Kriminalci vladaju Balkanom (1)
Zašto je Zapad prihvatio mafijaše kao političke partnere na Balkanu. Izveštaj Dika Martija zapravo nije doneo ništa novo, već je objavio ono što su svi znali ali su ćutali – smatraju ugledni evropski kriminolozi
Dnevni list Vesti objavio je istraživanje o razlozima što zapadne zemlje prihvataju saradnju sa kriminalizovanim državnim strukturama na Balkanu. Prenećemo ovo istraživanje u nekoliko nastavaka.
Čak i da specijalni tim Euleksa i tužioca Vilijamsona nikada ne nađe krivične dokaze za trgovinu organima u Albaniji i na Kosovu, ostaje nepobitna činjenica da izveštaji obaveštajnih službi Nemačke, Francuske i SAD, koji se sada mogu pročitati i na Internetu, još od početka devedesetih godina govore o glavnim političkim liderima na Kosovu kao o šefovima organizovanog kriminala i trgovine drogom. Kako je moglo da se dogodi da zapadne demokratije izaberu mafijaše za svoje političke partnere i saveznike?
Zbog zakona ćutanja u evropskim institucijama i vladama, izveštaj Dika Martija u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope o trgovini organima u Albaniji i na Kosovu – odjeknuo je krajem 2010. godine kao bomba u zapadnoj javnosti. Dva ugledna evropska kriminologa i sagovornici Vesti – Francuz Žan Fransoa Gejro i Belgijanac Fransoa Farsi, obojica aktivni policajci u činu pukovnika, smatraju da Marti zapravo ništa naročito novo nije otkrio već je rekao ono što su svi znali i o čemu su svi ćutali – da je bivše rukovodstvo OVK koje je postalo rukovodstvo države Kosovo – zapravo deo svima poznate mafije.
Žan Fransoa Gejro
U Evropskom Parlamentu, u nezvaničnom razgovoru na ovu temu poslanici priznaju da je stanje na Balkanu žalosno uprkos činjenici da Hrvatska iduće godine i zvanično postaje nova članica EU. U Bosni i Hercegovini, 17 godina posle rata država uopšte ne funkcioniše, u Albaniji nema značajnih poboljšanja, na Kosovu su institucije od kartona i organizovani kriminal, u Srbiji je politička situacija i orjentacija nejasna, korupcija sveprisutna, u Makedoniji je zastoj još od 2005. godine kada je država zvanično postala kandidat za članstvo u EU. Uprkos povoljnim izveštajima u institucijama EU – opšte je mišljenje da je Crna Gora mafijaška država protiv čega se vlada u Podgorici trenutno bori, tužeći novinare kao što je na primer, ovih dana učinila tužeći Bi BI Si.
To što su ljudi za koje se zna da imaju veze sa organizovanim kriminalom bili i još su, politički partneri Zapada, to je prosto – politika. Igrate sa devojkama koje su na podijumu, a ne sa onima koje nisu, pragmatično nam je objasnio sagovornik iz Evropskog parlamenta, podsećajući da je i Milošević mogao da bude uhapšen mnogo ranije, ali je i on dugo bio - nezaobilazni politički partner. On kaže da svi znaju da nema napretka bez obračuna sa kriminalom koji manje – više u šaci drži sve političke vlasti na Balkanu. Problem je kako se obračunati? To treba da učine države same, a one za to nemaju snage, kaže naš sagovornik iz Evropskog parlamenta zaključujući da se tu krug zatvara.
Kriminalne mreže su takve sile da od njih drhte države i to nije slučaj samo na Balkanu. Poznati francuski kriminolog Žan Fransoa Gejro, šef odelenja za borbu protiv finansijskog kriminala u francuskoj policiji, delimično se bavi i ovim pitanjem u svojoj najnovijoj knjizi Geostrategija kriminala, objavljenom nedavno u Parizu.
Pitanje kriminala u Evropi nije novo. Ipak, pad Berlinskog zida i krah komunizma dali su mu novu aktuelnost. Taj važan događaj bio je izuzetno snažan podsticaj kriminalu. Zemlje Centralne Evrope i Balkana doživele su ubrzanu kriminalizaciju kako u državnim strukturama tako i u građanskom društvu. Rušenjem komunizma oslobodile su se stare kriminalne snage koje su bile zamrznute i izazvano je stvaranje novih, objašnjava Gejro u razgovoru za Vesti.
On naglašava da je za 20 godina na teritoriji jednakoj polovini Francuske, stvoreno sedam država koje su odmah postale plen krupnog kriminala.
Ovde imamo primer kakve društvene i državne anomalije proizvodi ubrzano cepanje države. Ako dodamo Albaniju i njen kosovski privezak koji se samoproglasio nezavisnim, i dalje na istoku Bugarsku, kriminalna slika te nove Evrope je kompletna, kaže Gejro. On dodaje da je tu uključena i Crna Gora, zemlja kandidat za članstvo u NATO-u, koja je jedna gangsterizovana država.
Gejro objašnjava zašto je Crna Gora najkriminalizovanija zemlja i, u isto vreme, ona o kojoj se najmanje govori.
Reč o jednoj skoro savršenoj laboratoriji devijantne države. Crna Gora je mala država sa 700 hiljada stanovnika, čiju polovinu ukupnog državnog proizvoda skoro zvanično čine prihodi od kriminalne trgovine: cigareta, droge, oružja, trgovine ljudima itd. U regionu Crna Gora - Montenegro ima simptomatičan nadimak: Narkonegro. Za prvim premijerom lično, Italija je raspisala poternicu. Zbog ilegalne trgovine cigaretama dao je ostavku u decembru 2010. godine omogućivši tako svojoj zemlji da dobije željeni status kandidata za prijem u EU. Tako je spasena fasada poštovane države, kaže Gejro.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/233286/Kriminalci-vladaju-Balkanom-
