Raspad evrozone – katastrofa za Nemačku
Već prve godine BDP bi pao za 10 posto, a broj nezaposlenih bi porastao na pet miliona
Angela Merkel, nemačka kancelarka
Nemačko ministarstvo finansija pripremilo je crni scenario za slučaj raspada evrozone sa upozorenjem da bi Nemačka, kao najveća ekonomija koja je imala i najviše koristi od uvodjenja evra, imala i najveće štete od napuštanja zajedničke evropske valute. Umesto rasta, nemačka privreda bi počela da pada, a došlo bi i do naglog porasta nezaposlenosti...
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schauble) upozorio je u intervjuu nedeljniku Špigl (Der Spiegel) da se ne sme rizikovati s budućnošću zajedničke valute. Ako bi došlo do pada i napuštanje evra, postoji opasnost da se dovede u pitanje mnogo toga što smo postigli i na šta smo se već navikli – od zajendičkog unutranjšg tržišta sve do slobodnog kretanja po Evropi. Prema njemu, bi raspad Evropske unije bio apsurdan. To se ne može, ne sme i neće dogoditi, kategoričan je Šojble.
Volfgang Šojble, ministar finansija Nemačke
Analiza Ministarstva finansija posledice raspada evrozone po nemačku ekonomiju označava kao katastrofalne. U prvoj godini potom bruto društveni produkt (BDP) Nemačke bi, umesto rasta od oko tri posto, koliko je iznosio lane, bio manji za najmanje 10 posto. Broj nezaposlenih bi se dramatičmo povećao tj na oko pet miliona (sada iznosi 3,11 miliona i najmanji je od 1991.).
Ministarstvo je ovu analizu dosad tajilo jer se bojalo da bi se zbog objavljivanja mogli otrgnuti iz kontrole troškovi za spasavanje evra.
No, u poređenju sa ovakvim scenarijem čak i skupa zaštita evra izgleda kao manje zlo, citira Špigl ministra Šojblea.
Iako je u Grčkoj, po ponovljenim izborima, formirana proevropska vlada koja podržava ostanak zemlje u evrozoni, situacija ostaje napeta. Nova koaliciona vlada zahteva ublažavanje uslova za zajmove Grčkoj. Atina traži produženje roka za ispunjavanje uslova iz programa konsolidacije za dve godine i manju obavezu ušteda od onih koje su obećali. Nemačka kancelarka Angela Merkel je nešto tako, međutim, isključila...
Sa Atinom je u februaru dogovoren drugi paket zajmova u visini od 130 milijardi evra. Predstavnici evrozone ponudili su izvesno, manje, ublažavanje uslova za ovaj paket ali nisu spremni da ga menjaju u celini. Protiv radikalne korekcije uslova je, pre svih, Nemačka. Program nove vlade, medjutim, polazi od znatnog ublažavanja kreditnih uslova. U medjuvremenu je procurilo u javnost da je Grčka tokom 2010. i 2011. zaposlila dodatnih 70 hiljada u državnoj službi što svakako baca senku i otežava pregovaračku pozciju nove vlade.
Probleme s finansiranjem državnih dugova imaju, takodje, i Španija i Italija. Kamate po kojima se ove države zadužuju, na srednji i duži rok, zbog pada njihovog rejtinga, dostižu nepodnošljivu visinu.
Tokom vikenda predstavnici četiri najveće ekonomije evrozone (Nemačka, Francuska, Italija i Španija) dogovorili su se o stvaranju stimulacinog investiconog paketa za oživljavanje rasta u visini od jedan posto BDP tj oko 130 milijardi evra čime se koriguje dosadašnja jednostrana politika ušteda po svaku cenu i okreće ka podsticanju rasta.
