Dužničko ropstvo Grčke i budućnost evroatlanske Evrope
Pucanje Grčke i, po očekivanom domino efektu, survavanje Italije, Španije i drugih država evrzone je krah nove Evrope stvorene posle II svetskog rata
(foto, grčki glasači u Atini uoči izbora, maja ove godine)
Grčka će se dugo boriti sama sa sobom za ekonomski ali i socijalni oporavak, i to će neminovono imati i odraz na ugled u EU i ozbiljno preispitivanje njenog statusa u evrozoni. Politički gledano, Grčka će u narednih nekoliko godina biti u političkim previranjima dok se ne pronađe model političkog ponašanja uslovima krize. Naredni meseci odrediće dinamiku državne politike Grčke u odnosu na odluke trojke odnosno EU, MMF i ECB ali i shvatanje ekonomske i političke realnosti u samoj Grčkoj.
Mediji objavljuju da francuske banke odlaze iz Grčke. Naredne nedelje one planiraju da prodaju svoje ćerke-firme. Ako se to dogodi nije direktno upreno protiv Grčke već je reč samospasavanju francuskog kaspitala zbog težine krize u samoj Fransuskoj. Francuska ima veliki kapital u Grčkoj i radi se o merama spasavanja tog kpatila pod pritiskom unutrašnje krize u evrozoni. Svoju nameru da prodaju grčke aktive već su izrazile Societe Generale i Credit Agricole. Takođe, zatvaranje svojih grčkih operacija objavio je francuski ritejler Carefour.
Politički poker i Grčka
Grčka se okretala i prema Nemačkoj. Nemačka državna politika i bankarski krugovi pritiskaju vladu u Atini da bude odlučna u sprovođenju mera štednje. Grčka vlada rešena je da se održi u evrozoni, ali traži izvesno vreme za konsolidaciju u spovođenju mera štednje, što može da utiče na dalju podršku EU, ECB i MMF prema vladi u Atini.
Naredni izbori u Nemačkoj pokazaće da li će evrozona i Grčka biti u žiži političkih nadmetanja i kakve će posledice nemački izbori izazvati po opstanak Grčke u evrozoni ali i po budućnost krize u Italiji, Španiji, Portugaliji i sve izraženiju krizu u Francuskoj. Naredni američki izbori na jesen biće takođe važni za opstanak evrozone i uticaj američke politike i ekonomije na EU i status evra kao globalne monete.
Nemački birači su nezadovoljni time što vlasti troše ogromna sredstva za pomoć tuđoj ekonomiji i vladajuća stranka se ne usuđuje da ih nervira. Upravo zato se oktobar naziva mesec odluke za Grčku.
Nemačka pamti dužničku krizu
Dužničkih kriza sa velikim unutrašnjim naporima i poniženjem bila je kamen oko vrata i Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. Nemačka ekonomska situacija u krizi iz 1952. godine dosta ima sličnosti sa grčkom krizom 2012. godine, dakle posle 60 godina. Tada je Savezna Republika Nemačka imala 30 milijardi nemačkih maraka spoljnog duga. Da je tada 70 zemalja poverilaca insistiralo na štednji i punoj otplati duga, do nemačkog privrednog čuda sigurno ne bi ni došlo. Tako su se učesnici Londonskog dužničkog dogovora početkom 1953. rešili za otpis značajnog dela duga da bi podržali podizanje Nemačke. Dakle, Evropa u vreme Maršalovg plana i pred stvaranje EU sa dve ključne države-članice Franuskom i Nemačkom koje su bile nepriajtelji u dva svetska rata, pokušava i uspeva sa SAD spase Nemačku i formira EZ. Danas Nemačka i Francuska kao prve države EZ treba da odluče ne samo o budućnosti Grčke u evrozoni nego i o opstanku EU kao evro-atlantske doktine. Pucanje Grčke i, po očekivanom domino efektu, survavanje Italije, Španije i drugih država evrzone je krah nove Evrope stvorene posle II svetskog rata.
