Savršena oluja MMF-a u evrozoni

Velika je kriza unutar evrozone, ali i na svetskom ekonomskom tržištu pre svega u MMF. Nekadašnji visoki zvaničnik MMF-a Piter Dojl, kritikovao je nedostatak vođstva u MMF-u i izjavio da prva žena na čelu Fonda nije sposobna da obavlja taj posao. Dojl kaže da je propust Fonda da na vreme i više puta izda upozorenje nervoznim političarima u regionu, rezultovao patnjom građana u prezaduženim zemljama i opasnošću da bi situacija mogla dodatno da se pogorša. Nedostatak odlučne akcije MMF-a je na rub propasti doveo drugu valutu po zastupljenosti u svetskim valutnim rezervama, odnosno evro. Rubini, profesor na Univerzitetu u Njujorku, istakao je pet faktora koji bi mogli da ugroze svetsku privredu. To su: pogoršanje dužničke krize u Evropi, povećanje poreza i smanjenje potrošnje u SAD-u što bi moglo da odvede najveću svetsku ekonomiju u recesiju, oštro usporavanje rasta kineske privrede, dalje usporavanje tržišta i vojni sukob s Iranom.

Nemačke packe Grčkoj

Pred Grčkom su novi pritisci koji dolaze iz nemačkih političkih i finansijskih krugova koji onda vrše pritsak i na ECB i EU ali i MMF. Nemački listovi šire kampanju da Grčka ne treba da dobije novu podršku i da postepeno treba da napušta evrozonu. Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond procenjuju da li Grčka, suočena sa ogromnim dugovima, ispunjava obaveze vezane za reforme. Međunarodni donatori su tokom posete okončane 9. jula, zaključili da Grčka nije ostvarila postavljene ciljeve i da mora ubrzati reforme. Pred Grčkom vladom su teška iskušenja u narednih mesec dana. Grčka mora da 20. avgusta praktično isplati garanciju ECB od 3,2 milijarde evra.

Grčka namerava da za uravnoteženje bilansa zatraži produženje roka za najmanje dve godine što, posebno Finci i Nemci, ne žele da prihvate. Zadatak premijera Samarasa je herkulovski, priznao je nemački ministar finansija Volfgang Šojble.

Mi smo spremni da pomognemo Grčkoj, ali ona ne može da izbegne strukturne reforme, ukazao je nemački ministar Vestervele.

Hladni rat EU prema Grčkoj

Rezultati izveštaja trojke će presuditi da li će Grčkoj do septembra biti isplaćena nova tranša paketa pomoći u iznosu od 31,5 milijarde evra, kako je predviđeno u skladu sa programom pomoći toj zemlji. Grčki ministar odbrane Panos Panajotopulos prošle nedelje izjavio da su plate u vojsci dosad već snižene za 37 odsto i da novo sniženje nije moguće. Pritisak iz Nemačke na Grčku vidi se i oko.Poslanik Liberala u Bundestagu Ervin Loter smatra da bi bilo veoma smisleno da se ustanovi neka vrsta 'last-minute-premije' za odmor u Grčkoj ali i drugim zemljama juga Evrope koje su pogođene finansijskom krizom. Turistička sezona u Grčkoj nije kao prethodne godine a nemačke turističke kompanije daju popuste i do 30 odsto za one koji se odluče za letovanje u ovoj, krizom potresenoj zemlji. Nemački mediji prenose navode Turističkog saveza Grčke prema kojima je broj rezervacija iz Nemačke opao za 25 do 30 odsto. Treba podsetiti da su do sada Nemci bili najmnogobrojniji turisti u Grčkoj. Tamo je 2011. odmor provelo 2,24 miliona građana Nemačke. Nemačke turiste je najviše, još pre održavanja i ponavljanja parlamentarnih izbora u Grčkoj, zaplašila mogućnost istupanja te zemlje iz evrozone i sa tim povezana neizvesnot ili opasnost izbijanja finansijkog haosa.

Bil Klinton kao grčki lobista

Za potrebe jačanja grčkih interesa u svetu i lobiranja za tu zemlju, zainteresovan je bivši predsednik SAD iz redova demokrata, Bil Klinton koji ima određeni uticaj i danas u Obaminoj administraciji. Bivši predsednik SAD Bil Klinton razgovaraće sa premijerom Grčke Atnonisom Samarasom o stranim investicijama u toj zemlji. Klinton je doputovao u Grčku kako bi promovisao Helensku inicijativu koju su pokrenuli biznismeni grčkog porekla koji žive u inostranstvu. Brojna je i uticajna grčka dijsapora u svetu koja može da pomogne ekonomskom spasavanju Grčke. Koliki se pritisak preneo na Grčku vidi se i po nekim nebuloznim idejama koje vređaju nacionalni ponos Grčke. Ambasada Grčke u Beču reagovala je oštro na pisanje austrijskih i italijanskih medija da egejsko ostrvo Ikaria razmišlja o otcepljenju od Atine i pripajanju Austriji. Na konferenciji u Lozani iz 1923. godine istočno-egejska ostrva, uključujući Ikariju, pripadaju Grčkoj.

Grčko ostrvo u Egejskom moru Ikaria želi da se otcepi od Grčke i možda pripoji Austriji, prenosi bečki besplatni dnevnik Hojte.. Na ovom ostrvu, koje ima oko 9.000 stanovnika, razmišlja se o sprovođenju referenduma na kome građani treba da odluče da li žele i dalje da njima vlada Atina ili da Ikaria postane nezavisna. Za vreme grčke vojne diktature od 1967. do 1974,Ikaria je korišćena kao kazneno ostrvo za komunističke disidente.