“Antiputinska” investicija SAD

Ruska zvezda ekrana Ksenija Sobčak – usto i  jedna od ikona anti-putinskih manifestacija iz decembra 2011, marta, maja i juna ove godine,  neočekivano ima problem s parama. Pozvana je da vlastima objasni otkud joj milion i po evra keš novca, pronađenog tokom policijskog pretresa u njenom stanu – i još u kovertama s nejednakim iznosima (Interfaks. ru, 15. juna ). Nešto, kao kada se sredstva rasporede za isplatu.

Pare, oduzete tokom pretresa, bile su u različitim valutama, naime više od milion evra, 480 hiljada dolara i više od 480 hiljada rubalja, raspoređene u 121 koverti, što je motivisalo određena pitanja istrage i moglo bi posvedočiti o njihovom takozvanom nebankovnom poreklu, izjavio je Interfaksu predstavnik Islednog komiteta Vladimir Markin.

Moskovska policija objavila je fotografije pronađenog novca, najvećma u krupnim novčanicama, pomenuvši da na pojedinim kovertama ima zanimljivih zapisa. Na primer – za zbivanje u Kazanju, 32 hiljade (DP.ru, 12. juna )! 

Pronalazak toliko sredstava na mestu gde se novac u velikim iznosima obično ne čuva, suočio je istragu s masom iskrslih pitanja o poreklu tih para, preneo je Interfaks izjavu Markina. Sama pak Ksenija Sobčak, ne vidi u inkriminisanoj pojedinosti o novcu čuvanom u stanu ništa neobično. ...Njen godišnji prihod iznosi oko dva miliona, i ona pare čuva u kući, zato što ne veruje bankama, rekla je diva televizije (DP.ru).

Kasnije, to prvo objašnjenje unekoliko je dopunjeno, s obzirom da je policija navela kako će istraga proveriti takođe i njenu izjavu da je deo (nađenog) novca dobila na poklon, a deo uzela na zajam (Interfaks. ru ).

Poklon i zajam su novost. U prvom navratu bilo je reči o visokoj zaradi čuvanoj van banke. Mogućno je da je izjava u prvom trenutku dopunjena naknadno, eventualno po savetu advokata. Jer, tu širu verziju objašnjenja, o zaradi, onda novcu na poklon i novcu na zajam, sve na jednoj istoj gomili nađenih para, saopštio je nešto kasnije poznati ruski advokat Henri Reznik – angažovan kao savetnik i zastupnik Ksenije Sobčak u iskrslom slučaju.

Sav novac pronađen kod Ksenije Anatolijevne njeno je lično vlasništvo i njegovo poreklo je zakonito, citiran je Henri Reznik. Zahtevaćemo vraćanje para do poslednje kopejke, a takođe i pasoša” ( tada, u trenutku te izjave, još uvek kod policije ), citiran je. Veći deo oduzetog novca Sobčak je zaradila, a još deo uzela na zajam ili joj je on poklonjen, citiran je advokat.

Moskva, 5. decembra 2011, prvi protesti posle parlamnetarnih izbora

Odakle novac i u koje svrhe

Posle ovako gromkog uvoda, afera Sobčak zašla je minulih dana u fazu zatišja, uz nagoveštaj ruskih vlasti da bi se istrazi mogli pridružiti eventualno i poreznici, u svojstvu svedoka o prihodima. Ukoliko ih pozovu, pozvaće ih da posvedoče o preduzetništvu i stvarnoj zaradi junakinje priče. Proveriće se, postoje li eventualno i sredstva nepokrivena deklaracijama, neki višak.

Ksenija Sobčak jeste preduzetnik, prijavljena je kao osnivač Fonda Anatolija Sobčaka, zatim izvesne Nove kompanije brend, a takođe i Međuregionalnog omladinskog društvenog pokreta Svi slobodni, u kojem je generalni direktor, nabrojala je jedna od ruskih agencija (SPARK-Intefaks).

Nije od vlasti obelodanjeno koliko će dugo potrajati isleđivanje ovog novčanog slučaja, ali ono ključno što bi vlasti želele da utvrde svodi se na pitanje druge vrste – odakle Kseniji Sobčak novac i čemu je zapravo ta suma trebalo da posluži? Kremlj je uveren da u Rusiju dotiče ponornica inostranog novca, pre svega iz SAD, kojim Amerika finansira antiputinizam na ruskim ulicama – ono, što neskriveno praktikuje u slučaju neodgovarajućih režima drugih zemalja. U slučaju Sobčak, nastoji se utvrditi da li je sanduk s blagom takođe deo američkih para?

Kremlj podozreva da pobuna protiv Putina mitinzima, protegnuta od decembra do juna, osim neporeknutih unutrašnjih razloga ima i svoju inostranu, antirusku motivacionu komponentu. Reč je o nastojanju SAD da se u Moskvi, u vrh vlasti Rusije, usade neki lokalni Jušćenko ili Sakašvili – ruski odeveni američki ljudi.

Doktrina Vašingtona je da su američki interesi globalni, neograničeni teritorijalnošću drugih država, iz čega proizilazi spremnost Amerike da u osiguravanju “nacionalnih interesa” dejstvuje u celom svetu svim raspoloživim sredstvima. Dakle, i prevratima. Udari po pojedinim nelojalnim režimima i zemljama već su u tom smislu praksa. Primera primene doktrine ima na pretek – od Libije, do Iraka i Sirije, gde je peh tamošnjih diktatora bio, ili jeste, jedino to što kao diktatori nisu diktatori-američki prijatelji.

Pošto su njihove zemlje teško razorene i oni ubijeni ( Gadafi čak divljački, sramno! ) – svet se navodi na laži o razlogu egzekucije. Tobože, agresija na Irak i Libiju uzrokovana je opresivnim karakterom srušenih vlasti.

Saudi-kraljevi i šeici naftaši, u Persijskom zalivu, opresivni su u još većoj meri ali imuni su – Saudijci su američki prijatelji. Kupuju američko oružje i slušaju kome će prodavati naftu.

U Siriji, sirijski režim treba da padne iz tih razloga – u strahu da narasli uticaj Teherana, posle povlačenja SAD iz Iraka, ne ugrozi režime-američke prijatelje u Zalivu.     

Proizvodnja istine

Laž o ljudskim pravima i diktatorima produkt je mašine propagande. Ona je bez premca po raspoloživim visoko-efektnim tehnologijama. U vreme Iraka, u Fajetvilu u Severnoj Karolini, funkcionisao je centar ravan bilo kojoj globalnoj komunikacionoj kompaniji ali u rukama vojske –obelodanio je 2005. Džef Gert, reporter Njujork tajmsa. Oprema u studijima, nešto najsavremenije za to doba. Producenti, zauzeti kombinovanjem muzike i vesti – paketa, spremanih da se gotovi prebace mreži prijateljskih radio i TV stanica za emitovanje. U Bagdadu i Kabulu, kamioni-studija i novinari, spremni da stignu na mesto događaja. Ali – centar nije deo novinske organizacije nego je vojna operacija, i svi ti pisci i producenti zapravo su vojnici-profesionalci.

Njihov zadatak na mestu događaja je da ofarbaju zbivanje, i da sliku uvijenu u luksuzni staniol pošalju demokratskim medijima spremljenu za konzumaciju.

U Fort Bragu, u SAD – 1200 ljudi jedinice za psihološke operacije, imalo je u tom trenutku zadatak da tvorevinu svojih istinitih poruka za potporu ciljeva US spreme i otpreme svetskim konzumentima informacija, a da američko sponzorstvo ostane prikriveno, objavio je Gert (Military's Information War Is Vast and Often Secretive, December 11, 2005).

Svega jedan delić podignutog zastora, nad onim što je od Gerta citirani pukovnik Džek Sjum, u to doba komandant Četvrte grupe za psihološke operacije, objasnio (američkom) kontrolom nad masovnim doživljajem skupa. Kontrolori masovnog doživljaja mese i oblikuju  proameričko gledanje na događaje: Sadam-ubica, da! Abu Grejb, sadizam i naci-iživljavanje Amerikanaca čuvara nad logorašina, ne! Gvantanamo i davljenje isleđivanih, ne! Ubijanje žena i dece duž granice Pakistana i Avganistana, ne!

Moskva-protest opozicije na Blatnom trgu (Balotnaja) u subotu 10. decembra kada su organizatori tvrdili da je bilo oko 150 hiljada učesnika a policija – 25 do 30 hiljada

Pogled iz režije

Prevratima u Srbiji, Gruziji i Ukrajini, SAD su imale dokaz da su američke ratne tehnologije efikasne i van oružanog okvira – i da su promene vlasti pritiskom mase na ulicama, tzv. demokratske revolucije, pitanje visine u to uloženog novca. Sve je kupljeno američkim parama. Čak i jeftino, kada se uzme da je reč o desetinama miliona dolara rashoda na na-vrat-na-nos sklepane elite, demokratske medije, aktiviste... Najveća muka bilo je održati ih na okupu, ali smešila im se mogućnost pljačke državne imovine, privatizovanje.

Prevrat u Kijevu uznemirio je Moskvu. Kremlj je razumeo da SAD raspolažu nečim što Rusija u svom arsenalu nije imala. Ukrajinska revolucija podizala je adrenalin parolama, songovima i muzikom. Omladini na Trgu nezavisnosti probuđen je romantičarski zanos. Masa je znala da je izborna pobeda njenog kandidata ukradena. I znala je da je izbor koji treba da učini sudbinski (Ukrajina unutar Zapada!) i mogla je čuti i videti da je s njom u tom trenutku celi slobodoljubivi svet – znači, kamere američkih televizija.

Na ekranima, događaj je delovao kao veliko polaganje računa jedne nedemokratske vlasti jednoj mladoj demokratiji. To knjigovodstvo revolucije činilo se prozračnim – sve dok se u jednom delu javnosti zapadne Evrope nije posumnjalo u verodostojnost američke slike. U listovima Gardijan, Mond i nekim drugim, počelo se pisati o tome da u vezi s revolucijama ništa nije slučajno – od pojedinosti da su poprišta uglavnom na terenu bezbednosno važnom za Rusiju, na Kavkazu i Crnom moru, do sistema prepariranja masovne svesti.

Američki Fridom haus, na čijem je čelu bivši direktor CIA Džejms Vulsi, bio je glavni sponzor ‘narandzaste revolucije’ u Ukrajini, navedeno je u Gardijanu. Novembra 2003, Vulsi je u Biškeku otvorio štampariju u kojoj je štampano 60 opozicionih časopisa. Mada se ta štampa prikazuje kao nezavisna, zvanični vlasnik je institucija kojom predsedava republikanski senator Dzon Mekejn, dok se u njenom odboru nalazi bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Entoni Lejk, objavio je Gardijan. Ovaj Mekejn je onaj koji Putinu tvituje Vlad, u tvom susedstvu je arapsko proleće!

Prvi put je neko zagledao, ne samo u prizor na sceni već i u sobu režije američkih kolor-revolucija. SAD u istočnoj Evropi koriste metodologiju iz sedamdesetih i osamdesetih u Srednjoj Americi – da državnim udarima, sada uz pomoć građana umesto vojske, dovedu na vlast u tim zemljama režime saveznike Vašingtona, zapaženo je.

Gardijan se pozvao na publikaciju Karnegi fondacije za međunarodni mir, o nevladinim organizacijama koje uz pomoć Zapada mogu da promovišu promene režima širom sveta, da bi onda poimence naveo neke od ličnosti direktno angažovanih u omekšavanju zida ruskih (sovjetskih) saveznika: Mnogi operativci američke vlade koji su radili u Latinskoj Americi angažovani su za vreme Džordža Buša i u Istočnoj Evropi, naročito Majkl Kozak bivši američki ambasador u Belorusiji, koji se 2001. na stranicama Gardijana hvalio da u Belorusiji radi upravo ono što je radio i u Nikaragvi – ‘podržava demokratiju´!

Ipak, nesrazmerno manji broj ovakvih zagledanja brzo je zatrpavan nesrazmerno većim brojem medijskih afirmacija revolucija, i američki karavan kretao je dalje.

Mačka i miš nevladinih organizacija

Posle Ukrajine, Putin je Dumi Rusije predložio zakon kojim se od 450 hiljada nevladinih organizacija zahteva da obelodane izvore svog finansiranja. Šef Kremlja je izrazio stav da su organizacije koje se izdržavaju spolja u suštini i upotrebljene od drugih država. One su, rekao je Putin – instrument (tuđe) spoljne politike.

Putinu je pripisivano da je paranoičan. Njegovi sopstveni analitičari procenjivali su da u Rusiji nema potencijala za reprizu ukrajinskog događaja. Od protivnika vlasti post-jeljcinskog perioda, Kasjanova, Njemcova, Riškova, Limonova… dovoljno uticajni vođi se nisu mogli načiniti ni uz fondove. A onda je spontano puklo decembra 2011, kada su desetine hiljada mladih izašle pod Kremlj na masovni protest, podignute u akciju blog-pozivima.

Mladi, obrazovani ljudi narastajućeg srednjeg sloja, izrazili su nezadovoljstvo društvenim odnosima – nečim što nije u toj meri motivisalo njihove očeve. Pokazalo se da Putin nije uočio, ili ako je uočio nije dovoljno vrednovao pojedinost, da je u Rusiji stasala generacija, nespremna da trpi nepravde korumpiranih službenika. Još manje sudova ili policajaca. Glavnina ovih nezadovoljnih su oni s poverenjem u demokratu Dmitrija Medvedeva. Uzdali su se u postupnost ruske demokratske transformacije, posredstvom šefa Kremlja s vizijom. Sada su imali utisak da ih je Putin izneverio (Vidi Putin i antiputinisti, Balkanmagazin ).    

Moskva-protest 17. decembra  pristalica partije Jabloko koja na parlamentarnim izborima 4. decembra nije dobila dovoljno glasova ni da pređe cenzus za ulazak u Dumu (zabeležila je svega 3,43 % glasača)

Mogućno je da je Putin razumeo poruku – reklo bi se tako po nenasilnim reakcijama i pozivom da se unutar Rusije otvori dijalog svih političkih snaga zemlje. Odgovorio je kao nekada De Gol, pobunjenim studentima 1968: Reforme da, ali haos ne!

Ali pre Kremlja, ruske blogere već je bila pronašla Amerika. Ona je pokazala da rusku Internet-omladinu pedantnije od vlasti Rusije prate SAD.

Teško je proceniti koliko duboko, ali izvesno je da su SAD spustile crpke u nalazište te nove energije. U nekom boljem obrtu, ruska energija mogla je poneti ruski preporod. Ovako, iskorišćena je za pokušaj američkog repriziranja Ukrajine.

Ključnu ulogu u izvođenju ljudi na ulice dobilo je Udruženje Golos, nezavisni nadziratelj izbora osnovan i finansiran američkim parama. Golos je pustio glas da su u Moskvi izbori pokradeni, da bi se onda iz cele šume Internet-platformi pod kontrolom proameričkog centra emitovala poruka – građani, na ulice! Doslovno istovetno kao što je svojevremeno na noge podignut Kijev. U istom trenutku, državni sekretar SAD Hilari Klinton, oglasila se izjavom da izbori u Rusiji nisu bili ni slobodni ni pravični. Ohrabrila je pobunu ruskih građana.

Golos ne poriče da su sredstva kojima je finansirana - paukova mreža čak dve hiljade njegovih organizacija i saradnika, inostranog porekla. Same SAD su objavile ogromno povećanje sredstava za finansiranje ruskih nevladinih organizacija, kako bi ruski izbori bili ‘slobodni i transparentni´. (http://english.ruvr.ru/2011/12/09/61921669.html ).

Golos je na ovaj način postao ulazna tačka za uplitanje ‘zapadnih partnera’ u ruske unutrašnje stvari, komentarisao je potpredsednik ruskog Centra za političke tehnologije Sergej Mihejev. Ali sve je to bez efekta. Uz pomoć kontrole SAD nad globalnim informacijama, u svetu se čuje Golos, ne čuju se Rusi.

Čini se da su ciljevi SAD za ovu priliku ispunjeni. Događaji u Rusiji nisu bili prevrat, oni su bili eksperiment prevrata. Proba, za priliku u budućnosti. Slučaj je pomno praćen od IFES (Međunarodne fondacije za elektoralne sisteme) u Vašingtonu. Istraživač Liza Kamerud impresionirana je dokazanim mogućnostima novih tehnologija. Kada su im u rukama najsavremeniji digitalni uređaji (a u Rusiji su bili), građani u deliću sekunde mogu da povuku okidač reakcije međunarodnih medija ili protest građana unutar ili van zemlje, citirala je Slobodna Evropa. Postiže se efekat koji nadmašuje efekat monitoringa međunarodnih organizacija i tela (http://www.rferl.org/content/election_monitoring_technology_russia ).

Putin obećava efikasniju zaštitu od spoljnog mešanja u unutrašnje stvari Rusije. Ambasador SAD u Rusiji Majkl MekFol obećava još više američkih para, kroz pomoć SAD nevladinim organizacijama.

Na potezu je ipak Putin. Sovjetska propaganda bila je primitivna. Ruska, nije stigla da nauči da bude suptilna. Nije raspolagala finoćom i šarenilom u pakovanju. Cilj i dalje većinski prihvaćenog šefa Kremlja ne bi se, međutim, smeo svesti na imitacije pakovanja. Rusija će uspeti ukoliko smogne i sebe doživi i izgradi kao alternativu Americi. Za takav cilj nisu joj potrebni uzori. Potrebni su joj svi Rusi.