Posle Rusa i Zapada, na Arktiku i Kina

Odlazeći proletos u Evropu, premijer Kine Ven Điabao doputovao je prvo na Island – malenu ostrvsku državu sa 320 hiljada stanovnika. Čime je gostoljubivi i ljupki Island privukao ovako izuzetnu diplomatsku pažnju mnogoljudne Kine? Geografskim položajem. Svojom isturenom pozicijom na dalekom severu i ako ne najkraćom, ono ne i prevelikom razdaljinom ostrva od Arktika – uz Južni pol (Antarktik), još poslednji nedotaknuti komad, ili još bolje, resursni rezervoar iscrpljene i prenastanjene planete.

Posle Rusa i Zapada, SAD i grupe zemalja NATO, privilegovanih pozicijom graničnih uz Severni pol – Kina takođe sada žuri da ostvari sopstveno pravo na prisustvo na Arktiku. Zapravo, da naukom i istraživanjima, politički a i vojnički bude što bliže glavnoj a možda i poslednjoj nagradi na planeti. Zagrevanje Arktika dva puta je brže nego zagrevanje ostatka zemljine površine. Ako se dogodi kako kažu izveštaji ljudi stručnih za problem (AMAP, Osmatrački program Arktika) – nestanak zemaljske kape večnog polarnog leda i snega tokom leta, očekuje se 2040. a možda i pre.

Prohodni će postati polarni pomorski putevi, iz Azije u Evropu i iz Azije u Severnu Ameriku. I postaće dostupni eksploataciji resursi – trinaest odsto još nelociranog petroleja, trideset odsto gasa, neutvrđeno velike rezerve zlata, dijamanata, cinka i gvožđa. Svo to nabrojano blago itekako je potrebno kineskoj brzorastućoj ekonomiji i Peking želi da se Kina nađe tu – na mestu, gde će možda brzina akcije aktera odlučivati o udelu.

Arktik što i Mesec, svačiji

Biti na mestu kada se objektivno nije na mestu, onako kao u slučaju država graničnih Arktiku (Rusije, SAD, Kanade, Norveške i zahvaljujući Grenlandu Danske), podrazumeva pronaći blisko uporište. Na primer – Rejkjavik, odlučili su se u Pekingu. Geografski, Island je tu, skoro koliko i susedi Arktika, a politički, zajedno uz Švedsku i Finsku, Island raspolaže mestom odmah iza susedskih, kao član Saveta za Arktik. Jedna je od zemalja koje se pitaju, kada je u forumima sveta reč o stvarima Arktika.

Strateško uporište je izraz koji ne mora značiti ništa, a može podrazumevati sve. Ne raspolaže se pojedinostima o tome šta sve pod tim podrazumeva Peking, u vreme kada se, gledano sa strane, uočava kinesko interesovanje za Island. Pogotovo, kada o nastojanju Kine da na Islandu utaba strateško uporište govore strane koje su u trci za nagradu Arktika konkurenti Pekingu.

Zemlje bliže Arktiku, sklone su nameri da Arktik bude privatan, ili da one imaju prioritet u njegovom razvoju. Ali Kina insistira da Arktik pripada svakome, baš kao i Mesec, citiran je Kui Hongđian, šef odseka za Evropu kineskog Instituta za međunarodne studije. Govorio je o poseti Ven Điabaoa, ali ne previše o Kini i Islandu.

Tokom posete premijera Rejkjaviku potpisan je sporazum dve zemlje o saradnji u regionu Arktika, u pomorstvu, polarnoj nauci i geotermalnoj energiji.

Kina želi da doprinese miru, stabilnosti i održivom razvoju arktičkog regiona, i iz tih razloga želi saradnju sa Islandom, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Kine Song Tao, mada je teško reći to je sve. Izvesno je da Peking ima velike ambicije. Od 2004. Kina ima istraživačku stanicu na Špicbergu, na teritoriji Norveške. Iduće godine će završiti i porinuti svoj impozantan ledolomac, taman na vreme za otvaranje severnih morskih prolaza, a sprema se da na Arktik pošalje brojne ekspedicije. Pitanje je samo šta još (osim objavljenog) Peking očekuje od Rejkjavika, i koliko će sam Island poći u susret kineskim ambicijama.

Kina je privlačna Skandinavcima. Nudi saradnju, ima enormno tržište, ali Island je član zapadne alijanse i ima prema njoj obaveze. Aranžmani su stvar vaganja, a proces je upravo otvoren, nije prekinut.

Od podmornica do PRO

Preduzimač, multimilioner Huang Nubo ponudio je gradnju kineskog turističkog centra. Vlada u Rejkjaviku je 2011. odbacila ponudu. Pozvala se na zakonsko ograničenje inostranog vlasništa na placu. Huang Nubo nije, međutim, odustao. Pošto ne može da kupi, pronašao je faktore vlasti nižeg ranga i počeo pregovore da zemlju uzme u zakup. Spekulacije medija tim povodom baš su u jeku, uz pitanje – kakva sve može biti namena jednog kineskog pomorskog odmarališta...blizu Arktika.

Uz pojedinosti ove vrste dospeva se, ne do pitanja turističkih, već vojnih, s obzirom da utrku sila do dobiti osigurava njihovo ubojito oružje. O njihovom učestalom međusobnom polaganju i osporavanju prava na Arktik Balkanmagazin je već izvestio, i podrobno (Zapad i Rusija u borbi za Arktik). Uz događaje u polju političkom, pomenuti su i oni vojni, na primer vojni manevar Norveške i saveznica, SAD, Britanije, Holandije, Francuske i drugih Hladni odgovor 2012. marta ove godine.

Četrnaest zemalja, 16.300 vojnika, najmodernije borbene mašine za rat na niskim temperaturama, a čemu to? Čemu glasine da SAD/NATO planiraju da u tim istim hladnim vodama rasporede plutajuće (PRO) anti-balističke projektile na ratnim brodovima? Sa svoje strane, Rusija reorganizuje planove i organizuje tesno sadejstvo Severne flote i Pacifičke flote i dve prve nuklearno naoružane strateške podmornice raspoređuje na dužnost u amfiteatru potencijalnih ratnih dejstava, važnom za Arktik.

Obe strane, i Rusija i Zapad, usto što s puno podozrivosti motre jedna na drugu, uračunavaju da u hladnim vodama iz kojih jedna drugu istiskuju od nedavno ima više riba. U njima je sada i Kina.