Mafija devedesetih pratila izbeglice sa Kosova (4)

Dnevni list Vesti objavio je istraživanje o razlozima što zapadne zemlje prihvataju saradnju sa kriminalizovanim državnim strukturama na Balkanu. Prenećemo ovo istraživanje u nekoliko nastavaka.

Fransoa Farsi, pukovnik i direktor pravosudne federalne policije Belgije upozorava u nedavno objavljenoj knjizi o Obaveštajni rad u borbi protiv kriminala, koju je zajednički potpisao sa svjim francuskim kolegom Žan Fransoa Gajroom, da je teroristička opasnost, iako prioritetna, ponekad precenjena, što uz sporost pravosuđa daje mogućnost kriminalu da bude brži od pravde. Farsi je jedan od arhitekata obaveštajne strategije u borbi protiv mafije i to pre svega albanske u njegovoj zemlji Belgiji.

Od 1999.  godine kada je došlo do prave seobe Albanaca u zapadnu Evropu – postalo je jasno da se pojavilo nešto novo – neka vrsta organizovanog etničkog kriminala koji se ne specijalizuje za samo jednu delatnost već kamione, puteve i vodiče koje upotrebljava za prenošenje droge, upotrebljava i za krijumčarenje ljudi, transport ukradene robe itd. Reč je o takozvanoj polivalentnoj mafiji.

U to vreme jedan moj kolega je pitao gde se nalazi Albanija – do te mere ništa nismo znali…. , objasnio je Farsi u razgovoru za Vesti.

U knjizi Obaveštajni rad u borbi protiv kriminala  Farsi, izmedju ostalog opisuje kako su 1999. godine  kriminalne mreže pratile mase izbeglica sa Kosova.

Mnogi su dolazili iz Albanije i predstavljali se kao Albanci s Kosova. Danas znamo da su postojale kriminalne organizacije koje su planirale gde će koji od tih « lažnih Albanaca s Kosova » da ide, u koju zemlju, šta će da kažu da bi dobili azil… , kaže Farsi.

Belgijska policija odlučila je 2001. godine da napravi plan i postavi dijagnozu što znači da prvo detaljno utvrdi kako funkcioniše albanska mafija sve prisutnija u njihovoj zemlji. To je značilo proučavanje kulture iz koje potiču, klanovske tradicije i običaja, načina organizovanja društva i porodice.

Brzo smo shvatili da albanofonski kriminalci skoro uvek « rade » medjusobno u okviru biološke porodice, kaže Farsi dodajući da su zaključili da je poručilac akcija u principu šef klana koji se nalazi ili u zemlji porekla (Albanija, Kosovo) ili u Italiji kao i da je reč o pravoj organizovanoj mafiji kakve su italijanska ili kineska ili japanska...

Farsi opisuje kako je sprovodeći 2006 godine projekat borbe proti albanske mafije, federalna policija u Belgiji napravila prvi ključni korak : uspostavljena je posebna istražna ekipa sa zadatkom da razbije organizaciju klanova u Liježu koji su već više godina širili svoje krakove ka ostatku Evrope. Rezultat: više kosovskih i albanskih klanova razbijeno je u Belgiji.

Ovaj visoki belgijski policajac koji redovno drži predavanja na katedri za kriminologiju na pariskoj Sorboni, naglašava da je u svemu ovome od odlučujućeg značaja bio obaveštajni rad koji je značio planiranje i izvodjenje akcija  na dug rok. On navodi da su slični rezultati protiv klanova albanske mafije usledili naredne 2007 godine. Albanski klanovi razbijeni su delimično  su u zajedničkoj i istovremenoj akciji policija Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Velike Britanije i Češke. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/234019/Mafija-pratila-i-izbeglice-sa-Kosova-