbacila u ostvarivanju programa ekonomskih i fiskalnih reformi propisanih kao uslov za sledeći krug kredita.
Grčku očigledno, pored ispunjena ionako teških uslova, čeka i velika rasprava sa EU i MMF oko posebnog uslova koji zadire u dubinu ljudskih i kolektivnih prava i prava zaposlenih. Administracije EU i MMF žele da Grčka ima šestodnevnu radnu nedelju što je suprotno sa grčkim zakonima ali i pravom zaposlenih u EU. Ovaj predlog nije jasno definisan, ali se o njemu priča u EU i Grčkoj. Traži se radikalna promena tržišta rada. Zahtevi se kreću od postavljanja novih minimalnih zarada, preko ukidanja ograničenja prekovremenog rada, do fleksibilnog radnog vremena. Sve ovo može da odvede do velikih socijalnih nemira u Grčkoj, pada Samarsove vlade i dobijanja apsolutne većine za koaliciju Siriza koja ima vidne primedbe na račun politike MMF i EU prema Grčkoj. Ukoliko bi se ova tema razvijala ka političkoj odluci to bi dovelo do pada vlade, novih izbora i sasvim sigurne pobede leve kolacije Siriza protiv koje su mnoge članice EU, pre svega Nemačka.
