Nemačko-francuski „rulet“ oko Grčke
Javna je tajna da bi Oland bio spreman da Grčkoj ostavi više vremena za reforme a Nemačka se sa tim ne slaže
(foto: Merkel i Oland u Berlinu prošle nedelje sastali se povodom Grčke)
Francuski predsednik Fransoa Oland juče je sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel razgovarao o krizi u Grčkoj. Predsednik Francuske Oland kaže:
Za mene, pitanje se više ne postavlja - Grčka je u evrozoni... Grčka je u evrozoni i Grčka treba da ostane u evrozoni. Po Olandu, Grčka mora da demonstrira kredibilitet svog programa i spremnost njenih lidera da idu do kraja.
Grčki premijer Samaras napominje:
Mislim da ćemo moći da ostvarimo naše ciljeve i obaveze, smanjimo deficit, dug, obavimo započete strukturalne reforme. Javna je tajna da bi Oland bio spreman da izađe u susret Samarasovoj molbi i Grčkoj ostavi više vremena za reforme nego što je to prvobitno predviđeno. Nemačka se sa tim ne slaže. Austrijski kancelar Verner Fajman založio se za produženje rokova Grčkoj za otplatu kredita, ako se Atina bude pridržavala dogovora sa EU o reformama.
Vidim dobre šanse da se Grci pridržavaju dogovora sa EU, a zauzvrat trebalo bi da dobiju više vremena za otplatu njihovih dugova, istakao je Fajman u intervjuu bečkom dnevniku Esterajh.
Nemačke kalkulacije oko izlaska Grčke iz evrozone
Nemačka kancearka Angela Merkel posle susreta s grčkim premijerom Andonisom Samarasom u Berlinu rekla da je Grčka članica evrozone i da je premijer Samaras potvrdio da Grčka želi da ostane u evrozoni ali da su potrebni konkretni i vidljivi potezi, jer evro je mnogo više od valute, to je potvrda ideje o ujedinjenoj Evropi. Susret u Berlinu je potvrdio da će Nemačka i Francuska zauzeti jedinstven stav da nema više odlaganja i da Atina mora konačno da pređe sa verbalnih uveravanja na konkretno ispunjenje obaveza iz sporazuma o odobrenim kreditima. Neposredno pre početka razgovora Merkel - Samaras, nemačko izdanje Fajnenšal tajmsa je objavilo nepotvrđenu informaciju da je Merkelova izdala nalog da se formira tim eksperata koji bi izračunao cenu izlaska Grčke iz evrozone.
Zagovornici izbacivanja Grčke iz evrozone smatraju da bi se evrozajednica od toga realtivno brzo oporavila. Međutim, nije problem samo Grčka za evrozonu i njenu budućnost. Mnogo su teži odgovori kako iz krize izvući Španiju, Portugaliju i Italiju. Kriza u evrozoni trajaće i narednih nekoliko godina uz neophodnost soladarnosti i pokazivanja dobre volje jer zona evra nije pitanje dominacije ili slabosti bilo koje članice, već opstanka koncepta zajedničkog finansijskog i drugog tržišta. To je pitanje koncepta opstanka ili sloma EU kako je danas znamo i vidimo.
Premijer Grčke Samaras je rekao da lično garantuje da će njegova zemlja vratiti hitne kredite u vrednosti nešto većoj od 100 milijardi evra i da se nada da će moći da deficit smanji na tri procenta 2016. godine - što znači dve godine kasnije od roka koji je postavila Trojka. Postavlja se pitanje da li će na to pristati Nemačka, Francuska i ostale države evrozone i kako će se to odraziti na opstanak evrozone i krizu u drugim državama, pre svega portugaliji, Španiji, Italiji...
Grčkoj će već u septembru biti potreban svež novac.
Šta se realno traži od Atine?
Nemačka stranka Zelenih saopštila da bi želela da kancelarka Merkel jasno stavi svom grčkom kolegi do znanja da uslovi koji se traže od Atine moraju biti ispunjeni, ali da ostavi prostor za pregovore o dodatnom vremenu koje je potrebno Grčkoj. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc zatražio je od Grčke da nastavi tvrdi kurs privatizacije i štednje.
Zahtevi da se od Grčke napravi presedan ili da se ta zemlja izbaci iz evrozone potpuno su pogrešni, dodao je Šulc.
Atina je obećala da će smanjiti javni deficit na 7,3 odsto ove godine, 4,6 odsto sledeće i 2,1 odsto 2014. Javni dug koji je ranije ove godine smanjen za oko trećinu, zahvaljujući otpisu obveznica u rukama privatnih kreditora, dostići će 161,4 odsto u 2012, 165,4 odsto u 2013, a zatim pasti na 162,1 odsto u 2014.
Da bi se postigli ti ciljevi, neophodno je da vlada u Atini uštedi 11,5 milijardi evra tokom iduće dve godine. Od Grčke se takođe traži da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru za 150.000 hiljada do 2015 - što je proces koji je nevoljko pokrenut prošle godine - kao i da, do iste godine, proda državnu imovinu u vrednosti od 19 milijardi evra. U zamenu za reforme, Atina treba da primi kredite EU i MMF-a teške 130 milijardi evra, pošto je već primila oko 73 milijarde u okviru prvog paketa pomoći, odobrenog 2010. Sporazum o kreditima predviđa da će Grčka u 2013. i 2014. ostvariti primarni budžetski suficit od 1,8 odnosno 4,5 odsto, dok se za ovu godinu predviđa deficit od jedan odsto.
