Opet problem zvani Preševska dolina

Na sastanku predstavnika albanskih političkih partija sa juga Srbije i Kosova, održanom krajem jula meseca u Gnjilanu, zaključeno je da pitanje Preševske doline treba rešavati u sklopu razgovora Prištine i Beograda. Kao i da opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa treba da pripadnu samoproklamovanoj republici Kosovo.

Tema serije od desetak sastanaka (poslednji je održan krajem jula) bilo je neučestvovanje predstavnika Preševske doline u razgovorima Prištine i Beograda. Učesnici sastanka složili su se da bi  predstavnici takozvane Preševske doline morali da budu bitan faktor u nastupajućim pregovorima.

Traže pritisak na Vladu Srbije

Sastanku su prisustvovali predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, potpredsednik skupštine te opštine Orhan Redžepi, predsednik Skupštine opštine Bujanovac Jonuz Musliju, Hidajet Hiseni iz Demokratske partije Kosova, Ahmet Isufi i Ajet Idrizi iz Alijanse za budućnost Kosova, Raif Cela iz Pokreta za ujedinjenje, predstavnici Pokreta Samoopredeljenje Ismail Kurteši i Hisen Durmiši i profesor međunarodnog prava Flamur Hiseni.

Glavni zaključci sastanka su da svi Albanci, ma gde se nalazili, treba da jedinstveno podržavaju Preševsku dolinu i da sve institucije Albanije i vlasti u Prištini treba da traže da se Preševska dolina vrati takozvanoj republici Kosovo.

Učesnici sastanka  zatražili su od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na vladu Srbije da ne ometa albansko stanovništvo Preševske doline u ostvarivanju slobodne volje na samoopredeljenje.

Zatraženo je i da svi zajedno izvrše pritisak na institucije Kosova, kako bi Preševska dolina bila stavljena u agendu razgovora Prištine i Beograda.

Priča o takozvanoj Preševskoj dolini (a to je ono kuda ide famozni Koridor 10 i ono isto koje je pominjao pokojni premijer Đinđić u jednom od poslednjih intervjua pred atentat) aktuelizuje se uvek kada neko u Srbiji pomene reč razgraničenje.  

Evo vam Sever, a vi nama vratite albansko Kosovo do Leskovca – čest je komentar albanskih mislilaca na temu granica, kada god neko pomene reč podela. Priča, naravno, ne ide jednolinijski i ovde se ne radi o uzročno-posledičnoj filozofiji na temu teritorije. Dakle, nije uzrok izmišljanja političkog naziva jednog dela Srbije, nekakve Preševske doline (koja ne postoji)- to što poneko u Srbiji neretko pomene podelu Kosova. Ideja o Albaniji do Leskoveca starija je od ideje podele Kosova. Podela Kosova – to jest priča o podeli – samo je dobar izgovor (ako Albancima više uopšte treba ikakav izgovor) za aktuelizaciju te priče koja je datira od kraja pretprošlog veka.

Registrovano udruženje terorista

Za početak, možda bi neko u Srbiji trebalo da zabrani postojanje udruženja veterana OVMBP, (Oslobodilačka vojska Medveđa, Bujanovac, Preševo) poput jednog u Bijanovcu, čiji je predsednik Aliju bio umešan u aferu prenošenja oružja s Kosova na jug Srbije, i to baš preko Gnjilana – gde je sastanak i održan.

Postojanje takvih udruženja, a slučajno sam radila reportažu baš sa tim iz Bujanovca, jednako je sumanuto kao da u SAD postoji uredno registrovano udruženje muslimanskih terorista.

A omogućiti predstavnicima i zagovornicima takvih ideja (poput odvajanja nekakve Preševske doline od Srbije) da budu predsednici opština u Republici Srbiji ne može se nazvati ni tolerantnim. U normalnim okolnostima, mada mi ne živimo normalne okolnosti, u državi koja makar pokušava da ima kakvu takvu vlast na celoj svojoj teritoriji (koja je sve manja) takvi političari ne bi bili gradonačelnici nego bi, eventualno, sedeli u zatvoru.

Možda ne zvuči politički korektno, ali ovde se ne radi o manjinskim pravima jedne nacionalne manjine, nego o ljudima koji direktno i javno pozivaju na otimanje dela teritorije i pripajanje iste već otetom Kosovu. Koliko su daleko u stanju da idu u tome, pokazuje i učešće ili podržavanje OVMPB usred Srbije. Ili terorista, jer to nije nikakva oslobodilačka vojska, to je ogranak UČK čijim bi pripadnicima, ako ništa, ono makar  trebalo da bude zabranjen ulazak u Srbiju.

I još jedan zaključak može da se izvede iz zahteva  poslatih sa ove serije sastanaka u Gnjilanu.

Podela Kosova – to jest priča o razgraničenju – više ide na ruku Albancima nego državi Srbiji. Albanci su ohrabreni posle dobijanja nezavisnog Kosova. Ohrabreni su jer je njihov terotizam koji se s početka krio u šumama, bio bogato nagrađen onog časa kada se spustio u gradove na Kosovu i porušio gotovo sva obeležja srpske državnosti i još uvek uklanja tragove srpskog postojanja na toj – srpskoj – teritoriji.

Tako ohrabreni oni danas mogu svako malo da destabilizuju Makedoniju ili da prete Srbiji nemirima u takozvanoj Preševskoj dolini. Misle da će proći nekažnjeno. Ali, pokušaja optimizma radi, ne znaju da su se prilike u svetu malo promenile od 1999, 2004. i 2008. – kada su napokon krunisali svoj san. I de facto dobili Kosovo. Svet se bavi malo većim problemima nego što je albansko Kosovo koje se odavno popelo na glavu i onima koji su ga zdušno pomagali.

Možda bi u ovoj seriji hapšenja i najavljivanju dekriminalizacije Srbije trebalo pogledati i na taj, južni, deo države. To bi se moglo tumačiti kao politički progon, da saborci UČK i zagovornici odvajanja dela države nisu svojim delovanjima zagazili u ono što izlazi iz okvira prava na političko opredeljenje, i sa obe noge stoje tamo gde bi trebalo da budu tretirano kao počinioci krivičnog dela.