Kriminalci - tradicionalni saveznici SAD? (2)

Dnevni list Vesti objavio je istraživanje o razlozima što zapadne zemlje prihvataju saradnju sa kriminalizovanim državnim strukturama na Balkanu. Prenećemo ovo istraživanje u nekoliko nastavaka.

Ugledni evropski kriminolozi i operativni policajci zvone na uzbunu: Organizovani kriminal postao je opasnost koja dovodi u pitanje opstanak demokratske države kao glavne tekovine zapadnog civilizacijskog kruga. Žan Fransoa Gejro, francuski policijski pukovnik i načelnik odelenja za borbu protiv finansijskog kriminala, autor brojnih knjiga o mafiji, u svojoj najnovijoj knjizi Geostrategija kriminala upozorava: Delovanje kriminalnih sila ugrožava same države koje ponekad moraju da se povlače. U pitanju je opstanak naših demokratija.

Postoje danas na Balkanu četiri države jako zaražene organizovanim kriminalom : Crna Gora, Kosovo, Albanija i Bugarska. To su sistemi u kojima postoji simbioza i poklapanje izmedju kriminalnih entiteta i državnih struktura. Evo jedne karakteristike savremene post-komunističke Evrope o kojoj niko ne govori osim usput ili angedotski, kaže u razgovoru za Vesti Žan Fransoa Gejro.

Opisujući mapu kriminala na Balkanu, on dodaje: Postoji albanofonska zona koju čine Albanija i Kosovo koje je samoproglasilo svoju nezavisnost. Kosovska afera je zanimljiva. Ona je rezultat pomalo manihejskog vidjenja sukoba izmedju ´zlih srpskih ugnjetača´ i ´dobrih kosovskih oslobodilaca´. Zapad i SAD su zauzeli stranu OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) dok su magijom geopolitičkih interesa Vašingtona njeni članovi, prvobitno označeni kao ´teroristi´, odjednom postali ´borci za slobodu´.

Gejro ističe da OVK nije bila vojska već najvećim delom skup šefova mafijaških klanova koji su u početku organizovali atentate protiv Srba i zaključuje da bez NATO-a ta teroristička i pljačkaška frakcija nikada ne bi mogla da dobije vlast. Da bi se razumele ove čudne političke kombinacije Gejro podseća na to da u XX veku bilo zbog cinizma (interesa moći), bilo zbog ideološke naivnosti SAD nisu birale naročito oštroumno svoje saveznike. On kaže da se Amerikanci nisu plašili kompromitacije sa pravim kriminalnim organizacijama i sve to u ime  strateške borbe aktuelne u tom trenutku, bilo da je reč o fašizmu, o nacizmu, zatim komunizmu i konačno islamo-fašizmu kako to kažu neokonzervativci.

Lista tih kompromisa je duga i skoro beznadežna , zaključuje Gejro i navodi hronologiju američkih saveza sa kriminalnim organizacijama: već od vremena 1920 - 1930. godine sa antikomunističkim trijadama u Kini; sa italo-američkom i sicilijanskom mafijom za vreme Drugog svetskog rata kako bi se obezbedila sigurnost na dokovima SAD, a zatim prilikom iskrcavanja na Siciliji; potom ponovo u vreme oslobodjenja sa korzikanskim kriminalcima iz frenč konekšn kako bi se obezbedila sigurnost na luke u Marseju; sa narko-kartelima na jugoistoku Azije proizišlim iz Kuomintanga u periodu 1950. i 1960-tih godina; ili sa narko-kartelima u Latinskoj Americi i na Karibima u vreme hladnog rata; u novije vreme sa liderima koji mirišu na drogu u Avganistanu, u ime borbe protiv talibana i Al-Kaide.

Avganistan je pod pokroviteljstvom NATO-a početkom ovog stoleća postao narko-država. Vašington je svojim lokalnim saveznicima i gospodarima rata tolerisao trgovinu opijumom. Kao da smo se vratili u vreme dvosmislenosti iz vijetnamskog rata. Ali šta konkretno najviše ubija u Rusiji, na Zapadu i naročito u Evropi: jesu li to talibanski atentati i Al-kaida ili su to ´overdoze´ heroina, pita Gejro. 

http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/233528/Mafijasi-americki-saveznici-