Pre 20 godina Slovacima nuđen Maršalov plan da ostanu u federaciji
Bivši slovački političar Moravčik tvrdi, takođe, da su Slovaci bili za pretvaranje federacije u konfederaciju dok su Česi insistirali na čvstoj federaciji ili razlazu
Pre tačno 20 godina, kada su Česi i Slovaci odlučivali o budućnosti zajedničke države tadašnji češki premijer, današnji predsednik Vaclav Klaus nudio je Slovacima neku vrstu malog Maršalov plana ekonomske pomoći.
Mi smo to, naravno, morali odbaciti jer smo nismo hteli ni zamišljati kako bi to ražestilo javno mnjenje u Češkoj, izjavio je u intrevju slovačkom nedeljniku Plus sedam dana poslednji federalni šef diplomatije, bivši slovački političar, Jozef Moravčik.
Kako tvrdi Moravčik, Klaus je na jednoj od rundi češko-slovačkih pregovora u sedištu svoje Građanske demokratske stranke (ODS) u Pragu, iznenadio slovačku delegaciju predlogom koji se mogao smatrati posledenjom šansom za spas federacije.
Navodno, ukoliko bismo se saglasili sa ostajanjem u federaciji, bio bi spreman da Slovačkoj ponudi neku vrstu malog Maršalov (Marshall) plana. To bi značilo velike investicije u slovačku ekonomiju čime bi se ona podgla na nivo češke“, precizirao je on.
On je odbacio tvrdnje da je to bio pokušaj sa strane Klausa da kupi Slovake.
Nismo to uzimali tako ozbiljno. S Klausove strane više se radilo o nadmudrivanju i pokušaju da nas uveri da treba da ostanemo u čvrstoj federaciji, dodao je Moravčik koji je, posle Vladimira Mečijara, bio drugi po redu premijer samostalne Slovačke (mart-decembar 1994.).
Moravčik, koji je u ovim pregovorima bio bliski saradnik tadašnjeg slovačkog lidera, smatranog za „oca samostalne Slovačke“,. Vladimira Mečijara, tvrdi da su Slovaci prvobitno u pregovore o budućnost federacije išli s predlogom za stvaranje konfederacije.
Naš cilj nije bio da se sasvim podeli Čehoslovačka. Hteli smo da mera dezintegracije odgovara Mastrihtskom sporazumu kojim je osnovana EU, precizirao je Moravčik. Prema njegovim rečima, češka strana je odbacila konfederalni model, institrajući na čvrstoj federaciji ili podeli države.
Ove izjave podsetiće mnoge na rasprave vođene nešto pre, tj 1991. i početkom 1992. u bivšoj SFRJ, kada se, takođe, s jedne strane insistiralo sa pretvaranjem zemlje u konfederaciju i na EU meri integracije u konfederaciji, a s druge na čvrstoj federaciji. Onima koji tražili konfederaciju, federalisti nisu nudili nikakav Maršalov plan, ali je zato EU, tada još uvek Evropska zajednica (EZ) nudila ju-republikama milijarde dolara i ubrzanu integraciju SFRJ u EU pod uslovom da obustave međusobne svadje i sukobe na najmanje godinu dana. U jugoslovenskom slučaju, nažalost nije postignut sporazum o podeli države koja se zato raspadala i delila u krvavim sukobima. A da li je moglo biti drugačije, o tome je sada sa stanovišta novih generacija i novouspostavljene političke konfiguracije zapadnog Balkana - izgleda sasvim izlišno i razmišljati.
