EU: Sever protiv juga

Šef evrozone Žan Klod Junker upozorava na opasnost raspada monetarne unije. Postavlja se pitanje da li će za nekoliko meseci evrozone još biti? Ove teške ocene šefa evrozone ukazuju na dubinu političke krize u EU koja prevazlazi ekonomsku krizu i nastojanja da se nađu racionalna rešenja za spasavanje evrozone. Junker kaže:

Nemačka sebi dozvoljava luksuz da od pitanja evra neprestano pravi unutrašnjepolitičko pitanje. Junker zapravo želi da naglasi da nemačka admnistracija i politički i ekonomski vrh pokušavaju da krizu u evrozoni, umesto globalnog modeliranja, prenesu na odnose unutrašnjih političkih snaga u borbi za vlast, ali i bogaćenje uskih bankarskih krugova Nemačke na račun globalne krize u evrozoni, pre svega u Grčkoj, Španiji, Italiji. Junker ocenjuje da je štetno kada se pojedini političari zalažu za isključenje Grčke iz evrozone.

Raste nepoverenje među državama EU

Ako je suditi po rezultatima skorašnjeg istraživanja centra Pju, šaljiva koškanja među evropskim narodima iz vremena blagostanja sada su se pretočila u nepoverenje, a u slučaju Grčke i Nemačke, i u otvoreni antagonizam. Nemačka na talasu evrokrize jača svoj uticaj i dominaciju na političkom planu državne moću unutar EU. Nemačka javnost nema dobro mišljenje o državama u krizi u evrozoni, ali sve je veći negativni stav i u državama EU i evrozone prema nemačkoj nacionalnoj samoljubnosti. Istraživanja pokazuju da skoro dve trećine Grčka ima sve negativniji stav prema EU i Nemačkoj ali ipak Grci žele da ostanu u evrozoni. Stav da su integracije u EU uticale na (sadašnje, loše) stanje u nacionalnim državama može se videti kod Grka - oko 70 odsto anketiranih. Iza Grka dolaze i Francuzi (63 odsto), Britanaci (61), Italijani (61), Česi (59) i Španaci (50).

Samo je 59 odsto Nemaca usamljeno u verovanju da su evropske integracije njihovoj zemlji donele dobrobit.

Grci veruju u sebe!

Dok je cilj u EU bio globalizacija i proces mondijalizacije i predavanje nacionalne suverenosti konceptu EU, većina država veruje u sebe i koncept države-nacije. Čak 71 odsto Grka ima dobro mišljenje o svojoj zemlji. Dakle država-nacija je i dalje dominantna u odnosu na evropsku globalizaciju. U tom osećaju prevazilaze ih samo Nemci (82 odsto) i Britanci (78 odsto).

Politička a onda i ekonomska kriza unutar EU otvorila je pitanje severa i juga unutar EU. Malo koja zemlja severa pozitivno gleda na Grčku i generalno su manje spremne za pružanje finansijskog pojasa spasa od južnih suseda. Britanci, Francuzi i Nemci procenjuju da Grci, Italijani i Španci prednjače po lenjosti i da su najkorumpiraniji. Ovakav stav unutar EU jasno ukazuje da je proces dezintegracije EU uveliko u toku i da je kriza evrozone samo rezultat političkih razlika i smanjenja poverenja u jedinstveno političko i ekonomsko tržište.

Tanki dogovori grčke vlade

Grčka vlada postigla je krhke dogovore oko mera štednje, vredne 11,5 milijardi evra, koje zahtevaju međunarodni kreditori da bi odobrili nove tranše pomoći. Lider grčkih socijalista iz stranke PASOK, Evangelos Venizelos je rekao da zvanična Atina mora zatražiti više vremena za ispunjenje ciljeva dogovorenih u okviru paketa pomoći ali da će, za sada, u interesu zemlje, taj zahtev ostaviti po strani. Neke mere unutrašnje štednje i reorganizacije daju neke efekte. Piraeus banka Atina saopštava da je za 95 miliona evra preuzela zdrave plasmane i obaveze Poljoprivredne banke Grčke. Piraeus bankarska grupa ostvaruje vodeću poziciju u bankarskom poslovanju u Grčkoj, sa tržišnim učešćem od 19 odsto (depoziti) i 16 odsto (krediti). Ukupan broj zaposlenih u ovoj Grupi dostigao je 17.000 ljudi. Mreža filijala ukupno iznosi 1.230 jedinica i uključuje još devet zemalja van Grčke. Piraeus bankarsku grupu je u ovoj transakciji finansijski savetovala kompanija Lazard Freres.

Imigranti okupiraju Grčku

Atina: Operacija Ksenios Zevs, počela je u prošli četvrtak

Velika opasnost za Grčku u ovom periodu je nekontrolisani ulazak imigranata, preko Turske i drugih država, koji dolaze iz afričkih i azijskih zemalja. Veliki je strah Atine od najezde azilanata iz Sirije i Iraka. Grčka policija je saopštila da je počela novu operaciju - eliminaciju stranaca bez dokumenata iz centra Atine. Operacija pod nazivom Ksenios Zevs - po antičkom kralju bogova Zevsu, zaštitniku gostiju, počela je u četvrtak uz učešće 2.000 policajaca iz Atine i 2.500 iz jedinice granične policije uz granicu s Turskom, kuda ulazi glavnina stranaca bez dokumenata. Turske vlasti se ne trdude mogo da blokiraju ulazak imigranata u Grčku, već to i tolerišu, stvarajući velike probleme za grčku državu i pogranično grčko stanovništvo. Po rečima portparola policije, vraćanje ilegalnih imigranata u zemlje porekla je potreba nacionalnog opstanka Grčke. Jasni su stavovi grčke države da želi da sačuva ionako krhku stabilnost, sprečavanjem najezde imigranata koji mogu da ugroze državnu bezbednost. Sindikat policije (POASY) upozorava da će zbog prekomande stotina policajaca na granicu s Turskom, nekoliko regiona Grčke ostati bez zaštite.

Konzervativni premijer Andonis Samaras, obećao je da će ponovo osvojiti gradove i zaustaviti invaziju ilegalnih migranata.