Ko je kriv za krizu

Evropa vodi svoju najtežu političku i ekonomsku bitku posle drugog svetskog rata. Politička scena u Evropi i EU pod teretom krize sve više otvara pitanje šire socijalne pobune zbog visoke nezaposlenosti, recesije i opšte krize u evrozoni. Političke partije levog ili desnog opredeljenja, kao i one liberalne, danas u evrozoni su pod udarom javnosti i gradjana kako zbog načina vođenja država, tako i zbog visoke korupcije koja je podgrevana od partija bilo kojih boja. Kriza pogađa države veoma burno, što je praćeno političkim promenama poput Grčke, Španije, Italije, Portugalije gde su nekada bile na vlasti vojne hunte i desničarske politike koije su kasnije ustupole mesto partijama levice odnosno Socijalističke internacionale.

Socijalna eksplozija preti

Nije ni čudo što je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc upozorio da bi ekonomska kriza u Španiji, ali i drugim državama u krizi u evrzoni, mogla da izazove socijalnu eksploziju širom kontinenta.

Demonstracije u Španiji pokazuju da socijalna eksplozija vreba, zahvaljujući visokoj nezaposlenosti medju mladima u Evropi, izjavio je nemački socijaldemokratski poslanik Šulc za berlisnki list Bild. Šulc se založio za hitnu primenu novih evropskih programa kojima bi se konačno stvorilo više radnih mesta za ovu generaciju, prenela je francuska novinska agencija AFP.

Kriza u evrozoni ali i u drugim državam Evrope nameće pitanje raspodaje državne imovine kroz proces privatizacije. Neokonzervativni krugovi trvde da treba stegnuti kaiš u državama u krizi kroz štednju, privatizaciju ili, masovno otpuštanje zaposlenih.

Problemi sa Grčkom i evrozonom su previše veliki da bi se rešili, kaže ekonomista Benk of Amerika Miki Livi. Glavni ekonomista jedne od najvećih američkih banaka smatra da je potrebno da dođe do promene u načinu upravljanja u EU, smanjenja suverenosti država po ekonomskim pitanjima i da bi onda, uz veoma veliku cenu, možda, bilo moguće očuvati ekonomsku Uniju.

Ali bez Grčke, dodaje Livi. Grčkoj se preti i umesto da sadašnja vlada dobije podršku da bi se konsolidovala stižu pretnje i ucene.

Leve partije u Evropi i evrozoni nisu mnogo učinile na stvaranju uslova za socijalnu državu. To se pre svega vidi na Balkanu u primerima vlasti levih partija u Srbiji i Grčkoj. Pad PASOK u Grčkoj s vlasti i DS u Srbiji samo ukazuje na vidne slabosti Socijalisitčke internacionale u uslovima globalne krize.

Srbija i Grčka u sivoj zoni

Nedavno je na grčkom ostrvu Samos održan SIMI simpozijum, od 15. do 18. Jula, partija levog bloka Evrope u okviru Socijalističke internacionale. Na ovom skupu iz Srbije su učestvovali lider DS i donedavni predsednik Srbije Boris Tadić i Ivo Vejvoda, blizak saradnik Borisa Tadića i Sonje Liht. SIMI Simpozijum već godinama okuplja vodeće globalne lidere iz sveta politike, biznisa i medija sa ciljem podsticanja rasprave o tome kako progresivni lideri širom sveta mogu da aktivno utiču na neka od najaktuelnijih pitanja globalnog društva. SIMI Simpozijum ovoga puta bio je posvećen ideološkim i praktičnim temama u borbi protiv svetske ekonomske krize, uzimajući u obzir iskustvo Grčke. Među učesnicima bili su i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, bivši premijer Grčke Jorgos Papandreu, predsednik parlamenta Finske i drugi. Na skupu su bili i predstanici grčke levice odnosono Andraes Papandreu fondacije, osnovane 1996. godine kao neprofitna organizacija koja se se bazira na idejama i politici Andreaesa Papandreua.

Na skupu levog bloka bila je prisutnaá i Cambel Elizabet, potredsendik Fonda braće Rokfeler. Uvodne napomene na ovom skupu imao je donedavni lider pASOK i premijer i sada još uvek važeči lider SI Jorgos Papandreu. On je govorio o nastojanjima PASOK da pronađe izlazak iz krize ali das u promene zakočile ekonoomske i političke oligarhije u Grčkoj ali i u EU. Papandreu je rekao:

Shvatili smo potrebu da promovišemo velike strukturne promene, jer znamo da je Grčka zemlja sa velikom potencijalom, ali je Grčka zemlja u kojoj je bilo velikih zloupotrebaá i gde postoji stav političke elite da se ništa bitno ne manja u državi.

Skup se bavio uzrocima krize i njenim posledicama, ali ne dovoljno i rešenjima za izlazak ili sanacijom i ponašanjem partija SI tokom krize u evrozoni.

Lider DS Boris Tadić govorio je određenoj odsutnosti EU sa Balkana, ističući da je interes Srbije da bude deo EU i da utiče na regionalnu stabilnost.

Ono što je karakteristično za PASOK i DS kao članice SI jeste što nisu uspele da naprave u svojim državama koncept socijalne države, da nisu uspele da ostvare sociajlni dijalog sa sindikatima i poslodavcima, da nije bilo veće borbe protiv korupcije u vrhovima PASOK i DS što je uticalo na pad s vlasti i PASOK i DS kao i Papandreua i Tadića. Danas je u Grčkoj  amalgam vlada Nove demokratije uz podršku PASOK, kao što je u Srbiji vlast umerene desne partije SNS u koaliciji sa SPS gde će lider SPS Ivica Dačić biti premijer. Dakle u Srbiji i Grčkoj je novo-stara vlada koja će morati da se suoči sa teškim posledicama nezaposlenosti, spoljneg i unutrašnjeg duga. Srbija i Grčka su u sivoj zoni korupcije, gde su najbolje zaštićeni bogati slojevi društva i vlada veliko raslojavanje stanovništva.

Papanderu je odstupio s vlasti ali PASOk je faktor vlasti u Grčkoj. Boris Tadić je izgubio fotelju predsednika Srbije ali je i DS izgubila mesto u vlasti i vladi. Lider PASOK, posle pada s vlasti postao je Venizelos, bivši ministar finansija koji je zamenio Papandreua, dok je u Srbiji do partijskog kongresa i dalje na liderskom mestu u DS Boris Tadić.

Unutar vlade Srbije i parlamentarne većine važnu ulogu imaće SPS koji teži da postane punopravan član SI. Nezaposlenost u Grčkoj koja je oko 23 odsto i u Srbiji sa oko 25 odsto nije dobra preporuka za poliitke PASOK i DS ali otvara temu velike reforme unutar SI po pitanju globalnih ekonomskih i političkih pitanja Evrope i Balkana.